ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 01.12.2020. u 14:53

Čarape kralja Petra

Краљ Петар Карађорђевић (Фото Википедија)

Naš istaknuti književnik Milovan Vitezović u svojoj knjizi „Čarape kralja Petra” napisao je jednu od najdirljivijih i najlepših priča iz Velikog rata (1914–1918).

U koloni srpske vojske i njene komande koja se povlačila preko Albanije bili su i kralj Petar Karađorđević, cela srpska vlada, ali je spas u begu od neprijatelja potražio i veliki broj stanovnika. Tu se našla i Makrena Spasojević iz sela Slovac kod Lajkovca. Krenula je da traži sina Marinka, koji je kao dobrovoljac otišao zajedno sa vojskom. Posle višednevne bezuspešne potrage, nije imala snage da nastavi. Beskrajna kolona izbeglica i umorne vojske tada je već prešla Kosovo i počela da ulazi u snegom okovanu Albaniju. Tu je Makrena srela kralja Petra. Zaustavila je kralja i zavetovala ga da pronađe njenog sina. Tom prilikom dala mu je par vunenih čarapa koje je isplela za Marinka.

„Na povratku ka svom selu, njen plač zbog nestalog sina i nesreće koja je zadesila ceo narod čuo je jedan ranjeni neprijateljski vojnik. Makrenina tuga ga je podsetila na njegovu majku koja je ostala negde daleko. Poslednja želja mu je bila da ga Makrena oplače na sahrani i ona mu je tu želju ispunila.” Priča kaže da je na njegovom grobu, posle sahrane i izdahnula.

Kralj Petar nije zaboravio svoje obećanje. Pronašao je Marinka, ali umrlog od hladnoće negde u planinama Albanije. Vest o smrti njegove majke i o njenom gestu primio je posle rata, kada je poslao svog savetnika da je traži.

Kralj Petar je naredio da se Makreni i Marinku na grobu podigne spomenik i postavi spomen-ploča na kojoj će pisati: „Ovaj spomenik podiže Petar Karađorđević Makreni Spasojević, koja leži ovde, i njenom sinu Marinku, koji se večnim snom smiri u gudurama Arbanije”.

Nedugo posle toga, umro je i kralj Petar. Do kraja života nije se odvajao od vunenih čarapa majke Makrene. Držao ih je ispod jastuka na kome je spavao.

Posle Drugog svetskog rata komunističke vlasti su naredile da se spomenik Makreni i njenom sinu sruši. Spomenik je 2011. godine obnovilo Društvo srpskih domaćina i on i danas stoji u selu Slovac kod Lajkovca da svedoči o nesebičnoj ljubavi majke i narodnom kralju kome nije bilo ispod časti da nosi seljačke čarape.

Jovan Popović,
Beograd

Komеntari3
f4b52
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vito
Срушили споменик Макрени ? А каква је корист била од њихове владавине. Нове народне изреке:"После Тита трава не никла" -тако је живио г-дин Броз. Како је почео владати :" Прво да се ја уселим у краљев двор па ћу се онда борити за радничка права".
Драгољуб Збиљић
Не може се рећи: "Нисмо их достојни." Свако уопштавање је не само нетачно него и непоштено. Јер, има и данас Срба који су достојни својих јуначких и поштених претходника. Истина, све их је мање, али их ипак, на срећу, има.
Димитрије
Без Краља не ваља. Овако се воли свој народ и отаџбина. Нисмо их достојни.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja