ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 01.12.2020. u 10:51

Ko je zabranio gradnju Hrama Svetog Save

(Фото Н. Марјановић)

Oprostili sms se od Njegove svetosti, patrijatha srpskog arhiepiskopa Irineja, koji je sahranjen u kripti Hrama Svetog Save čija izgradnja bez njegove izuzetne aktivnosti i revnosti još ne bi bila završena. A izgradnja ove srpske svetinje trajala je više od 100 godina. Graditelji i patrijarh imali su se na koga ugledati. U hiljadugodišnjoj Srbiji manastire i crkve gradili su verski velikodostojnici i državnici, počev od raških župana u osmom veku, pa nemanjićkih kraljeva i careva, Svetog Simeona i Svetog Save i drugih – tokom 200 godina postojanja, potom cara Dušana i cara Lazara, sve zaključno sa despotom Stefanom Lazarevićem, Brankovićima, Obrenovićima i Karađorđevićima.

Gradnja Hrama Svetog Save je dugo trajala, uz zastoje, muke i nevolje, koje su nekada bile ne samo besmislene već i nerazumne, što bi običan čovek rekao ,,posledica plitke pameti”.

Evo jednog primera, koji se ne sme zaboraviti, jer je blagodareći čestitosti i razboritosti jednog državnika gradnja Hrama Svetog Save nastavljena. A bila je obustavljena (zabranjena) posle političkog ,,stava” ideološkog karaktera.

Citiram deo iz intervjua Dušana Čkrebića listu „Vreme” od 31. maja 2012. godine koji je vodila novinarka Zora Drčelić:

,,Zabrana nastavka izgradnje Hrama Svetog Save na Vračaru, doneta posle rata, u stvari je bila politička odluka ideološkog karaktera. Doneta je u političkom vrhu Srbije, a ne u Skupštini Srbije. Nema legitimitet. Prenosila se godinama snagom političkog stava, a da je nikada niko nije doneo, niti potvrdio nijedan kompententni državni organ Republike Srbije. Nije štampana u ’Službenom glasniku Srbije’, kao zvanična odluka. Kada sam izabran za predsednika Predsedništva Srbije, u maju 1984. godine (do 1986 – op. aut.), procenio sam da mogu bitno da utičem na promenu zauzetog političkog stava o zabrani nastavka izgradnje Hrama Svetog Save”, izričito je tada izjavio Čkrebić. Dodao je da se konsultovao sa predsednikom Skupštine Srbije Slobodanom Gligorijevićem, Ivanom Stambolićem, tada sekretarom Centralnog komiteta. Takođe, i sa Slobodanom Miloševićem iz Gradskog komiteta koji mu je rekao: „Uradi šta misliš da treba da uradiš”. „Organizovanog otpora nije bilo. Jedino je Udruženje boraca opštine Vračar bilo protiv. U Republici sam postigao saglasnost svih. Juna 1985. u vili Izvršnog veća Srbije, patrijarhu Germanu i članovima Sinoda Srpske pravoslavne crkve saopštio sam da mogu da nastave izgradnju Hrama Svetog Save. To je bila moja civilizacijska obaveza. Tom odlukom skinuta je sramota naše generacije.”

Ljubomir Iv. Jović,
Novi Beograd

Komеntari4
aada9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Бранко П.
Пре свега захваљујући Душану Чкребићу а по наговору блаженопочившег Епископа жичког ,Митрополит Др.Амгилохије је изабран за Епископа банатског.А потом су за епископе изабрани Епископи:Атанасије,Артемије,Иринеј Буловић,Пахомије.За све њих је постојао(незванични) ембарго да не смеју бити изабрани за Епископе.На VIII конгресу комуниста Југославије Оскар Давичо се жестоко обрушио на све њих називајући их "штићеницима пуковичке хунте и непријатељима бр.ЈЕДАН наше државе"
bruno zgaga
Iako nisam vernik pravoslavne vere,nemam ništa protiv dalje izgradnje i završetka crkve Svetog Save.Beograd inače ne oskudeva u crkvama,gde se naročito ističu crkve Saborne i crkve svetog Marka.Što se tiče završetka crkve Sv.Save,nemam ništa protiv da se ona završi,ali možda grešim, - sada nije vreme.Narod je osiromašio,državna kasa se prazni sa epidemijom,tako da bi privatnici dobro stojeći,mnogo pomogli kao neki dan pomenuti rodjak Dragana Djilasa ,koji poseduje 28 stanova da daju neki dinar.
Zorka Papadopolos
Zanimljivo je da nije postojala zvanica zabrana. Moj deda - ujak, Milan Jovanovic Stojimirovic je sudski proglasen 'narodnim neprijateljem', poslat na robiju. Medjutim, nikada mu nije bila izdata pismena presuda. Kad sam je potrazila u arhivu Suda, saopsteno mi je (usmeno!) da su presude iz 1945 'komisijski... unistene'. Jedini trag, upis u knjigu presuda. Dakle, komunisti su I te kako bili svesni, da je njihovo divljanje protiv politickih neistomisljenika bilo protiv svakog prava.
Владимир Крајина
Хвала њему и истомишљеницима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja