četvrtak, 21.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 03.12.2020. u 21:54 Isidora Masniković
PROFESIJA GLUMAC

Stalno se treba dokazivati

Svaka profesija je teška za sebe, pa naravno i glumačka. Uvek je teško izboriti se za svoje mesto pod suncem. Treba biti istrajan, vredan, radan, inovativan, drugačiji, kaže glumac Uroš Jovčić
Урош Јовичић (Фото В92)

Zvezdu serija „Komšije“, Montevideo“, „Biser Bojane“, „Ubice mog oca“, „Žigosani u reketu“, mladog Uroša Jovčića od nedavno gledamo i kao domaćina kviza „Štoperica“ na B92.

Ovaj tridesetjednogodišnji glumac diplomirao je glumu na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi nedavno preminulog glumca i profesora Ivana Bekjareva. Iako uvek u hodu i obasut brojnim obavezama, bio je veoma raspoložen za razgovor za „TV reviju“. Tom prilikom nam je rekao da mu uloga voditelja u kvizu veoma prija. Prema njegovim rečima, „Štoperica“ je divan porodični kviz i nešto što do sada nije imao priliku da radi.

- To je jedan novi, jako zanimljiv format u kojem stvarno uživam, i koliko dosad vidim i publika ga je lepo prihvalila. Ekipa je divna, dobro uigrana i svi su kreativni, uvek raspoloženi za rad i šalu, pa nam na snimanju nikada nije dosadno i monotono - prenosi nam utiske.

Pitamo ga i da li ovom kvizu pristupa glumački, uz malu dozu improvizacije ili se trudi da ispred kamera bude onakav kakav zaista i jeste?

- Mislim da je to jedan miks svega - Uroša sa dodatkom glume i malo improvizacije. Trudim se da svoj posao uradim najbolje što mogu, ali nekada ne može ni da ispadne onako kako ste vi zamislili – iskreno odgovara.

Svako gostovanje na koje ide sa ekipom kviza „Štoperica“, kako nam objašnjava,  je kao neka mala priča za sebe prepuna anegdota. Većina su interne, ali pošto je i nekoliko anegdota snimljeno kamerom postoji mogućnost da će ih i publika videti  pa je to razlog što ne želi previše da ih otkriva.

- Ljudi generalno dobro prihvataju kada nas vide kako idemo po ulici sa kamerama i tražimo potencijalne takmičare. Sada naravno i bolje od kada se emitujemo na televiziji pa tačno znaju da je ekipa „Štoperice“. Prilaze nam, žele da pomognu ili ušestvuju, ali naravno postoji i jedan broj onih koji se boje kamere, pa se sklanjaju, odmahuju rukom, čak nas neki u potpunosti ignorišu, ali šta da se radi, i to je deo posla. Nekada se sami takmičari prijave tako da ih brzo nađem, nekada se pretraga oduži pa se dešava da kada napokon vidim da se neko nećka moram biti mnogo uporan, pa čak i dosadan, kako bih ga pridobio da se igra sa nama – prepričava nam sve poteškoće sa kojima se susreće na terenu.

Iako je ceo svet pogođen korona virusom, pa samim tim i TV i filmska industrija, naš sagovornik se ipak nada da će čitava situacija u kojoj smo se našli brzo proći i da će sve krenuti da se vraća u normalu.

- Do tada se čuvamo i borimo koliko možemo. Generalno se ne plašim virusa, ali želim da budem društveno odgovoran zbog svoje porodice i ljudi oko mene tako da se čuvam i pazim kako bih i druge zaštitio. Imam sreću što sam zaposlen jer je u ovakvim situacijama plata jednako sigurnost. Dosta predstava se otkazuje, publike je sve manje, otkazuju se snimanja – zrelo priča Jovčić koji je još u detinjstvu zavoleo glumu.

- Kao dečak sam se kostimirao, pretvarao da sam neko drugi, terao roditelje da glumimo i izmišljamo skečeve, čak sam i maminu novu kožnu suknju isekao kako bih napravio kostim Tarzana. Od osme godine recitujem i idem na takmičenja iz recitovanja i uvek sam bio član dramskih sekcija. Generalno je moja majka probudila u meni želju za recitovanjem i poezijom jer mi je stalno čitala kad sam bio mali. Do svoje 16. godine sam postao trostruki prvak Srbije u recitovanju i nekako je logično bilo da se oprobam u glumi. Za prijemni  me je spremala Draga Ćirić, glumica pozorišta Boško Buha, koja je danas moja koleginica iz istog pozorišta i partnerka u raznoraznim predstavama. Pošto sam u vreme spremanja za prijemni živeo u Lazarevcu i pohađao treći razred gimnazije, svaki vikend bih putovao za Beograd na časove i vraćao se nazad kući. Zanimljivo je da sam vežbao za prijemni na sceni pozorišta Boško Buha u dekoru predstave „Krčmarica Mirandolina“ koja se tada radila, a da danas, posle 13 godina od upisivanja akademije, igram u toj istoj predstavi i u tom istom dekoru – emotivno kazuje.

A na pitanje - koliko je teško izboriti se za svoje mesto pod suncem i koliko je glumački hleb nesiguran, gotovo iz cuga odgovara:

- Svaka profesija je za sebe teška, pa naravno i glumačka. Uvek je teško izboriti se za svoje mesto pod suncem. Treba biti istrajan, vredan, radan, inovativan, drugačiji. Veliki broj glumaca izađe sa akademija svake godine, tržište zna da bude prezasićeno ili da ga nema, ne dobiju svi šansu da pokažu šta znaju i umeju. Mada, u našem poslu se treba i stalno dokazivati. Ja sam imao tu sreću da svoj prvi film snimim posle prve godine akademije, rano sam krenuo da snimam i radim predstave, dobio sam šansu koju sam lepo iskoristio i odmah posle završetka studija sam uspeo da se zaposlim u pozorištu Boško Buha, koje je već sedam godina moja matična kuca.

Iako je rođen u Beogradu (mama mu je Beograđanka,a baka i deka sa Voždovca), odrastao je u Lazarevcu, gde je završio i srednju školu. U Beograd se vratio s porodicom kako bi studirao.

- Gde god da ste, kada ste sa porodicom vama je tu dom. Meni je moja porodica najveća podrška, moja najveća pomoć i velikim delom je zaslužna za moje uspehe – podvlači Jovčić.

Uroš sa glumicom Dženifer Martin (Foto lična arhiva)

U medijima se dosta pisalo i o njegovoj  ljubavi sa španskom glumicom Dženifer Martin koju je upoznao na snimanju serije „Montevideo“. Sa ovom lepom glumicom i jutjuberkom je u skladnoj vezi već pet godina, a poslednje tri, kako nam kaže, žive zajedno u Srbiji. Upoznali su se 2011. godine  na Tenerifima, na snimanju drugog dela filma „Montevideo“ u kojem je Dženifer igrala lik Konsuele, supruge vlasnika hotela u kojem su odsedali igrači Jugoslavije.

 - U startu smo se skontali, združili i jako puno vremena smo provodili na setu zajedno. Drugarstvo je preraslo u nešto više i odlučili smo da započnemo vezu 2015. godine, a dve  godine kasnije smo počeli naš zajednički život u Srbiji koji je, moram priznati, mnogo bolji nego veza na daljinu – sa puno emocija nam priča i u istom raspoloženju nastavlja:

- Dženi se dobro snašla s obzirom na to da je ovde relativno kratko vreme. Jako dobro je savladala srpki jezik, snimala je vlogove za Ju tjub, sarađuje kao influenser sa jako mnogo kompanija, a trenutno vodi jutarnji program na jednoj našoj televiziji i radi na svojoj pevačkoj karijeri, pošto je pored glume završila i školu pevanja. Naravno da joj nedostaje njena porodica i kad god može posećuje ih ili oni dođu ovde, ali ona kaže da joj je ovde prelepo, da obožava Srbiju i da je sad ovde njen dom.

A šta trenutno Uroš radi u ova zlosutna vremena?

- Pored snimanja „Štoperice“, igram predstave u mom matičnom pozorištu Boško Buha i čekam još nekoliko snimajućih dana kako bih završio ulogu u seriji „Vreme zla“ Dobrice Ćosića. Takođe, željno iščekujem početak emitovanja serije „Klan“, u režiji Bobana Skerlića i film „Nebesa“ Srđana Dragojevića.

Druže, mislio sam da si viši

Gledate li televiziju?

- Da.

Koja Vam je omiljena emisija, a serija?

- Omiljena emisija mi je „Forge in fire“ (Histori TV), a od serija trenutno „Okružen mrtvima“.

Kog glumca posebno cenite?

- Gospodina Vlastu Velisavljevića,a posebno sam voleo mog profesora Ivana Bekjareva.

Koju anegdotu sa snimanja nećete nikad zaboraviti?

- Kada sam na snimanju „Montevidea“ upao u blato do vrata, isprljao čitav kostim za koji nismo imali zamenu.

Šta Vas čini srećnim, a šta može da Vam pokvari raspoloženje?

- Srećan sam kada su moji bližnji zdravi i srećni, kad mi legne honorar, a uvek mi pokvari raspoloženje bezobrazluk, bahatost i nepravda.

Šta Vam kažu ljudi kada priđu na ulici?

Druže, mislio sam da si viši.

Zanimljivosti

Za prijemni vežbao je na sceni pozorišta Boško Buha u dekoru predstave „Krčmarica Mirandolina“ koja se tada radila, a danas, posle 13 godina od upisivanja akademije, igra u toj istoj predstavi i u tom istom dekoru.

Komеntari0
cc82a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja