subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 28.11.2020. u 21:31 Mirjana Čekerevac

Skupštinska tolerancija

U srpsko-srpskim odnosima reč „tolerancija” drugačijeg mišljenja, baš kao i pripadnost različitim strankama, izaziva tešku alergiju
Новица Коцић

Poslanici vladajuće koalicije, pre svega naprednjaci, i ministri nisu naseli na provokativni gest šefa poslaničke grupe UD–SDAS Šaipa Kamberija, koji je u sali za zasedanje Skupštine Srbije, pored srpske, na klupu postavio i albansku zastavicu. Nije bilo galame i dobacivanja, svi su ga u tišini saslušali, ministri su odgovorili na njegova pitanja, a predsednik parlamenta Ivica Dačić ga je smireno zamolio da ukloni zastavicu strane države, jer „ovde postoji tolerancija da svako slobodno iznese svoje mišljenje, ali nema tolerancije za kršenje poslovnika”. Dobro je što je ova situacija rešena baš ovako, a bilo bi još bolje kada bi tolerantnost postojala i kad govori samostalni poslanik Vladan Glišić, ali i poslanici različitih stranaka vladajuće koalicije.

U skupštini u kojoj slovima i brojem sedi samo sedam opozicionara, od kojih njih šest predstavlja dve nacionalne manjine, i samo jedan, kako je sam sebe nazvao „opozicioni predstavnik srpskog naroda”, očekivao bi se visok stepen tolerancije da se sasluša njihovo mišljenje. I nje, uglavnom, ima kada se obraćaju poslanici iz poslaničke grupe UD–SDAS, mada, na primer, Enis Imamović ume baš da izvređa, ne samo vlast u Srbiji nego i Srbiju kao državu. Bude galame dok govori i osvrtanja na ponašanje lidera njegove stranke Sulejmana Ugljanina kad je deo vlasti i kad nije, ali s njim se, uglavnom, obračunavaju Bošnjaci iz dve stranke, koje su deo vladajuće koalicije. Naprednjaci su prilično uzdržani odgovorima na Imamovićeve diskusije, a predsedavajući, bez obzira o kome je reč, su maksimalno tolerantni.

Glišić, međutim, ne uživa ovu tolerantnost od kolega, pre svega iz SNS-a, mada se do sada retko obraćao i to vrlo pristojno, ne vređajući nikoga. Predsedavajući, opet bez obzira o kome je reč, nijednom nisu našli za shodno da upozore poslanike da ne dobacuju govorniku. Naprotiv, predsedavajući Radovan Tvrdišić (SPAS) nije to učinio ni kad je Glišić zamolio da upozori naprednjake da mu ne dobacuju, da mu omoguće da iznese svoje mišljenje – „nisu sposobni da čuju ni ovu malu kritiku koju ja iznosim kao jedini opozicioni predstavnik srpskog naroda u ovom parlamentu”.

Čak je i njegova opaska o „jedinom opozicionom predstavniku srpskog naroda”, iskorišćena za obračun, manje s njim, a više sa onima koji su bojkotovali izbore. Morao je da objašnjava da nije rekao da je jedini predstavnik srpskog naroda, kako je njegove reči „preveo” Aleksandar Martinović (SNS), a iz Martinovićevog odgovora bilo je jasno da je „prevod” namerno pogrešan.

No, nije samo Glišić „počašćen” ovakvim ponašanjem jednog dela naprednjaka, već i, pre svega, socijalisti. I u tome prednjače Nebojša Bakarec i Milenko Jovanov. Tužan i ružan utisak ostavio je način na koji je Bakarec zatražio od predsedavajućeg da „smiri ove socijaliste, koji pričaju, da mogu da govorim”. Rečnik koji je koristio u diskusiji, da ne komentarišemo.

I Jovanov je par puta tražio „disciplinovanje” socijalista, koji su međusobno komunicirali dok je on diskutovao, što inače rade poslanici iz svih poslaničkih grupa. Ali, Jovanov se posebno „istakao” upozoravanjem predsedavajućih na akcentovanje njegovog prezimena. Prvo je ispravljao Smilju Tišmu, koja je, sa svojih 90 godina, predsedavala konstitutivnoj sednici i učinio je to tako da je svako ko je gledao imao mučan osećaj neprijatnosti. Ispravio je i Elviru Kovač, mnogo šarmantnije, objasnivši da se kod njega u Kikindi akcentuje na jedan način, a kod nje u Zrenjaninu na drugi. Ivici Dačiću je to objasnio mnogo strože.

Dačić je lekciju savladao, pa je, na poslednjoj sednici, kad je Jovanov počeo da govori, ispravio prethodnog govornika, naprednjaka, koji je pogrešio dok je objašnjavao da želi da ostavi vremena za diskusiju „kolegi Jovanovu”. Sam Jovanov je zastao u govoru, a Dačić mu je objasnio da je samo ispravio akcenat prethodnom govorniku. Jovanov se kiselo osmehnuo, a zanimljivo je da nije registrovao da njegov kolega iz poslaničkog kluba pogrešno izgovara njegovo prezime, baš kao što nije ispravljao ni Aleksandra Vučića kad ga je predstavljao prilikom prelaska iz DSS-a u SNS.

Dačiću je nedavno, Đorđe Milićević (SPS), zamerio što mu ne dozvoljava da prekorači dozvoljeno vreme, „stalno samo mene upozoravate, šalim se, naravno”. I lider JS-a Dragan Marković Palma se požalio na koalicionog partnera – „iseče me, bre!”. Možda se Milićević i šalio, ali je činjenica da Dačić najmanje tolerancije ima prema svojim stranačkim kolegama.

Probao je, suptilno, doduše, da spreči Snežanu Paunović, zamenicu šefa poslaničke grupe SPS-a, da replicira naprednjaku Milošu Banđuru, koji je, između ostalog, kritikovao i odluku SPS-a da za delegaciju PS ODKB, kandiduje Dušana Bajatovića. Paunovićeva se, međutim, nije dala, pa joj je, ipak, dozvolio da replicira.

Ima još mnogo primera, ali i ovi svedoče da u srpsko-srpskim odnosima reč „tolerancija” drugačijeg mišljenja, baš kao i pripadnost različitim strankama, izaziva tešku alergiju. Prosto je nepodnošljiva. U srpskom parlamentu moguće je u tišini i bez besnih odgovora saslušati Šaipa Kamberija kad kaže: „Mi se zalažemo za ravnopravnost – da srpska zastava može slobodno da se koristi od srpske manjine, ali i da ova (albanska) zastava može slobodno da se vijori u Bujanovcu, Preševu i Medveđi.

Kako biste reagovali da sutra parlamenti iz Severne Makedonije, Crne Gore, Kosova, hoće da usklade svoje zakone povodom pitanja nacionalnih simbola nacionalnih manjina sa zakonom u Srbiji?” I to je dobro. Što bi neki zlobnici rekli, bićemo pohvaljeni u sledećem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije. Ipak, nekako se čini da bi Srbija, u svakom pogledu, mnogo bolje napredovala kad bi bilo srpsko-srpskog dijaloga. Tolerantnog.

 

Komеntari2
43ea2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vlada
Odličan tekst. Verujem da je i većini građana u Srbiji jasno da ovo i nije parlament, već skup poslušnika, silnih samo dok misle da imaju zaštitu. Pokušajte da ih zamislite u nekom realnom parlamentu, gde postoji opozicija iz redova više stvarno različitih stranaka, da postoji sučeljavanje stavova u medijima, i da su svi pristojni i poštuju sagovornika.
ljubica
Ovo jeste parlament po volji naroda koji je za njih glasao. A to sto nema opozicije iz ise redova ma sta to znacilo i vise razlicitih stranaka kriv je taj isti narod. Nece ih, pa ostaje jedino da promenimo narod!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja