sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 29.11.2020. u 21:45 Aleksandar Bojović
DVE DECENIJE OD SUKOBA SA TERORISTIMA OVPBM

Albanski separatizam još tinja na jugu Srbije

Demilitarizacijom OVPBM pre dvadeset godina njen ekstremistički potencijal nije prestao da postoji, kaže za „Politiku” Obrad Stevanović, general potpukovnik policije u penziji
Велики Трновац, 25. мај 2001 (Фото ЕПА - С.С.)

U bujanovačkom selu Končulj u šupljinama stene nedavno je pronađeno devet kontejnera sa raketom za ručni raketni bacač, municija za bacač granata, protivtenkovska mina, sanduk sa dvogledom za noćno osmatranje, puščana municija, maskirne uniforme… Pretpostavlja se da je reč o oružju koje je ostalo još iz vremena sukoba na jugu Srbije pre dve decenije.

Ova zaplena budi sećanja na vreme kada se teroristička oslobodilačka vojska Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPBM), sukobljavala sa srpskim snagama u Kopnenoj zoni bezbednosti. Upozoravajuća činjenica jeste da za poslednje dve decenije od prestanka ovih sukoba, srpske snage bezbednosti relativno često nalaze zaostalo oružje iz tog perioda.

Prof. dr Obrad Stevanović, general potpukovnik policije u penziji, dugogodišnji komandant Posebnih jedinica policije (PJP), kaže za „Politiku” da se, uprkos činjenici da je kriza izazvana nasilnim delovanjem OVPBM na jugu centralne Srbije, rešena demilitarizacijom ove terorističke organizacije pre 20 godina, ne može reći da je time problem albanskog ekstremizma trajno rešen.

„Ne može se reći ni da je dugoročno uklonjena mogućnost terorističkog delovanja albanskih ekstremističkih grupa u tom delu Srbije. Naprotiv, teroristički potencijal njihovog paravojnog organizovanja i delovanja po uzoru na demilitarizovanu OVPBM i dalje postoji i može biti ponovo aktiviran zavisno od potreba i ciljeva njegovih nosilaca i podržavalaca”, kaže Obrad Stevanović, koji je u vreme ovih sukoba bio pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Srbije.

Frakcije terorističkih organizacija

Pored aktuelnog otkrivanja veće količine naoružanja u Končulju o „povampirenju terorizma” jasno govore i oružani prepad albanskih ekstremista na policijsku stanicu na severu Makedonije, u noći između 20. i 21. aprila 2015. godine, kao i sukob naoružanih albanskih ekstremista, većinom sa Kosmeta, sa makedonskom policijom, 9. maja 2015. godine, u jednom Kumanovskom naselju, kada je poginulo najmanje pet i ranjeno oko 30 policajaca, ali i više albanskih ekstremista.

General Stevanović smatra da je jedan od indikatora takvog stanja i činjenica da su se, nakon demilitarizacije, neki pripadnici takozvane OVPBM povukli na teritoriju Kosmeta i u Gnjilanu obrazovali „oslobodilačku vojsku istočnog Kosova”, sa ciljem da teritoriju opština Preševo, Bujanovac i Medveđa pripoje Kosmetu.

„Kao što je poznao, nasilje albanskih ekstremista na KiM, kao fenomen dugog istorijskog trajanja, eskaliralo je krajem poslednje decenije dvadesetog veka, oružanim napadima ekstremističke paravojne organizacije pod nazivom Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), koja je u proleće 1999. godine postala i saveznik NATO-a u agresiji  te alijanse na SRJ i RS. Zaključenjem Vojnotehničkog sporazuma (VTS) od 9. juna 1999. u blizini Kumanova i donošenjem Rezolucije broj 1244 Saveta bezbednosti UN, agresija NATO na Srbiju je obustavljena, ali nasilje OVK time nije prestalo da postoji”, kaže general.

U drugoj polovini 1999. i tokom 2000. godine, pod nespornim uticajem OVK, u prisustvu i uz znanje KFOR-a, na teritoriji opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, albanski ekstremisti su osnovali paravojnu organizaciju pod nazivom oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPBM).

„Ubrzo se na teritoriji zapadne Makedonije pojavila slična paravojna organizacija pod nazivom oslobodilačka narodna armija (ONA), a u širem albanofonom delu Balkanskog poluostrva i paravojna organizacija pod nazivom albanska nacionalna armija (ANA). Sve one formirane su sa ciljem da, koristeći resurse i metode delovanja OVK, pokrenu oružane kampanje na svojim područjima, uz korišćenje teritorije Kosmeta kao utočišta i baze za obuku, opremanje, pripremanje i sklanjanje terorista, ali i kao komandnog mesta za planiranje i koordinaciju izvođenja terorističkih akcija na teritoriji Srbije, Makedonije i Grčke”, objašnjava Stevanović.

Uprkos tome, što su snage KFOR-a, prema odredbama Vojnotehničkog sporazuma, preuzele obavezu bezbednosnog nadzora nad Kopnenom zonom bezbednosti, sa pravom da svim sredstvima iz nje eliminišu sve naoružane grupe koje ugrožavaju bezbednost strana potpisnica VTS, OVPBM je već krajem 1999. godine, po uzoru na OVK, pokrenula kampanju oružanog nasilja, pre svega na teritoriji opštine Bujanovac.

„Takvom prenošenju terorizma albanskih ekstremista sa Kosova i Metohije u Kopnenu zonu bezbednosti pogodovalo je nekoliko okolnosti. Pre svega, OVK je raspolagala značajnim terorističkim potencijalom (ideje, ljudi, organizacija, oružje i oprema), ali i željom da ohrabri i pomogne ekstremističke snage na teritoriji opština Bujanovac, Preševo, Medveđa i u Makedoniji.

S druge strane, snage KFOR-a su sa pripadnicima OVK održavale bliske savezničke odnose pre i posle dolaska na Kosmet, tako da problem kretanja ekstremista i prenošenja terorističke opreme i oružja van Kosmeta faktički nije postojao. Ne manje povoljnu i pogodujuću okolnost za teroriste činili su i za njih povoljna konfiguracija terena i većinska zastupljenost i homogenizacija značajnog broja njihovih sunarodnika u Kopnenoj zoni bezbednosti”, objašnjava Stevanović.

Eskalacija nasilja

Nasilno delovanje OVPBM eskaliralo je u drugoj polovini 2000. terorističkim napadima na pripadnike srpskih bezbednosnih snaga, građane i imovinu u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. U napadima koje su teroristi izveli postavljanjem i aktiviranjem protivtenkovskih mina na putu Veliki Trnovac – Mali Trnovac u oktobru i novembru 2000. godine, ubijena su tri i povređeno 11 policajaca. Najteži od brojnih terorističkih napada dogodio se 21. novembra 2000.

„Tog dana, veća grupa očigledno dobro obučenih i iskusnih ekstremista, u vojnički dobro organizovanom oružanom napadu na policijske položaje zapadno od Bujanovca, upotrebom težeg naoružanja (ručni raketni bacači, minobacači, bestrzajni topovi), ubila je tri i ranila četiri policajca. Nakon tog napada, policijske snage su bile prinuđene da se povuku sa svojih osmatračkih, kontrolnih i zaštitnih položaja u Dobrosinu, Lučanima i Končulju na zapadne prilaze Bujanovcu. Tu situaciju teroristi OVPBM su iskoristili da blokiraju magistralni put Bujanovac–Gnjilane, u delu od Lučana od Končulja, i da zaposednu više sela u opštini Bujanovac”, kaže general Stevanović.

Sve učestaliji teroristički napadi proizvodili su sve teže posledice. Tako je samo u periodu od 19 meseci (od 21. juna 1999. do 21. novembra 2000), OVPBM izvršila 296 oružanih napada u Kopnenoj zoni bezbednost, u kojima je ubijeno 11 osoba (pet policajaca i šest građana), 38 ih je povređeno, dva lica su oteta… Neposredno pre i nakon terorističkog napada 21. novembra 2000, obaveštajni podaci su jasno ukazivali na intenzivnije obučavanje, opremanje i organizovanje ekstremista na Kosmetu. Evidentirane su prijave nasilnog mobilisanja Albanaca i njihove imovine od strane OVPBM, kao i nabavka i skladištenje naoružanja i vojne opreme. Uznemirenost, zabrinutost i nespokojstvo i Srba i Albanaca u Bujanovcu, Preševu i okolnim selima, ali i u Gnjilanu i Kosovskoj Kamenici, postali su sve očigledniji. Iz Kopnene zone bezbednosti počinje iseljavanje žena i dece.

Plan mira i deblokada Oraovice

Plan uspostavljanja bezbednosti i mira u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, realizovan je izvođenjem pet odvojenih policijsko-vojnih operacija od 14. marta do 31. maja 2001. godine. Ključni rezultat tih operacija bio je povratak Združenih (policijsko-vojnih) snaga bezbednosti SRJ i RS (ZSB) u sve sektore Kopnene zone bezbednosti.

„Njihov povratak značio je i kraj skoro dvogodišnje krize izazvane delovanjem albanskih ekstremista na jugu centralne Srbije. Povratak ZSB protekao je skoro bez ikakvog protivljenja OVPBM, izuzev u jednom slučaju. Zbog ozbiljnijeg oružanog otpora koji su teroristi pružili u povratku 14. maja 2001. godine, ZSB bile su prinuđene da pod nadzorom posmatrača EU i KFOR-a, izvedu protivterorističku operaciju u selu Oraovica, u opštini Preševo. Tokom ove operacije ranjena su dva pripadnika ZSB, dok je nekoliko terorista poginulo ili povređeno”, zaključuje Obrad Stevanović.

Broj terorističkih napada albanskih ekstremista od tada je značajno smanjen, sa ukupno 460 napada tokom 2000. i 2001, na tri napada od 01. januara 2009. do 31. marta 2010.

 

Komеntari7
d7f41
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

djoka
Nisu to oslobodilačke vojske nego kriminalne terorističke organizacije....
ralence
Наш Народ каже “ нема хлеба без мотике “.То су сада и Албанци схватили и после великих пљачки и отимачини од Србског Народа сада иду на Запад јер знају да ће тамо добро да зарађују бавећи се свим врстама криминала. Знају да их Запад воли и штити све дотле док раде против Срба на Балкану. Наталитет им опада у окружењу због тих сеоба према Приштини и Западу а не због тога што им жене рађају мање деце. Албанска популација по процентима је најмлађа на Балкану и повећава се стално.
Јанош
Албанци су се масовно иселили из Прешева, Бујановца и Медвеђе од 2000-те. То се најбоље види по броју живорођених и броју ученика у основним школама. У Прешеву и Бујановцу се 2000-те рађало по 1.000 деце годишње, (укупно 2.000) а 2019 свега по 300 (укупно 600).
Ђомла
Свуда им је у окружењу наталитет у паду и то драстичном. Њима се сада догађа средина 20.века код Срба - касни бракови, мало деце, дуго школовање, напуштање система традиционалне породице итд... још ако додамо узоре младих који нажалост свуда доминирају (а то су криминалци, дрога, коцка итд) не пише им се добро до краја овог века. Високе камене ограде, буљук деце око жене сада је само успомена на нека срећна времена, нема тога више ни у Дреници...
Dabor
Odakle ti ovi podatci? Meni je poznato da se naseljavaju! U tom kraju je najveći natalitet.
Pero
Posle ovog pronalaska sledim hapsenje a posle 6 meseca pustanje na slobodu uhapsenih
ana lalic
Tinja?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja