petak, 15.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 01.12.2020. u 23:02

Tema jugoslovenstva nije mrtva

(Фотодокументација „Политике”)

ZAGREB - Tema jugoslovenstva nije mrtva na prostoru bivše SFRJ, otvorena je i o njoj će se još mnogo razgovarati, s tim da se na nju različito gleda iz Hrvatske, Slovenije ili Srbije, smatraju istoričari, učesnici tribine „Ujedinjenje Jugoslavije 1. decembra 1918: od nade do tragedije”.

Održana u organizaciji Srpskog privrednog društva Privrednik u Zagrebu, tribina je okupila istoričare iz Slovenije, Hrvatske i Srbije, profesore Bojana Balkoveca, Branimira Jankovića i Predraga Markovića, koji su saglasni da je tema jugoslovenstva kompleksna, kao i da je nasleđe Jugoslavije možda najživlje u oblasti kulture i pop kulture, gde 30 godina od njenog raspada i dalje postoje određeni sentimenti koji se prelivaju preko granica zemalja bivše države.

Profesor Janković sa Univerziteta u Zagrebu se slaže da u Hrvatskoj ima mnogo animoziteta prema nekadašnjoj zajedničkoj državi i to tumači kao posledicu ratnog i poratnog iskustva iz Drugog svetskog rata, rata 90-tih, ali i, kako kaže, suzbijanja hrvatske ideje za stvaranje samostalne države.

Prema njegovim rečima, suština hrvatskog nacionalizma je nastala nasuprot ideji jugoslovenstva, prenosi Tanjug.

U Hrvatskoj je, objašnjava Janković, jugoslovenski identitet najviše prihvaćen kao nadnacionalni, kao krovni pojam, ali ne onaj koji, kako kaže, poništava hrvatski identitet.

Za profesora Markovića jugoslovenstvo kao u svim komplikovanim odnosima ima različite sadržaje za različite narode.

On ističe da je za Slovence i Hrvate jugoslovenstvo bilo „dodati identitet”, dok kod Srba nije bilo razlike između jugoslovenstva i srpstva.

Hrvati i Slovenci, precizira Marković, su imali snažno osećanje sopstvenog identiteta, a jugoslovenstvo im je bilo nešto kao što im je, na primer, danas evropejstvo.

Profesor Balkovec kaže da je u Sloveniji situacija slična kao u Hrvatskoj.

U Sloveniji je, dodaje, jugoslovenstvo bilo prihvaćeno, iako je realno prema popisu stanovništva iz ranijeg perioda u toj državi bilo malo onih koji su se izjašnjavali kao Jugosloveni.

Prema rečima Balkoveca, u Sloveniji je osećaj nacionalne pripadnosti bio jači od jugoslovenstva i zbog jezičke razlike, iako se, podsetio je, u slovenačkim školama dugo nakon raspada Jugoslavije učio predmet srpsko-hrvatski jezik, što nije bio slučaj u drugim državama nastalim raspadom SFRJ.

Govoreći o budućnosti regiona Marković smatra da će demografski kolaps, osim u Sloveniji, imati dobre posledice jer će obesmisliti nacionalizam i neće, kaže, imati ko da se bori za nacionalni prostor.

Može se dogoditi, navodi, da će potomcima, onih najambicioznijih boraca za identitet, ime i jezik, koji će se rađati u Kanadi ili Švedskoj biti svejedno, jer neće ni govoriti tim jezikom.

Balkovec je za primer uzeo svoje studente, koji identitetsko pitanje bivše države, današnje Slovenije ili nekog budućeg posla koji će raditi u Dablinu ili Berlinu doživljavaju bez emotivnog žara.

A, ako postoje izuzeci, a postoje, onda su to, dodaje, lični afiniteti.

O pitanju mogućeg civilizovanog suživota između Hrvata i Srba, uz dijalog u nekom budućem vremenu, Janković smatra da je stalno traženje neprijatelja, jednih ii drugih, nacionalizama, potpuno bespredmetno.

Nada se, ističe, da će prevagnuti procesi koji idu međusobnom razumevanju i dijalogu, kao što je sa srpskom zajednicom u Hrvatskoj već napravljen određeni iskorak.

Razgovor gluvih, kaže Janković, više nije moguć, a čini se, ističe, da je većina tzv. običnih ljudi svesno da stanje produbljivanja napetosti i držanja država u ratnom stanju nije više održivo.

Komеntari85
6652a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Благојевић Предраг,Пале,Романија
``Osimski sporazum priznao je i Vatikan. To znači da bez suglasnosti HR nema promjene, a HR je dosada odbijala i revizije.``Да занемаримо религијски занос.Или мало помало,миц по миц,почиње нам се допадати Блиски Исток,па гасимо секуларизам.``Najkraća udaljenost (zračnom linijom) na relaciji Umag - Rome (Rim) je 403.38 km.``Дакле,као да сте рекли Швајцарска је признала споразум.Италија се сматра наследником Млетачке републике,која је била далеко окрутнија од Турског царства.Мислите о томе.
Благојевић Предраг,Пале,Романија
Постоји ли могућност да моја отаџбина(Р. Србија) прогласи Осимске споразуме правно ништавним?Као минималну мјеру реторзије због словеначког и хрватског муњевитог признања тзв косова.При договору око подјеле имовине СФРЈ Србији је признато нешто преко 31%.Као да имате три адвоката,а један у сред процеса одустане и приђе тужилаштву.Само питам.
Maja
@Благојевић Предраг,Пале,Романија - Ne postoji nikakva šansa da Osimske sporazume bilo tko proglasi ništavnim, osim ako se o tome dogovore Italija, Slovenija i Hrvatska. Srbija nije stranka Sporazuma. Prije Osimskog, 1947. bio je potpisan Pariški sporazum. Osimski sporazum potpisan je 1975. i stupio je na snagu 1977. Nakon raspada SFRJ, Italija je potpisala Anexe Sporazuma. Osimski sporazum priznao je i Vatikan. To znači da bez suglasnosti HR nema promjene, a HR je dosada odbijala i revizije.
Пера Писар
"Марковић сматра да ће демографски колапс, осим у Словенији, имати добре последице јер ће обесмислити национализам и неће, каже, имати ко да се бори за национални простор". О нашем учеснику довољно.
Mile Rad
Odlicna ideja ali samo bez Srpskog naroda bilo gde da su. Mi smo to dvaput pravili pa nije uspelo za Srpski narod i pored svih zrtava preko kojih smo prosli. Neka to neko drugi pokusa bez nas.
Mole
Procitajte malo Trifunove komentare ako vec necete da citate i razmislite malo ovo vazi samo za Srbe ostali mogu kako hoce.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja