Rimskim carstvom vladalo je 17 imperatora poreklom sa naših prostora, a jedan od njih rođen je u Singidunumu, današnjem Beogradu. Ime mu je Jovijan, a na tron je došao u jednom od najnemirnijih perioda pozne antike i to pod neobičnim okolnostima. Njegovo postavljanje na čelo imperije bilo je pravo čudo. A pošto na vlast nije došao po ustaljenim pravilima, na njoj se nije ni zadržao dugo. Umro je vrlo brzo pod nerazjašnjenim okolnostima, ali je za to vreme ipak uspeo da Rimsku imperiju vrati na put sa koga je skrenula – na put hrišćanstva.

– Kada velike imperije zapadnu u krizu, nastupe teška vremena. A jedan od najtežih i najnemirnijih perioda ljudske civilizacije predstavlja upravo pozna antika. Epoha prepuna pobuna, ratova i novih raspodela moći u carstvu. Dok su varvarska plemena pritiskala granice imperije, rimski skorojevići su, stekavši bogatstvo na brzinu, ostalima nametali svoj način ponašanja. Iscrpljeni građanskim ratovima i krizama, rimski građani prestali su da veruju u sopstvenu državu. Stara imperija bila je na izdisaju, a novo doba obeleženo je čestim ideološkim promenama, potragom za identitetom i novim religijama. Baš u tim teškim i turbulentnim vremenima, na samo čelo velike Rimske imperije stupa jedan rođeni „Beograđanin” – priča Rade Milić, iz Centra za urbani razvoj.

Jovijan se rodio oko 330. godine dok je njegov otac Varonijan služio u carskoj gardi. Stupio je u vojsku 361. godine sa činom tribuna dvorske garde domestika, a Jovijanovo ime se prvi put pominje posle smrti cara Konstancija Drugog kada je on njegove zemne ostatke ispratio od provincije Kilikije do prestonog Konstantinopolja.

– Posle Konstancija na vlast u Rimskoj imperiji došao je Julijan, poznat pod nadimkom Apostata (Otpadnik). On je u toku svoje vladavine pokušao da okrene točak istorije i da zaustavi proces koji je pokrenuo njegov stric Konstantin Veliki. Julijan je želeo da vrati staru rimsku pagansku veru i potisne hrišćanstvo. Jovijan je bio hrišćanin i kao takav u službi paganskog cara bio je u nemilosti. I njegov tast general Lucilijan, čijom kćerkom Haritonom se oženio Jovijan, suprotstavio se Julijanu. Zbog toga je Lucilijan morao da napusti vojnu službu i penziju provede u Sirmijumu, današnjoj Sremskoj Mitrovici – kaže Milić.

A izgleda da su vrela balkanska krv i inat i tada vladali na ovim prostorima. Ostalo je zapisano u jednom apokrifu da je Jovijan, kao hrišćanin, odbio da prinese pagansku žrtvu i po cenu izbacivanja iz službe. Zbog neposlušnosti novim vlastima isključen je iz vojne službe, ali je kasnije reaktiviran.

Imperator Julijan poveo je i rat protiv glavne istočne pretnje, velikog persijskog carstva dinastije Sasanida. Ovaj rat ga je koštao glave jer je u toku operacije u bici i sam car upao u persijsku zasedu i poginuo. Tako se dinastija Konstantina Velikog ugasila, a rimski presto ostao upražnjen.

– Da bi se izbegla potpuna katastrofa, vojska je odmah, još na bojnom polju, krenula da bira novog imperatora. Prvo je za cara predložen pretorijanski prefekt, stari paganin, Salutije Sekundus. On je, međutim, odbio da preuzme vlast zbog svoje starosti i poljuljanog zdravlja. Tada potpuno slučajno na scenu stupa Jovijan.

Dok je rasprava oko izbora još trajala, grupa vojnika se nametnula pokličem „Jovijan, avgust”. Poklič se brzo proširio vojskom i svi su ga prihvatili. Istina, greškom. Mnogi su mislili, zbog sličnosti imena, da se viče „Julijan, avgust” i da se stari car oporavio. Tako su Jovijana rođenog na prostoru Singidunuma, današnjeg Beograda, u opštem metežu u toku vihora rata proglasili za novog imperatora i odenuli ga u carski purpur – objašnjava Miodrag Simović, antropolog iz Centra za urbani razvoj.

U svedočanstvima stoji da je bio izuzetno visok, zbog čega su mu jedva našli odgovarajući plašt. Imao je i dostojanstveno držanje, ali u nekim izvorima stoji da je i bio pravi hedonista i čovek ovog podneblja – uživao je u hrani, piću i ženama. 

Nagli uspon balkanskog ratnika, očvrslog u nemaštini i iskaljenog u vojsci, zbunjivao je i hroničare tog doba. Izgleda romantično, ali novi vladar je odmah zapao u nezavidan položaj. Morao je da sklopi ponižavajući mir sa Persijom i da neprijatelju prepusti veći deo provincije Mesopotamije da bi izvukao vojsku iz neprijateljskog obruča. Jedini put za povlačenje trupa bio je pustinjski predeo preko Gornje Mesopotamije do Nisibisa, najisturenijeg grada na istoku. Marš kroz pustinju bio je naporan i iscrpljujuć. Ali izgladnela i žeđi izmorena vojska se uspešno evakuisala. Ovaj marš bio je ozbiljan poduhvat koji je budući carigradski arhiepiskop Grigorije Nazijanski opevao poredeći ga sa Pohodom deset hiljada, velikim poduhvatom grčkih najamnika sa kraja petog i početka četvrtog veka pre nove ere.

– Jovijana su čekali novi izazovi. Morao je da obezbedi svoje priznanje i reši zategnuta verska pitanja u državi. Odmah po dolasku na bezbednu teritoriju poslao je poslanstvo svom tastu u Sirmijum sa molbom da okupi ljude od najvećeg poverenja i da sa njima ode u Mediolanum (Milano) i tamo se stacionira kako bi predupredio eventualne oponente. Međutim, plan je propao. Izbila je pobuna. Narod i vojska u Sirmijumu nisu bili zadovoljni smenom na prestolu. Pokušali su da ubiju poslanike. Kada je Jovijan čuo za nemire, požurio iz Antiohije da bi učvrstio vlast. Stigao je u Ankiru (danas Ankara, Turska) i svečano preuzeo konzulat. Za konzula hteo je da postavi ostarelog oca Varonijana koji je, međutim, ubrzo preminuo. Zato je u nemoći na taj položaj uzdigao istoimenog sina koji još nije imao ni punih godinu dana. Uspeo da povuče sve Julijanove zakone protiv hrišćana – kaže Simović.

Skončao je u gradu Dadastanu. Nađen je mrtav u svom krevetu 18. februara 364. godine. Navodno, ugušio se od dima iz peći koja je bila uneta u sveže okrečenu sobu, što je dovelo do otrovnih isparenja.

– Jovijan iz Singidunuma vladao je svega 236 dana. Ono po čemu će ga istorija pamtiti jeste činjenica da je uspeo da zaustavi pagansku renesansu koju je sprovodio Julijan i da Rimsku imperiju ponovo vrati na put hrišćanstva. Mnogim sugrađanima nije poznata činjenica je njihov grad iznedrio jednog imperatora Rimskog carstva. Zbog toga je naš Centar za urbani razvoj pokrenuo inicijativu da se caru Jovijanu podigne dostojno spomen-obeležje koje će Beograđanima i gostima grada ispričati priču o njegovom životu u burnim vremenima – istakao je Milić.