subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 01.12.2020. u 18:00 Jorn Jelsta*

Prijavi nasilje, nisi sama

Sveprisutni stres i strah u vezi s pandemijom, u kombinaciji sa ograničenim mogućnostima žrtava da pobegnu od nasilnika, nađu bezbedno utočište i da dobiju pomoć tokom vanrednog stanja, doveli su do znatnog porasta nasilja nad ženama svuda u svetu, pa i u Srbiji
(Фото ЕПА-ЕФЕ/Максим Шипенков)

Srbija se i ove godine priključila globalnoj kampanji „Šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama”, čiji je cilj podizanje svesti o posledicama nasilja nad ženama i devojčicama i poziv na zajedničke akcije sprečavanja i suzbijanja svih oblika nasilja nad ženama. Kampanja je pokrenuta 1991. godine, ali je, nažalost, i danas podjednako neophodna kao i pre skoro trideset godina, budući da je nasilje nad ženama i devojčicama i dalje široko rasprostranjeno, a u doba pandemije virusa korona je postalo naročito akutno.

Iako često slušamo o slučajevima nasilja, složenost problema i vrste zlostavljanja koje žene trpe jesu nešto što većina nas teško može da razume. Pažljiviji uvid u neke od dostupnih podataka mogao bi u tome da nam pomogne. Tokom 2019. godine, više od polovine ubijenih žena, žrtava porodičnog nasilja, nikada nisu prijavile zlostavljanje, što jasno pokazuje da nasilje i dalje mahom ostaje iza zatvorenih vrata. Uprkos tome, samo 2019. godine, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije zabeležilo je 28.214 slučajeva nasilja u porodici.

Situacija se dodatno pogoršala s pojavom virusa korona. Sveprisutni stres i strah u vezi s pandemijom, u kombinaciji s ograničenim mogućnostima žrtava da pobegnu od nasilnika, nađu bezbedno utočište i da dobiju pomoć tokom vanrednog stanja, doveli su do znatnog porasta nasilja nad ženama svuda u svetu, pa i u Srbiji. Neke od organizacija civilnog društva koje pružaju usluge SOS telefona žrtvama nasilja, a koje je Norveška podržala tokom pandemije, zabeležile su ovog proleća čak do sedam puta veći broj poziva i zahteva za pomoć, u poređenju s istim periodom prošle godine.

Norveška se odlučno zalaže za rodnu ravnopravnost, kako u zemlji, tako i u inostranstvu. Kao država, preduzela je važne korake, o čemu svedoči Izveštaj o ljudskom razvoju iz 2019. godine, u kojem je Norveška označena kao najravnopravnija zemlja na svetu. Ipak, rodno zasnovano nasilje i dalje predstavlja ozbiljan izazov u Norveškoj, sa 3.509 prijavljenih slučajeva nasilja u porodici 2018. godine, što predstavlja porast od 14 odsto u odnosu na 2014. godinu.

Podrška Norveške Srbiji obuhvata različite aktivnosti koje se, između ostalog, tiču i pitanja ekonomskog osnaživanja žena, iskorenjivanja rodnih stereotipa i jačanja rodno osetljivih mehanizama. Ipak, rodno zasnovano nasilje jeste jedan od ključnih problema na koje smo usredsređeni. Tokom 2019. godine udružili smo se sa Agencijom Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, Ministarstvom unutrašnjih poslova Republike Srbije i poverenikom za zaštitu ravnopravnosti u okviru projekta „Unapređenje bezbednosti žena u Srbiji”, koji se primarno bavi sprečavanjem nasilja nad ženama i devojčicama. Imajući u vidu pandemiju koja ne jenjava i zimu koja je tek pred nama, naša misija je još više dobila na važnosti i hitnosti.

Imajući ovo na umu, u okviru „Šesnaest dana aktivizma”, pokrećemo i kampanju „Nisi sama. Prijavi nasilje!” Svesni smo da se žene koje se suočavaju s nasiljem u porodici svakodnevno osećaju usamljeno, izolovano i bespomoćno. Ovom kampanjom želimo da im pošaljemo poruke saosećanja i ohrabrenja, ali i informacije o postojećim mrežama podrške i različitim načinima na koje mogu da im pristupe, pogotovo u svetlu novih okolnosti u kojima se nalazimo.

U isto vreme, kampanja ima cilj da podstakne neme posmatrače da razmisle o širokoj rasprostranjenosti, dinamici i kontekstu porodičnog nasilja, posebno tokom pandemije, kao i da im ukaže na to da i te kako imaju ulogu i da mogu pomoći prijavljivanjem policiji nasilja na koje sumnjaju ili kojem su prisustvovali.

Glavne poruke kampanje „Nisi sama. Prijavi nasilje!” ući će u domove širom Srbije putem televizije i društvenih mreža, kao i putem informativnih materijala istaknutih u zajedničkim prostorijama stambenih zgrada i na ulicama gradova Srbije. Nadamo se da će ovaj projekat pokrenuti preko potrebnu diskusiju na ovu temu među prijateljima i unutar porodica, kao i da će podstaći građane i građanke Srbije na akciju.

Jer, ako se svakodnevno policiji prijavljuje 80 slučajeva porodičnog nasilja, imajući u vidu da veliki broj incidenata ostaje neprijavljen, nameće se niz pitanja: „Koliko još ima neprijavljenih slučajeva?” „Da li je to stanje stvari s kojim možemo da se pomirimo?” i „Šta možemo da učinimo?” Za početak, ono što svi možemo da učinimo jeste da prijavimo nasilje.

*Ambasador Kraljevine Norveške u Srbiji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari10
9faea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ljilja K.
Glavni problem je poimanje muške i ženske uloge u porodici i odatle proizilazi pogrešan odnos prema deci. Srbija ima licemerni odnos prema porodici, "sklerotičnu tradiciju" ili, prosto rečeneno, svi su ovde Katići. Muškarac ne učestvuje ni u čemu, ali bi da sve brani. Žena mora sve da radi i da se ne čuje. Deca ne smeju da imaju svoj život, već moraju da "poštuju" roditelje. Ovo je zastupljeno u 85%. Ovo što se poznati posvađaju pa pobiju nije nasilje već egzibicionizam.
Nikola
Glavni problem je sto ljude delimo na MUSKARCE i na ZENE. Ima raznih i u jednoj i u drugoj kategoriji. Niti su sve zene iste, niti svi muskarci. Jednostavno dobri ili losi ljudi. Nekada su oboje dobri, i niko ne zasluzuje da ostane bez dece, a ponajmanje deca bez roditelja. Onda treba insistirati na zajednickom roditeljstvu, a prebivaliste - od slucaja do slucaja ali objektivno. Ovde je po sredi zavada polova politickim putem. Nekome to odgovara. Ljudi, ne budite naivni. Uvoz iz USA.
dvostruki standardi
@Nikola, bravo. politički uticaj, EU standardi, destruktivni principi - samo se muški pol optužuje i presudjuje. Ženske provokacije su vrlo opasne, možda 60% utiču na muško nasilje, ali su one idealizovane. Primer: Pre 2 g. muž ubio ženu (?). Imao 1 g. zabranu prilaska svojoj kući (pravi domaćin, mnogobrojna porodica, namestila mu žena, dolazio povremeno u kuću da im pare daje), zašto ih socijalno nije mirio, nego razdvojio? Nakon 1 mesec, u štampi drugo ubstvo, mužu zabranjen pristup. Primer 3
Snežana
Prijavila sam Tužilaštvu dugotrajno verbalno nasilje od bivšeg partnera.Javni tužilac- žena ismevala me je. Pitala me je zašto mi smeta što me je nazivao najpogrdnijim imenima i zašto sam ga prijavila Tužilaštvu,,kao da se to nju ne tiče.Onda me je pitala zašto sam sa bivšim partnerom zajedno vodila naše dete kod lekara i zašto smo tada svi troje bili u istim kolima. Imam dokaze za sve što pišem.Država se samo formalno bori protiv nasilja,a u stvarnosti se smeje žrtvama.
Bojana
Mnoge zene su nasilnice, ali uglavnom prema deci. O tome niko ne prica...
Lazar
U vreme korone, kad smo zatvoreni po kucama, nervozni i osetljivi, cesto dolazi do sukoba u familijama, verbalnih, pa i fizickih. Tu pojavu osecam i u mojoj familiji te koristim priliku da pozdravim autora i da mu zahvalim na clanku.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja