subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 29.11.2020. u 16:05 Milan Markuš
MOJ ŽIVOT U INOSTRANSTVU

Heroj na obali Crnog mora

Mesto za koje su se borili Grci, Rimljani, Turci, Rusi, Tatari, Englezi, Nemci, Francuzi, uz Lenjingrad, Staljingrad i Odesu, postalo je četvrti grad heroj u SSSR-u.
Фото Википедија

Posle kraćeg i neuspešnog cenkanja sa taksistom na stanici u Jalti, ušli smo u autobus, i posle dva sata stigli u Sevastopolj. Uz Lenjingrad, Staljingrad i Odesu, jedan od prva četiri grada heroja u SSSR-u.

Da istorija nije štedela Sevastopolj svedoče spomenici, biste, spomen-ploče i razna obeležja vezana za rat, kojih ima na svakom koraku.

Na ovom mestu, negde u petom veku pre Hrista, Grci su osnovali grad Hersones, koji je, uprkos brojnim razaranjima, opstao dve hiljade godina.

Turci su krajem 15. veka na Krimu je formirano Krimsko hanstvo, gde su većinom živeli Tatari koji su, kao turski vazali, učestvovali u ratovima protiv ruskih, ukrajinskih i poljskih zemalja.

Ruska vojska, krajem 18. veka zauzima Krim, istiskuju tursku i prave svoju moćnu Crnomorsku flotu.  U Sevastopolju je tada počela gradnja luke, vojnih i civilnih objekata. Ukazom Katarine Druge, grad 1784. godine dobija ime Sevastopolj.

Spomenik branicima Sevastopolja (Foto M.M:)

Utvrđivanje Rusije na Krimu i izgradnja vojno-pomorske baze naišla je na oštre proteste Turske, koju su podržali Engleska i Francuska. Uprkos tome, grad i luka su se razvijali, širili, industrijalizovali, utvrđivali.

Prva odbrana Sevastopolja dogodila se u Krimskom ratu 1853 – 1855. godine, vođenom između Rusije i Turske.

Sevastopolj je bio bojno polje i i Velikom ratu. Kada je u Rusiji izbila revolucija grad su okupirali Nemci, ali su se brzo povukli kad je revolucija i kod njih buknula. Onda su došli Englezi i Francuzi koji su podržavali borbu protiv boljševika.

Panorama Krimske bitke (Foto M.M.)

Krim je bio jedno od poslednjih uporišta ruskih carskih trupa. Krajem 1920. u grad je ušla Crvena Armija. Mnogo belih je tada pobijeno, zapravo svi koji nisu uspeli da pobegnu.

Do Drugog svetskog rata izrastao je u snažnu vojnu bazu. Nemci su su u junu 1941. godine napali Sevastopolj, ali je taj prvi udar odbijen. Krajem 1941. Nemci počinju opsadu grada koja je trajala 250 dana. U julu 1942. godine nacisti su uspeli da uđu u Sevastopolj.

Crvena armija je u maju 1944. isterala Nemce i ponovo zauzela grad koji se po ko zna koji put dizao iz pepela.

Sevastopolj 1948. godine, u okviru Rusije (kao dela SSSR) dobio je specijalni status, ali je  1954. postao je deo Ukrajine. Zadržao je specijalni status i nije bio deo Autonomne republike Krim.

Ostaci crkve na antičkim ruševinama (Foto Piksabej)

Kupili smo kartu grada i krenuli da obilazimo grad sa spiskom mesta koja su bila u turističkom vodiču. Došli smo do obale i Spomenika potopljenim brodovima. Na tom mestu su branioci Sevastopolja tokom Krimskog rata 1854-55 potopili brodove kako bi sprečili upad neprijateljskih englesko-francusko-turskih brodova u zaliv, i time slabljenje odbrane grada.

Vratili smo se na Trg Nahimova gde je spomenik admiralu Nahimovu, osnivaču brojnih vojnih institucija i komandantu prve odbrane grada koji je poginuo na bedemima 1855. godine.

Preko puta se nalazi memorijal posvećen herojskoj odbrani Sevastopolja u Drugom svetskom ratu, sa uklesanim imenima poginulih.

Nekoliko stanica trolejbusa od Trga Nahimova nalazi se Panorama odbrane Sevastopolja 1854-1855. godine, u Istorijskom bulevaru. Panorama je podignuta na mestu jednog od utvrđenja koje se zvalo Četvrti bastion.

Tu je i spomen obeležje mladom Lavu Tolstoju koji je baš na tom mestu učestvovao u odbrani Sevastopolja. Panorama je kružnog oblika i u njoj je kružno platno dužine 115 i visine 14 metara na kome je oslikan najvažniji dan odbrane, 6. jun 1855. kada je agresor krenuo u juriš. Svaki deo te panorame ima mnogo detalja i izgleda vrlo verno. Na spoljnom zidu Panorame su biste heroja odbrane.

Uz sam Sevastopolj nalaze se ostaci antičkog grada Hersonesa a među njima i  pravoslavni hram Vladimirski sabor, gde je, po predanju, veliki knez Vladimir primio hrišćanstvo 988. godine.

Gradnja hrama završena je oko 1876. godine. Za vreme Drugog svetskog rata srušen je, a obnovljen je i osveštan 2004.

Grci su osnovali Hersones oko 500 godina pre Hrista, a u prvom veku pre nove ere tu su se utvrdili Rimljani. U petom veku grad postaje deo Vizantije. Kijevski knjaz Vladimir zauzima grad 988. godine a vizantijski car Vasilije Drugi to prihvata i daje mu ćerku za ženu. To je i početak hristijanizacije ruskog naroda.

Ovo mesto prvo su naselili stari Grci (Foto Vikipedija)

Na povratku iz Hersonesa nismo izašli na vreme iz minibusa, pa smo malo lutali po manje atraktivnim kvartovima Sevastopolja, koji se ne razlikuju od većine ruskih gradova.

Tražili smo neki restoran sa ubeđeni da ćemo pogrešiti šta god da izaberemo. Tako je i bilo. Na obali smo ušli u jedan restoran i ručali neko neukusno jelo.

Objasnili su nam da je taj restoran bio zamišljen da bude deo VIP tribine sa lepim pogledom na zaliv, a izgrađen je po hitnom postupku jedne godine kada je  najavljeno da dolazi Brežnjev da posmatra defile brodova. Objekt je, naravno, završen na vreme, ali Brežnjev nije došao.

 

Milan Markuš, Rusija

 

 

Pišite nam
 
Poštovani čitaoci, „Politika” je ponovo oživela rubriku „Moj život u inostranstvu”. Namenjena je pre svega vama koji živite izvan Srbije, širom sveta, koje je životni put odveo u neke nove nepoznate krajeve i zemlje.
Nadamo se da ste primetili da smo se i mi u međuvremenu malo promenili. Sašili smo novo, komotnije i udobnije digitalno odelo, ali i dalje smo prava adresa na koju možete slati svoja pisma, reportaže, zapise i fotografije.
Pišite nam kako je u tuđini ili u vašoj novoj otadžbini. Kako vam Srbija izgleda kad je gledate iz Vankuvera, Osla ili Melburna? Stanuje li nostalgija na vašim novim adresama?
A naša adresa je  mojzivot@politika.rs
Pravila su i dalje jednostavna: dužina teksta do pet hiljada slovnih znakova, da je zapisan u nekom uobičajnom formatu, najbolje vordu. Naslovi i oprema su redakcijski, tekstovi se ne honorišu i podležu uredničkim intervencijama.
Vaša Politika 
 

 

Komеntari21
5c242
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Alisa
Леп текст, хвала. Не разумем зашто се толики читаоци буне, па не могу сви текстови бити исти. Радује ме разноврсно. Писац је дао свој доживљај града и историје на интересантан начин.
Crni
Ja mislio da ce da pise malo o svom zivotu u inostranstvu, a on napisao suvoparan clanak o istoriji Krima.
Milan01
O herojskoj odbrani Sevastopola, redovno je izvjestavao Radio Jugoslavija, koji su slusali jugoslovenski partizani. Kad budem isao da se poklonim herojima odbrane Stalingrada gledacu da odem i do Sevastopolja. ABD.
Beogradjanin - Schwabenländle
Да сте изоставили историју било би боље. За давање историских података је потребно знање , уколико не постоји може се дати у веома скраћеној форми, јер у овој рубрици се ради о Вашем животу у иниостранству. Крим је први пут постао руски 945 г., Кијев-Рус, касније од 10 до 12 века је старосруска Тмутаракан кнежевина, а 1783 г. је коначно постао део руског царства пок Катарином II, са речима " од сада и за времена ". У међувремену се менјало 15-так разних народа, освајивача и одвијали многи ратови
Драган П.
Бранко, не разумете да Никола и ја указујемо на исто, а то је да је бесмислено тако острашћено, као што ви чините, одрицати данашњим државама повезаност са ранијим краљевинама, народима, митовима и сл. У доба романтизма и стварања нација стварани су и национални митови. Ми смо се повезали са Косовом, Немањићима, али нисмо са Турцима, који су такође оставили печат на овим просторима. Њих оправдано доживљавамо као освајаче и непријатеље, али наша данашња култура има доста и од њиховог наслеђа.
Nikola
@Бранко Ср'б Козаковић Znaci Srbi ne mogu svojatati svoje ( Rasku, Bonsu, Hercegovinu itd), a Rusi svojataju Moskoviju iako se radi o istom. Da li vi uopste znate da su u srednjem veku narodi dobijali imena po oblastima ( Rasani, Bosanci, Hercegovci itd) pa je tako jedan te isti narod imao vise imena, drzava itd. Nekad Rasani/Raska danas Srbi/Srbija. Nekad Moskoviti/Moskovija, danas Rusi/Rusija. Ili recimo danasnji Poljaci, nekad Lehi/Lesi danas Poljaci. Kao sto napisa Dragan, ostrasceni ste.
Prikaži još odgovora
Boris
Prava istorijska lekcija. Lijepo i informativno, a ne Predragova naklapanja o zadimljenim lokalima i propalim ljubavima. Hvala
Радмила
Предрагови текстови и овај спадају у различите категорије и добри су сваки на свом начин, а како их ми видимо и разумемо то је наш субјективни осећај.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja