petak, 23.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 01.12.2020. u 20:00 R. M.
PRONALASCI

Krhki put stakla

Staklene boce pronađene u grobnicama faraona u starom Egiptu
Уметност прављења предмета од стакла на Мурану (Фото Википедија CC BY-SA 3.0)

Prvo staklo nastalo je uz pomoć prirode, tačnije vulkana i čovek je počeo da ga koristi još na početku civilizacije. Kasnije, ljudi su počeli da ga prave i to od različitog materijala.

Njegova izrada otkrivena je oko 3.000. godine p. n. e. u Egiptu. U početku tehnologija nije omogućavala proizvodnju čistog stakla, pa se u starom Egiptu upotrebljavalo uglavnom za proizvodnju ukrasa, a u antičkoj Grčkoj i starom Rimu su se proizvodile posude od stakla.

Od XI veka od stakla se proizvodi i nakit. Tokom vekova, staklo dobija sve veću primenu u raznim oblastima, pa i u umetnosti. Na njemu se slika, od njega se prave skulpture i oblikuju razni ukrasni i korisni predmeti, a u arhitekturi se došlo do toga da se zidovi čitavih zgrada prave od stakla.

U Egiptu i Mesopotamiji daleko pre ere metala pravile su se staklene boce i čaše. U grobnicama faraona oko 1500 godina pre nove ere pronađene su flaše od stakla, obojene žutom i plavom bojom, koje su, po svemu sudeći, korišćene za dekoraciju. Drevni Egipćani otkrili su da upotrebom određenih materijala, kobalta ili magnezijuma, mogu da oboje staklo.

Oko 300 godina pre nove ere Grci su naučili kako da koriste „duvalicu”, specijalnu cev pomoću koje se stvaralo staklo. Sto godina kasnije Rimljani su počeli da prave staklene tanjire koje su umetnici ukrašavali do savršenstva. Stari Rimljani bili su pravi majstori u proizvodnji stakla i njihov način pravljenja ovog materijala bio je izuzetno cenjen.

Murano čaše (Foto Nidpiks)

U vekovima koji su usledili majstori su usavršavali tehniku pravljenja stakla, ali su se i međusobno takmičili. Konkurencija je vremenom postala veoma oštra, a česte su bile i „krađe” poslovnih tajni u pravljenju staklenih čaša i drugih predmeta od stakla.

Pre otprilike 500 godina Venecija je postala čuvena po izrađivanju staklenih predmeta. U to doba po naređenju tadašnjih venecijanskih vlasti svi majstori u pravljenju stakla prebačeni su na ostrvo Murano, da bi se bolje sakrila njihova profesionalna tajna od Engleza i Francuza.

Venecija je jedan od najpoznatijih gradova po pravljenju predmeta od stakla. Veoma vešti i uvežbani umetnici koji prave različite predmete od stakla objašnjavaju da ova profesija zahteva veoma dugo bavljenje da bi se dostigla savršena veština i umeće. U Veneciji se nalazi više od dve stotine radnji i oko tri stotine radionica koje prodaju i proizvode staklo, počev od ogromnih vaza do minijaturnih figura različitih boja.

U decenijama koje su usledile majstori iz Velike Britanije i Francuske ipak su preuzeli primat u pravljenju staklenih predmeta.

Staklo je postalo popularno i u Americi u prvim godinama 17. veka, vrlo brzo po dolasku kolonista na ovaj kontinent. Sve dok se nije krenulo sa industrijskom proizvodnjom stakla, predmeti od ovog materijala, zbog visoke cene, bili su nedostupni običnom svetu. Kasnije, uz pomoć moderne tehnologije i savremenih fabrika – staklara, počela je masovna proizvodnja najrazličitijih staklenih predmeta.

Komеntari0
5e645
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja