ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 28.11.2020. u 20:34

U Prizrenu otkriven spomenik Đurđu Kastriotu

Видео исечак Јутјуб

PRIZREN  - Statua Skenderbega otkrivena je danas u Prizrenu.

Statua je predstavljena na Dan zastave i nezavisnosti Albanije, 28. novembra.

Đorđe (Đurađ) Kastriot, poznat u istoriji kao Skenderbeg, bio je jedna od najinteresantnijih ličnosti balkanske i uopšte evropske istorije druge polovine 15. veka, hrabar borac protiv osmanskih osvajača, preneo je Indeks onlajn.

Samo prezime Kastriot možda dolazi od grčke reči „kastro” koja dolazi od latinske „kastrum”, što znači „tvrđava, utvrđenje, kaštel”, što može biti u vezi sa prvobitnim kastelanstvom u Kanini, ali, možda dolazi i od toponima: dva kandidata za to postoje - selo Kastriot kod Debra ili pak Kastrat kod Skadra.

Međutim, albanski hroničar Đon Muzaka, pripadnik jedne od najmoćnijih arbanaških kuća u srednjem veku, piše 1510. godine da je Đurađ Kastriot bio „srpske prirode”.

Neki zapadni istoričari pre dva veka su spekulisali o zetskom bratstvu Branilovića kao rodovskom ishodištu Kastriota, a nemački istoričar Franc Babinger o srpskom kefaliji Branilu kao Đurađevom pradedi govori i pre pola veka.

Drugi izvori takođe govore o srpskom poreklu Pavlovog oca, neki pominju i grčko.

O njegovom srpskom poreklu svedoče i dve povelje koje je izdao jedan od darodavaca Hilandara Jovan Kastriota Skenderbeg, otac Đorđa Skenderbega.

Jovan je imao četvoricu sinova - Stanišu, Repoša, Konstantina i Đurađa.

Jedan od sinova, Repoš, sahranjen je na Hilandaru.

Na njegovom grob postavljen je natpis „Repoš Duka Ilirski”.

Na Hilandaru je i grob Joakima Kastriota.

Pretpostavlja se da je reč o Jovanovom ocu koji je pred smrt uzeo monaški postrig, mada je tokom svog života menjao veroispovest u zavisnosti od političkih saveza.

U Hilandaru se nalaze i ostaci tzv. Arbanaškog pirga, kule koja je sagrađena novcem Ivana Kastriote.

 

Komеntari11
27efb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Milan Tomić
Koji je jezik stariji - starogrčki ili latinski? Samo pitam?
spadijer milenko
Ђурађ себе никада није називао Скенде-бегом већ Епирским кнезом који је и уједно прави назив Албаније,и ако само име Албанија нема везе са Шиптарима или Арбанасима јер да нема њих били би само Срби из Албаније као из Црне Горе,Босне итд.
Vladimir
Ovo je dovoljan dokaz da albanci i srbi imaju zajednicke korene a pre svega bitke,a imali su juce a i danas istog neprijatelja Tursku i Islam.
Sofija
Djradj Kastriot(ic) je bio Srbin po oba roditelja, stric mu je po sopstvenoj delhi sahranj na Hilandaru, a Skenderbeg je govorio maternjim srpskim jezikom, pisao na Cirilici (da tako nazovem to pismo iako znam da nas nisu opismenili grcki monasi u IX veku), a njegova svojerucna pisma se cuvaju u dubrvackom arhivu.Nema nacionalizma i mita u istini, a podalizanje nacionalizmu albanske strane je opasno jer oni insistiraju na falsifikatima (da su Iliri itd) izvodeci iz toga "prava na zemljU".
Vladislav Marjanovic
Mitologizacija Djuradja Kastriota-Skenderbega je samo dokaz vise kako nacionalisticka politicka propaganda moze efikasno da manipulise istorijskim licnostima. Zato je od Skenderbega napravljen kult koji je doziveo preporod u doba Envera Hodze. Vec tada su mu Albaniji dizani spomenici i svaki albanski muzej imao je repliku Skendebegovog slema ciji se original inace nalazi u Becu. A sada se trend nastavlja pa se Skenderbegov kult koristi u svrhu propagiranja ne Mini-Sengena vec Velike Albanije.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja