petak, 15.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 28.11.2020. u 10:04

Vjazmu je izdala Jugoslavija, nemojmo mi decu Kozare

Споменик на Козари (Фотодокументација „Политике”)

Svim svojim bićem i srcem podržavam Radoslava Medića iz Odžaka koji je u rubrici „Među nama” (5. novembra) postavio pitanje zašto treba finansirati film o deci sa Kozare Lordana Zafranovića. U bici na Kozari, napadu četrdeset hiljada neprijateljskih vojnika, Nemaca i ustaša, suprotstavilo se tri hiljade partizana koji su pokušavali da probiju obruč, štiteći zbeg civila: žena, dece i vremešnih ljudi iz ovog dela Bosanske Krajine.

U toj natčovečanskoj, herojskoj borbi jedna partizanka čula je plač deteta i potrčala prema pećini gde je zatekla stravičan prizor – među 50 zaklanih osoba: žena, dece i starijih ljudi ugledala je dete sakriveno ispod majčinih skuta. Ponela ga je u brigadu i nastavila borbu.

A kakvo ćemo ime mu dati?

Ko zna kakvo je želela majka

U ognju kuće spaljena mati

Vetar fijuče, sneg solujava

Ljude već jedva noge drže

Prilikom daljih borbi u svim partizanskim jedinicama prenela se vest sa Radio Moskva da je grad Vjazma u Rusiji oslobođen od Nemaca, kojima je on bio od strateške važnosti za dalje napredovanje prema Moskvi.

Prenesi dalje, koračaj brže

Radost se razlila po koloni

Sva srca nadom zaigrala

Vjazma je slobodna, Vjazma je pala

Partizanka je prošaputala

Neka se Vjazma zove mala

Znamenita srpska i jugoslovenska pesnikinja Mira Alečković tada je bila mlada partizanka, piše pismu „Zvezdana bajka” iz koje su navedeni stihovi, a posle oslobođenja našla se u svim čitankama ovdašnje Jugoslavije.

Potpisnik ovih redova kao scenarista i reditelj dokumentarnog filma „Vjazma” (sniman za TV Beograd), zahvaljujući listu „Politika”, profesorki srpskog jezika novobeogradske Osnovne škole „Žikica Jovanović Španac”, đacima i njihovim roditeljima, pronalazi Vjazmu koja živi u teškim uslovima u Dubrovniku, gde se doselila iz Splita. U Beogradu se organizuje susret Vjazme i Mire Alečković u sali Doma garde na Košutnjaku na nezaboravnoj književnoj večeri.

O Vjazmi u filmu govore pesnik Dragan Kolundžija, književnik Mladen Oljača, slikar Branko Miljuš, glumica Božidarka Frajt koji su Vjazmu poznavali iz doma za preživelu decu Kozare. Takođe o Vjazmi je govorila narodni heroj doktorka Saša Božović, ističući da je Vjazma bila simbol borbe i maskota tenkovske brigade koja se spremala za konačno oslobođenje Jugoslavije, i da nije znala da Vjazma živi u teškim uslovima. Prema istorijskim podacima, na Kozari je stradalo 20.000 dece.

Film je prikazan na TV Beograd 1986. godine. Televizija Zagreb nije htela da prikaže film sa službenim odgovorom TV Beograd da sadržaj filma ne doprinosi razvoju bratstva i jedinstva Jugoslavije.

Godine 2018. poznati hrvatski filozof mlađe generacije Srećko Horvat posetio je RTS (redakciju emisije „Trezor”, urednica Bojana Andrić), jer je želeo da istražuje dalju sudbinu Vjazme. Gospodinu Horvatu redakcija „Trezora” i autor ovih redova dali su ce-de filma „Vjazma” i ostale informacije koje su znali. Horvat je kasnije obavestio reditelja filma da je ispitivao dalju sudbinu Vjazme, ali bez uspeha.

Jugoslavijo, Vjazmi si bila i otac, i majka, i rodbina, i prijatelj i, što je najvažnije, njena država. Zašto je izdade!? Kad kažem novine mislim „Politika”. Dovoljno bi bilo da rubrika „Među nama” povede akciju i otvori žiro-račun kod Narodne banke Srbije, na koji bi čitaoci izuzetno cenjene i čitane rubrike „Među nama” uplatama obezbedili sredstva za film „Deca Kozare” Lordana Zafranovića. Vjazmu je izdala Jugoslavija, ne dozvolimo da mi izdamo decu Kozare.

Miloš Bato Milatović

 

Komеntari72
42899
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган П.
Изасланици Народног савета (Јаша Томић и Блашко Рајић) су, након НС скупштине, отпутовали у Београд и обавестили краља Александра о донетим одлукама. Пар дана касније објављено је стварање КСХС и сви послови Краљевине Србије прелазе на нову државу коју је ова формирала. Простор целе Југославије, изузев територије Краљевине Србије, 1918. су, према уговорима о примирју, окупирале савезничке (српске и француске) трупе под командом Франше Д'Епереа. "Окупационе трупе" је био њихов службени назив.
Драган П.
Ја не говорим о међународном признању промена граница новембра 1918, попут друга Олује. Тако нешто тада, у доба падања империја и завршетка највеће кланице коју је свет до тада видео, није било ни могуће. Говорим о уједињењењу Јужних Словена и о томе шта су они једни другима међусобно признавали. То је битно јер, једном кад крене распад те државе, праведно је да свако узме оно што је унео. Банат, Бачка и Барања се 1918. нису ујединиле са Југославијом, нити са Хрватском, већ са Србијом.
Dragomir Olujić Oluja
G-dine Dragane P., opet mudrujete! Banat, Bačka i Baranja se 1918. NISU UJEDINILE sa Srbijom (niti bilo s kim drugim) – (sem deklaracija neligitimnih „narodnih skupština“) nema nijednog dokumenta, akta, čina, akcije, aktivnosti... (čak ni „primljeno k znanju“) o ujedinjenju sa Srbijom, a od 1918. nema ni Srbije, nikakve! To su činjenice, istorijske...
Драган П.
Уједињење 01.12.1918. изведено је спајањем 2 стране (само 2): Краљевине Србије и непризнате Државе Словенаца, Хрвата и Срба (ДСХС). Није било никаквих Баната, Барања, ЦГ и сл. Па, где су они били? У једној од наведене 2 стране. Погледом на карту ДСХС, види се да нису били у њој. За ову причу није битно шта су признавале Француска или Енглеска, већ шта су Јужни Словени међусобно признавали. Краљевина Србија је (једина) признавала ДСХС, а ДСХС је признавала Војводину и ЦГ као делове Краљ. Србије.
Dragomir Olujić Oluja
(4. put) G-dine Dragane P., ne mudrujte, pokažite makar jedan dokument, makar i naknadno urađen da je Kraljevina Srbija na bilo koji način i u bilo kom formatu makar raspravljala o Banatu, Baranji, CG... i odlukama „narodnih skupština“ ili ih na bilo koji način uzimala u obzir!... (Jedna "zanimljivost": Jedinice KS u CG su delovale pod službenim imenom Jadranska okupaciona divizija, a njen komandant joj se obraćao sa: "Mojim okupacionim trupama...")
Драган П.
Још мало података за друга Олују. 2) Тај мировни уговор о разграничењу Мађарске и СХС је потписан 4.6.1920. Од капитулације АУ новембра 1918. па до тада, Бачка, Банат и Барања нису били део ниједне међународно признате државе, па ни СХС. То не мења чињеницу да су се налазиле најпре под Србијом, а од 01.12.1918. под Краљевином СХС. 4) Комунисти су успоставили аутономију Војводине и КиМ и тиме посејали семе сепаратизма, који у Војводини никад није озбиљно заживео. Није то никаква "обнова" Србије.
Dragomir Olujić Oluja
Dajte, Dragane P., ne filozofirajte – pokažite bar jedan dokument (Skupštine, Vlade, kralja, bilo koje institucije, partije...), makar i naknadni da su Bačka, Banat i Baranja (1918-1919) bili u Kraljevini Srbiji! Za obnovu Srbije i Vojvodine 1945. imate, to vrlo dobro znate, sve potrebne odluke, dokumente, akte... I, man'te se kafansko-slavskog mantrfanja o „semenu separatizma“!
Trifun
N.skupstine,koje 1918. proglasavaju prisajedinjenje K.Srbiji,su skupstine Srba i ostalih..Za Srbe je prisajedinjenje K.Srbiji/ K.Jugoslaviji realizacija vekovnog sna o ujedinjenju Srba,a Jugoslaviju smatraju trajnom..Slovenci i Hrvati Jugoslaviju smatraju prelaznim resenjem ka stvaranja nezavisnih Slovenije i Hrvatske..Slovenac Korošec,povodom ujedinjenja,"Uzjahali smo dobrog konja,a vratićemo im ragu".Ta 2 koncepta "jugoslovenstva" su u sukobu,za vreme obe Jugoslavije.Pobedio je slov.hrvatski..
Dragomir Olujić Oluja
(7. put) G-dine Trifune, Vi opet filozofitrate, pričate sami sa sobom... ČINJENICE su, uz već navedene: bilo je mnogo Srba koji su bili protiv stvaranja Jugoslavije, mnogo Srba koji su bili protiv kraljevine, za drugčiju Jugoslaviju, bilo je čak i onih protiv prisajedinjenja Srbiji, a bilo je i različitih stavova prema Jugoslaviji u Slovenaca, Hrvata, Bosanaca, Makedonaca... (nijedan narod ni u čemu nije jedinstven entitet) – u političkim borbama i igrama interesa dobijali smo što smo imali!...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja