Film „Dara iz Jasenovca” reditelja Predraga Antonijevića izabran je za predstavnika Srbije za 93. nagradu Američke akademije filmske umetnosti i nauke – Oskar, u kategoriji za najbolji međunarodni film. Komisija Filmskog centra Srbije saopštila je da je reč o emotivno snažnoj drami koja se bavi istorijskom traumom nudeći pre svega poštovanje prema žrtvama. Film je ranije najavljen kao prvo igrano ostvarenje o najbrutalnijim ustaškim zločinima u jasenovačkom logoru.

Kroz sudbinu desetogodišnje devojčice, kojoj su majka i brat ubijeni, a život mlađeg brata pokušava sama da sačuva, u filmu su ispričane sudbine hiljada onih koji ustaška zverstva nisu preživeli. Okvir priče smešten je u period 1942. godine, kada posle velike ustaško-nemačke ofanzive na Kozari lokalno stanovništvo masovno završava u koncentracionim logorima. Među njima je i dvanaestogodišnja Dara sa majkom i dva brata. O sudbini oca ne znaju ništa. Darinu majku i starijeg brata ubijaju, a misija njenog života postaje da sačuva život mlađeg brata u neljudskim uslovima gde deca svakodnevno umiru od bolesti i gladi i gde ih surovo ubijaju.

Članovi komisije, Dobrivoje Tanasijević – Dan Tana, Miroslav Lekić, Ivana Kronja, Tanja Bošković, Sandra Perović, Dara Džokić i Dejan Lutkić, naglasili su da je ova tema izuzetno značajna, bolna i traumatična, pri čemu je film izbegao zamku da se ponovo probude aveti prošlosti jer nije stavljen u politički diskurs.

– Tragične okolnosti nisu predočene u kontekstu opšteg zločina, već je tragedija personalizovana. Zločin ima svoje ime i prezime, tako da se film ne bavi brojkama i opštim mestima, već pojedinačnim sudbinama, stvarajući na taj način veoma sugestivnu sliku tragedije koja se dogodila. Bila je potrebna velika hrabrost celokupne autorske ekipe da se prihvati tako delikatne teme – navela je komisija.

Istakli su i visok umetnički kvalitet filma, vrsnu režiju, britak scenario, fotografiju koja doprinosi vizuelnoj poetici filma, muziku, scenografiju i kostim, kao i ekspresivnu glumu postignutu u ovom „ansambl filmu” (naročito kada je reč o ženskim likovima). Ocenili su da je kroz sudbinu čitavih porodica prikazana snaga volje malog čoveka, kao i ogromna ljubav i čovečnost u okolnostima koje su teško zamislive.

Stručni konsultant na filmu bio je Majkl Berenbaum, američki ekspert za Holokaust, koji je ranije medijima rekao da je film pravi instrument kojim će oživeti Jasenovac, dodajući da je važno da se ta istina ispriča autentično.

– Kvalitet „Dare iz Jasenovca” leži u njegovoj suptilnosti i dubokoj ljudskosti. Važno je pokazati da se to desilo ljudima, kao i da su ljudima te monstruozne zločine učinili upravo ljudi, a ne neka čudovišta i druga bića. Smatram vrlo smelom odlukom da sve to bude prikazano kroz nežnost i nedužnost prelepe devojčice koja će izneti svoju priču – izjavio je Berenbaum.

Reditelj Antonijević objasnio je da je filmskoj ekipi bilo važno da izraze estetiku smrti i ubijanja, primetivši da su glumci uspeli da kroz iskrene emocije doprinesu da se grozote manje vide, ali duboko osete. Njegova odluka da se film u novembru ove godine prikaže u Domu kulture u Gračanici, odnosno publici u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, ukazuje na vezu Kosmeta i Jasenovca, odnosno zaveta u kom nevine žrtve postaju trajni motiv i inspiracija za umetnost.

Istakao je da se lik Diane Budisavljević uvodi na kraju filma i objasnio da je „važno istaći da ’Dara iz Jasenovca’ ne govori o tome kako su nas spasavali, već kako su nas klali i mučili”.

Antonijević je prošle godine konstatovao da „nažalost nema hrabrih hrvatskih glumaca koji bi igrali u filmu”, preneo je Tanjug. – Nažalost, to je kod njih još uvek tabu tema. Imam veliki broj prijatelja tamo za koje znam da bi voleli da se napokon ta priča otvori i istina kaže, ali ne želimo da se dogodi da nakon što odigraju ulogu fašiste u srpskom filmu, tamo negde dobiju batine. Ipak je kod njih ponovo ta čudna poplava ljubavi prema NDH i fašizmu – rekao je reditelj, a preneo RTV.

Svi događaji u filmu pisani su na osnovu autentičnih svedočanstava preživelih logoraša. Imajući u vidu značaj projekta, iza filma su stali Filmski centar Srbije i Vlada Srbije, s idejom da ovu našu istorijsku tragediju treba da vidi čitav svet.

Prvi deo filma sniman je na lokaciji sela Kolut u blizini Sombora, gde je za potrebe snimanja zgrada stare ciglane s upravnim objektom pretvorena u zloglasni logor Jasenovac, a drugi deo na lokalitetima Bele Crkve. Ulogu devojčice Dare tumači Biljana Čekić, a vodeće uloge igraju glumci iz Republike Srpske: Anja Stanić Ilić, Zlatan Vidović, Nikolina Friganović, Sandra Ljubojević, Željko Erkić i Goran Jokić. Ekipu iz Srbije čine: Marko Janketić, Igor Đorđević, Nataša Ninković, Bojan Žirović, Jovo Maksić, Radoslav Rale Milenković, Vuk Kostić, Tatjana Kecman, Petar Zekavica, Jelena Grujčić, Bogdan Bogdanović i drugi.

Zbog epidemiološke situacije beogradska premijera pomerena je za april 2021. godine.

Što dalje, što šire

Meni i svakom čoveku koji je deo ovog filma, koji je radio na njemu u bilo kom smislu, kao i glumcima i svakom statisti ponaosob – jer su duboko osećali šta rade – znači da se ovaj film što više vidi. Što dalje, što šire, više; da dotakne i nekog u tamo toj „oskarovskoj” komisiji, da se zapita da li je moguće da se sve to nekad negde dešavalo. Najgore je to što je bilo i mnogo gore i mnogo surovije, kaže za naš list Nataša Drakulić, scenarista filma „Dara iz Jasenovca”.

Ona dodaje da je glavna poruka filma da svi duboko zastanemo pred svakom žrtvom tog pakla. A svaka od tih žrtava, naglašava, „imala je ime, prezime, bila voljena, bila nekom sreća, radost, san i bila bi ceo život još: život koji bi dao još života da neko nije jednog dana rekao da su nepodobni”.

Komisija koja je izabrala ovaj film za predstavnika Srbije u trci za Oskara u kategoriji za najbolji međunarodni film, naglasila je da je ovo ostvarenje izbeglo zamku da se ponovo probude aveti prošlosti, a Nataša Drakulić takvu koncepciju filma objašnjava sledećim rečima:

– Ja ne mrzim nikoga. I nikada nisam učena da mrzim uprkos svemu što sam prošla u životu, jer ni oni koji su me učili nisu mrzeli. Gledali su u budućnost, tako i ja i svi oko mene s kojima radim. Valjda samo tako možemo civilizacijski korak napred.

G. P.