subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 02.12.2020. u 09:19 Marina Vulićević

Odlazak Branimira Šćepanovića

Jedan od najprevođenijih srpskih i jugoslovenskih pisaca ovekovečio je tamne strane ljudske prirode, sram, strah, bol, tanatos
​(Фото: Анђелко Васиљевић)

Poznati jugoslovenski i srpski pisac i scenarista Branimir Šćepanović (1937–2020) preminuo je u 84. godini u Domu za stare na Bežanijskoj kosi, objavio je na društvenim mrežama pisac i izdavač Zoran Živković.

Šćepanović, koji je na osoben način ovekovečio tamne strane ljudske prirode, sram, strah, bol, tanatos, bio je jedan od najprevođenijih srpskih i jugoslovenskih pisaca, a njegov roman „Usta puna zemlje” u Srbiji je odavno prevazišao tiraž od 100.000 primeraka, dok je na francuskom imao čak 23 izdanja. Ovo delo modernog književnog postupka, dijaloškog oblika pripovedanja, dočarava radoznalost, obest i mržnju progonitelja, u hajci na nedužnog čoveka koji jedino želi da umre sam u rodnom kraju Crne Gore, kao i užasnutost, stradanje i inat žrtve. Ova trka, koja je u početku bila bezazlena, pretvorila se u plemensku potrebu dokazivanja ko je brži i hrabriji, u iskonsko psihološko nadigravanje i težnju čoveka da manipuliše i vlada tuđim životom, da ispolji moć. Što je žrtva nevinija, nadmoć je veća.

Za ovu storiju, autor je nagrađen „Oktobarskom nagradom grada Beograda” 1974. godine, a uvrštena je i među 700 najboljih knjiga svih vremena (od Gilgameša, Homera i Biblije) u „Antologiji svetske književnosti” Francuske enciklopedije, nazvanoj „Idealna biblioteka”. U Švajcarskoj su postojali klubovi ljubitelja ovog romana, a najveći svetski kritičari proglasili su ga remek-delom svetske književnosti. U Francuskoj je o njemu napisan veliki broj studija, a nazivan je i „petim jevanđeljem” zbog patnje glavnog junaka, koji strada kao Isus Hristos.

Novela „Smrt gospodina Goluže”, koja takođe govori o egzistencijalnim pitanjima, o odnosu pojedinca i kolektiva, gde je usamljena ličnost uvek na gubitku, nalazi se u antologiji „Moderne evropske novele” u Danskoj, kao i u američkoj „Antologiji svetskih priča”. Po njoj je Živko Nikolić snimio istoimeni film, a po njenim motivima je u Americi nastao film „Džulijan Po”, sa Kristijanom Slejterom u glavnoj ulozi.

Šćepanovićeve pripovetke štampane su na francuskom, grčkom, mađarskom, slovenačkom i bugarskom, a pojedinačno u listovima i časopisima i na drugim jezicima.

Po njegovim scenarijima snimljeno je šest filmova. Dobitnik je i dve „Zlatne arene” za filmski scenario na festivalima u Puli 1963. i 1973. godine. Sa filmskim rediteljem Predragom Golubovićem bio je početkom sedamdesetih godina 20. veka jedan od glavnih rukovodilaca u umetničkom sastavu preduzeća za proizvodnju, distribuciju i iznajmljivanje filmova „Film danas”.

Godine 2008, u izdanju „Nolita”, objavljena su i Izabrana dela Branimira Šćepanovića, a „Srpska književna zadruga” štampala je pre nekoliko godina, u svom „Kolu”, njegovu izabranu prozu, novele „Smrt gospodina Goluže” , „Ono drugo vreme”, „Stid”, kao i roman „Usta puna zemlje”.

Tim povodom, u intevjuu za list „Politika”, našem uredniku i novinaru Zoranu Radisavljeviću, Šćepanović je govorio o recepciji svojih dela, a naročito o pomenutom svom velikom romanu i njegovom glavnom liku.

– Imao sam problem s junakom koga progone, ko je on i kakav je. Posle izvesnog vremena, rešio sam ga: shvatio sam da to moram biti ja – kazao je Šćepanović.

– Kad čovek dođe u godine koje ja imam, onda ga malo stvari raduje. Stvarnost počinje da liči na ono što je rekao veliki car i filozof Marko Aurelije: „Život je jedan zastrašujući san u kojem nam se smrt svakodnevno osmehuje, a mi, nemoćni, jedino što možemo da učinimo je da joj uzvratimo osmehom.” Za stare ljude jedna od najgroznijih reči jeste – budućnost. Ljudi u godinama su, hteli to ili ne, u neprekidnom dijalogu sa smrću. Ja često, na Kalemegdanu, sednem naspram bronzane biste mog velikog prijatelja i velikog pesnika Stevana Raičkovića i razgovaram sa njim o smrti – primetio je Šćepanović u ovom intervjuu.

Nagrađivan je, pored ostalog, „Prvom nagradom za pripovetku” na Beogradskom festivalu mladih pisaca Jugoslavije 1956. godine i „Prvom nagradom za pripovetku” na konkursu „Književnih novina” 1964. godine.

Komеntari5
93bf1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tomislav Osmanli
Стварао је дела искрена, узвишених парабола и трпких драматиних стања, универзалистичка и дубока, стога разумљива свима и зато - „трајнија од бронзе“. Отишао је, читам отресно сведочанство, повучен у своју усамљеничку причу старења, велики писац који је био инспирација генерацијама, пре свега југословенским, читалаоцима и ауторима. Брана Шћепановић је део српског, југословенског и европског књижевног Пантеона.
Boško Tomašević
Da li će biti sahranjen u Aleji zaslužnih gradjana? Bio bi red, osim ako on to nije želeo.
Veselin Brnović
Čast je bilo poznavati, druziti se i biti prijatelj sa Branimirom Šćepanovićem. Zavrsili smo Višu realnu gimnaziju "Slobodan Škerović" u Titogradu i bili članovi Knjizevnog kluba "Njegoš. "Godine 1956. ucestvovali smo na Festivalu mladih pisaca glavnih gradovaJugoslavije povodom Dana oslobodjenja Beograda, u organizaciji CK omladine Beograda.Sa nama iz Titograda su bili još Nikola Racković, Svetozar Radonjić Ras, Branko Kovačević i Radoslav Stojanović. Na zalost,svi njih više nema.
Милутин Осмајлић
Капе доле: Брана Шћепановић путује у Царство небеско, у сусрет пријатељу, и другу по перу, Жарку Комамину, у инат свима онима који на правди Бога побише невине жртве у Другом светском рату, у родној им Црној Гори, и Стевану Раичковићу, који је био пореклом из "Уста пуна земље". Вјечнаја памјат!
dobri scele
jedan od najvecih srpskih mislecih ljudi...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja