subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 01.12.2020. u 08:51 J. Cvetković

O Rafaelu Santiju i Svetoj Sofiji

Света Софија (Фото Ансплеш)

Jutjub kanal „Slušate Kolarac” obogaćen je zanimljivim video-sadržajima, uglavnom predavanjima koja su bez prisustva publike održana u Zadužbini Ilije M. Kolarca. Među njima se izdvajaju ona o renesansnom umetniku Rafaelu Santiju dr Saše Brajović i o Svetoj Sofiji dr Vlade Stankovića.

Redovna profesorka Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta govorila je povodom 500 godina od smrti italijanskog slikara, a u okviru ciklusa „Velike godišnjice”.

Saša Brajović (Printskrin Jutjub)

‒ Želim da vas podsetim da je u ime velikog jubileja, 500 godina od Rafaelove smrti, u Rimu u muzeju Scuderie del Quirinale, sada vrlo značajnom i zanimljivom muzejskom prostoru koji je nekada bio samo skladište za kraljevske kočije, bila upriličena velika izložba. Vidite da se ona zove „Rafael 1520‒1483”. Dakle, oni polaze od njegove smrti. Imali su razloga za to, ali mi ćemo krenuti ipak nekim osnovnim hronološkim redom ‒ ovim rečima Brajovićeva je započela svoje izlaganje.

Upravo odabirom da na njegov početak stavi nešto što je aktuelno i podvučeno zanimljivim činjenicama, kao i fotografijama sa pomenute izložbe, ona zadržava pažnju i interesovanje gledalaca da čuju detalje iz biografije poznatog umetnika.

Vlada Stanković (Printskrin Jutjub)

„Osnivanje prestonice hrišćanskog sveta i prva Sveta Sofija” prvo je od četiri predavanja Vlade Stankovića, takođe profesora Filozofskog fakulteta, koja čine ciklus „Sveta Sofija i Carigrad”.

Tema prvog izlaganja jeste samo osnivanje grada kao prestonice hrišćanskog sveta i o prvim Svetim Sofijama ‒ „onim građevinama koje su prethodile Svetoj Sofiji koju je sazidao car Justinijan Prvi u šestom veku i koja u tek nešto promenjenom obliku stoji u samom srcu modernog Istanbula”. Geografski podaci, politički i društveni položaj i važnost grada smeštenog na poluostrvu između Mramornog mora, Bosforskog moreuza i zaliva Zlatni rog, carevi koji su u njemu stolovali ‒ sve to pretočilo se u priču o začecima izuzetne građevine koja je tokom svoje istorije bila hrišćanska crkva, grčka pravoslavna crkva, rimska katolička crkva, carska džamija i muzej.

Komеntari0
eccd4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja