petak, 15.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 30.11.2020. u 14:15 Ana Vuković
ISTRAŽIVANjA

Poskupeo život u Beogradu

Na listi „Ekonomist intelidžens junita” prestonica Srbije je na 90. poziciji najskupljih gradova sveta, što je u odnosu na prošlu godinu skok za 12 mesta. – Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da je naš grad po većini parametara prihvatljiv za život i jeftiniji od drugih metropola
Живимо у периоду стабилног раста цена (Фото: Н. Марјановић)

Za one koji ne znaju šta će sa parama idealne adrese su Cirih, Pariz i Hongkong koji su po istraživanju „Ekonomist intelidžens junita” najskuplji gradovi sveta. Naš Beograd se na njihovoj listi našao na 90. mestu među ukupno 130 metropola za koje je proučavan indeks troškova života. Po izveštaju ove kompanije najjeftiniji su Damask, Taškent i Lusaka.

Srpska prestonica ujedno je i jedan od 10 gradova koji su najviše poskupeli u odnosu na prethodnu godinu, pa je tako na ovogodišnjoj listi Beograd skočio za čak 12 mesta. Kako piše na sajtu „Ekonomist intelidžens junita”, poređano je više od 400 cena ukupno 138 proizvoda i usluga, među kojima su hrana, alkohol, kućne potrepštine, proizvodi za ličnu negu, odeća, transport, rekreacija, stanarina... A veliki uticaj na rezultate, kažu istraživači, imala je i pandemija virusa korona koja je „ispomerala” cene tako što je uzrokovala slabljenje američkog dolara prema kome su ojačale severnoazijske valute, ali i izazvala probleme u nabavci određenih proizvoda.

Da je život u našoj zemlji zaista poskupeo pokazuje i indeks cena Republičkog zavoda za statistiku za oktobar ove godine. U odnosu na septembar cene su više za 0,1 odsto, a u odnosu na prošlogodišnji oktobar skočile su za 1,8 odsto.

– Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u oktobru 2020. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen kad je reč o odeći i obući (2,2 odsto), komunikacijama (0,6), restorani i hoteli (0,4), rekreacija, kultura i zdravstvo (po 0,3%) i obrazovanje (0,2%). Pad cena zabeležen je za transport (0,4 odsto), dok su hrana i bezalkoholna pića jeftiniji za 0,1 odsto. Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale – piše u izveštaju Republičkog zavoda za statistiku.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da ovakvi podaci nemaju veze sa koronom, već da je reč o inflaciji koja je vrlo stabilna.

– Neke stvari odu naviše za 20, 30 procenata, neke se ne pomeraju godinama, i to je onda prosek koji zna da zavara. Mi ipak živimo u periodu stabilnog rasta cena, odnosno inflacije ispod dva odsto, a znamo šta smo prošli devedesetih kad je godišnja inflacija bila i 350 milijardi procenata – objašnjava Savić.

On dodaje da je njegov utisak da cene nisu mnogo jake, kao i da ne veruje da je korona tu nešto promenila jer većina ljudi ima sve manje novca, a osnovni preduslov za rast cena jeste rast tražnje.

– Istina, pada i proizvodnja nekih stvari, ali hrane ne. Što je u Srbiji najvažnije, jer briga ljude u Srbiji da li će da poraste cena stanova, zato što ih kupuje samo mali broj ljudi. Većina ljudi ćuti tamo gde su, srećni što imaju to što imaju i ne tangira ih mnogo to što će se povećati cena stana. Ali zato ih pogađa cena hrane na koju troše oko 70–80 odsto primanja. Ako mu cela „lokomotiva” ne raste, a raste cena hleba i mleka, on je u problemu – ističe Savić.

Njega, kaže, nisu iznenadili ni rezultati istraživanja „Ekonomist intelidžens junita” koji se odnose na Beograd. Trebalo bi, dodaje, da se više fokusiramo na podatak da je Beograd 90. na listi od 120 gradova, a manje na to što je na ovom spisku skočio za 12 mesta.

– To kretanje gore-dole već smo videli po raznim „duing” i sličnim listama. Oni nekad menjaju i parametre i metodologiju, i ponekad se desi da nešto „iskoči” neke godine pa se pozicija pogorša. Ali to ne znači da će ona sledeće godine biti ista jer vrlo lako može da se desi da Beograd krene nadole. Nije to dugoročni trend i ne treba to gledati kao trajno lošu situaciju za Beograd. Čak i da je tako, još je to u odnosu na druge gradove povoljnija pozicija. Naravno, Srbija je siromašna zemlja, ali Beograd kao metropola se ipak ne razlikuje mnogo od drugih glavnih gradova u svetu. Po većini parametara je, međutim, prihvatljiv za život ljudi – objašnjava Ljubodrag Savić i dodaje da život u Beogradu ipak lagodniji i jeftiniji jer da nije tako „ne bi Slovenci i ostali hrlili kod nas”.

Komеntari5
33f46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Киза
Словенци (и остали) не хрле код нас због не знам ти ја какве јефтиноће, већ због ствари које су код њих или ограничене или чак забрањене! Код њих је радно време кафића и ресторана ограничено (поготово радним данима) до 10-11 сати увече! Иза поноћи раде само дискотеке и ноћни клубови, где су цене због опорезивања такве делатности много веће. Код нас је по том питању (због лоших прописа и небриге о грађанима) прави Елдорадо, па отуда и гости. Да не спомињем бројне старлетице! Само кажем...
Jovan
Zivot u Beogradu odavno nije bio jeftiniji. Samo su troskovi zivota u rastu.
У се и у своје кљусе
Словенци као неки еталон, неки критеријум, они хрле код нас иако смо бедни, замисли! Па докле више паланачки дух по медијима?!
Божа
Квалитет живота као и коефицијент задовољства грађанства су најбитнији. - Које то "одојче" или мачка овисе толико о цени млека и хлеба, да би се то тако изречито помињало у тексту.
Миодраг Стојковић
Гледано ГЛОБАЛНО, а правиу оцену добили би када би направили пропорцију просечне плате у тим градовима и цене трошкова у истим. На ком би тада били месту???

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja