Antologijski film „Zlo ne postoji” iranskog reditelja Muhameda Rasulofa – premijerno prikazan u glavnom takmičarskom programu ovogodišnjeg 70. Berlinala, na kojem je zasluženo osvojio jubilarnog „Zlatnog medveda” prema odluci žirija kojim je predsedavao britanski glumac Džeremi Ajrons – započeo je ovogodišnji, pandemijom obeležen 26. Festival autorskog filma u Beogradu, koji se zbog novouvedenih mera održava i uživo (do 18 časova) i onlajn, uz produženje termina do 16. decembra.

Za upečatljiv festivalski početak zaslužan je upravo film Rasulofa, iranskog autora kojem je posle prethodnog filma „Čovek od integriteta” u Iranu izrečena doživotna zabrana rada zbog „širenja propagande” protiv Islamske Republike. Osuđen je i na godinu dana zatvora, a tokom snimanja filma „Zlo ne postoji” paralelno je pokušavao da uloži žalbu na presudu. Dozvolu za izlazak iz zemlje i dalje nema, pasoš mu je oduzet 2017. po povratku iz Kana, u kojem mu je film bio nagrađen u programu „Izvestan pogled”, a u Hamburgu mu živi porodica od koje je već dugo odvojen. Autorova lična drama koja nikog ne ostavlja ravnodušnim ipak nije razlog što je njegov film postao berlinski pobednik. Jednostavno, „Zlo ne postoji” jeste snažan i važan film, šokantna politička drama o nehumanoj vladavini autoritarnog režima i sve što je u njemu viđeno moglo se desiti (i dešavalo se tokom istorije) i bilo gde drugo u svetu. Bar u onom delu sveta u kojem još uvek postoji smrtna kazna za političke disidente i oponente. I ne samo to, ovo je film koji kroz svoje četiri priče osvetljava načine kako pojedinac, čak i pod despotskim režimom, može da kaže ne i pokaže svoju moralnu snagu.

Za razliku od mnogih iranskih filmova u kojima se politička borba običnih građana ove zemlje prikazuje najčešće kroz alegorije, film Rasulofa je direktno kritizerski. I sve je u njemu postavljeno tako da gledalac ne može, a da se ne zapita šta bi radio da se kojim slučajem nađe u cipelama glavnih junaka. A to su različiti muškarci i žena, na različite načine upleteni u niz teškoća i egzekucija koje njihovi poslovi zahtevaju od njih. Većinom su to vojnici čiji je posao da izvršavaju smrtne kazne, suprotstavljaju se sopstvenom padu i svedoče o uticaju koji imaju na najbliskije ljude, na porodicu. Sve u svemu, reč je o „ubojitom” filmu u kojem prvih pola sata čini uvod u temu, a u naredna dva Rasulof nudi uzbudljiv triler neočekivanih obrta, vodi priču i do granica romantike, da bi film završio porodičnom dramom objedinivši sve dramske, žanrovske i tematske komponente u snažno finale...

Iz filma „Mladi kitolovac („Kitboj“)

Među poslasticama glavnog takmičarskog programa 26. FAF-a, bez sumnje je ruski debitantski film „Mladi kitolovac” („Kitoboj”) Filipa Jurijeva, koji je bio ovogodišnji pobednik venecijanskog programa „Dani autora” i pobednik četvrtog Pingjao festivala u Kini. Priča o izazovima odrastanja dečaka Leške u izolovanim i uvek hladnim predelima uz Beringov moreuz na Čukotskom poluostrvu nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Filip Jurijev sa toliko ljubavi i razumevanja portretiše stvarnost seljana kitolovaca za koje se može učiniti da im je život ostao zaglavljen u nekom prošlom veku, da nije interneta i dostupnih američkih sajtova (Aljaska je blizu) zbog čijih će sadržaja Leška izgubiti glavu. Mladi, još uvek golobradi kitolovac zaljubiće se u prelepu devojku čiji se zavodljivi snimci vrte na jednom sajtu za odrasle i eto velike nevolje. Leška kreće na neizvesno putovanje (navodno čak do Detroita) kako bi pronašao ljubav svog života, a reditelj Jurijev gledaocima filma otvara čitav jedan novi svet čoveka spojenog sa lepom, a surovom prirodom. I to čini sa puno humora, topline i empatije. „Mladi kitolovac” je film koji bi šteta bilo propustiti.

Specijalno za ovogodišnji Kanski festival koji se na kraju nije održao, a u čast 20 godišnjice od prikazivanja i nagrađivanja filma „U raspoloženju za ljubav” kultnog kineskog autora Vonga Kar Vaija (Šangaj, 1958), restaurirana je i digitalizovana kopija ovog jednog od najlepših ljubavnih filmova svih vremena. Igor Stanković, čelnik „Megakom filma”, „Kombank dvorane” i direktor Festivala autorskog filma, potrudio se da ovakva, osvežena kopija stigne i do srpskih gledalaca, i to u čast jednog od osnivača FAF-a Vojislava Vučinića, koji je svojevremeno našoj publici prikazao i Kar Vaijeve filmske bisere „Prah vremena”, „Čunking ekspres”, „Pali anđeli”, „Srećni zajedno”. Ponovni susret sa filmom „U raspoloženju za ljubav” u kojem su nezaboravne uloge ostvarile velike kineske i internacionalne zvezde Megi Čeung i Toni Leung, a vizuelnim čarolijama svoj snažan doprinos dao direktor fotografije, legendarni Kristofer Dojl, ushićuje gledaoce. Vraća veru i u lepotu života i u lepotu filma.

Sve informacije o projekcijama filmova iz programa 26. FAF-a dostupne su na veb-sajtu www.faf.rs kao i na platformi „Moj of”...