Dok britanski i briselski pregovarač, Dejvid Frost i Mišel Barnije, još lome koplja oko trgovinskog sporazuma, London i Pariz su postigli dogovor u nameri da zaustave sve veći broj ilegalnih prelazaka migranata preko kanala Lamanš.

Koliko je situacija u Doverskom tesnacu alarmantna govori to što u vreme kada su u Londonu britanski i francuski ministar unutrašnjih poslova Priti Patel i Žerar Darmanin potpisivali sporazum vredan 31,4 miliona evra policija je spasavala 45 migranata, među kojima je bilo dece i jedna trudnica, iz prevrnutog improvizovanog plovila nedaleko od Dankerka.

Samo u toku ove godine više od 8.000 migranata je u malim gumenim čamcima uspelo da se domogne britanske obale, dok njihov broj 2019. iznosio 1.835. Ali, dogovor koji treba da „zapečati” jednu od najprometnijih migrantskih ruta, koja vodi iz improvizovanih kampova u Francuskoj preko ćudljivih voda Severnog mora na Ostrvo, naišao je na kritike humanitarnih organizacija – po njima je znak neuspeha u rešavanju migrantske krize i više liči na „premeštanje ležaljki na ’Titaniku’”.

Prema novom sporazumu o zaustavljanju ilegalnih prelazaka preko Lamanša predviđeno je da francuska policija udvostruči broj patrola na svojoj obali u dužini od 150 kilometara. Takođe, u potrazi za migrantima biće korišćena najsavremenija tehnologija nadzora koja podrazumeva korišćenje radara i dronova i specijalnih visokoosetljivih kamera i dvogleda.

Ministarka Patel je posle potpisanog sporazuma pohvalila saradnju sa kolegama iz Francuske, naročito na razmeni obaveštajnih podataka, čime je zaustavljeno više od 5.000 ilegalnih prelazaka preko kanala koji razdvaja dve zemlje. Prema podacima britanske policije, procenat presretnutih ilegalnih prelazaka porastao je sa 41 odsto 2019. na 60 procenata poslednjih nedelja ove godine. Vlada u Londonu je, inače, u poslednjih 10 godina izdvojila 150 miliona funti za podršku francuskoj graničnoj policiji.

Ministarka Priti Patel nije otkrila koliko će dodatnih policajaca biti raspoređeno duž pomorske granice s obe strane kanala, ali je za porast broja ilegalnih prelazaka „okrivila” ovogodišnje lepo vreme u Britaniji, ali i krijumčare koji su migrantima snizili cenu organizovanja visokorizičnih putovanja.

„Ne bi trebalo da izgubimo iz vida činjenicu da ilegalna migracija postoji i zato što postoje kriminalne bande, trgovci ljudima, koji olakšavaju ovaj posao”, dodala je britanska ministarka unutrašnjih poslova.

Mael Galison, iz francuske službe „Gisti” koja pomaže tražiocima azila, evoluciju granične bezbednosti u Doverskom moreuzu opisuje kao „istoriju smrti”. Prema njegovoj oceni, odgovor na migrantsku krizu postaje sve militarizovaniji, što prisiljava ove nevoljnike da pronalaze sve opasnije rute za prelazak Lamanša.

Prema zvaničnim podacima, za poslednju 21 godinu skoro 300 migranata se utopilo u pokušaju da iz Francuske stignu u Englesku.

Bela Sanki, direktorka britanske humanitarne organizacije „Detenšn ekšn”, koja pomaže migrantima koji se nalaze u pritvorskim centrima smatra da je pompezno najavljeni sporazum za Francuskom neuspeh: „Jedini razuman korak u rešavanju ovog problema je otvaranje sigurnog i legalnog puta za migrante koji hoće da iz Francuske pređu u Britaniju. Zato ovaj dogovor liči na premeštanje ležaljki na ’Titaniku’”.

Direktor britanskog ogranka „Amnesti internešenela” Stiv Valdez Simonds kaže da je ovakav sporazum razočaravajući, jer ignoriše potrebe i prava migranata, čime se povećava rizik da krenu još daljim i opasnijim rutama.

Kler Mosli, iz organizacije „Briga za Kale”, kaže za „Gardijan” da sporazum koji uključuje elektronski nadzor, radare i dronove zvuči kao da se vlade pripremaju za obračun s vojnim neprijateljem.

„Migranti nisu kriminalci, već obični ljudi, od inženjera do poljoprivrednika, koji nisu želeli da krenu na ovo zastrašujuće putovanje”, ističe Mosli.