subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 02.12.2020. u 14:33 Andrijana Cvetićanin
PORODIČNI LEKAR

Korona ne zaustavlja borbu s alkoholizmom

Pacijenti Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu nisu prekidali lečenje i terapije u vreme vanrednog stanja, a nije povećan ni broj onih koji su zatražili pomoć
(Фото Пиксабеј)

O uzročno-posledičnoj vezi novog virusa korona i alkoholizma tek će se raditi studije. Lekari i naučnici istraživaće da li je pandemija uzrokovala češće posezanje za čašom, da li su se pacijenti tokom ovog perioda hrabrije odlučivali na odvikavanje od alkohola, koliko je među obolelima/umrlima od kovida 19 bilo onih u čijim je zdravstvenim kartonima pisalo – zavisnik od alkohola.

Dok se očekuju rezultati budućih istraživanja, može se zaključiti da u našoj zemlji tokom pandemije nije dolazilo do prekida terapija, lečenja, a uspostavljeni su novi načini komunikacije s pacijentima.

Lečenje u doba „zaključavanja”

– U prvim mesecima pojave kovida 19 redukovali smo rad do nivoa za koji smo smatrali da je neophodan u cilju zaštite pacijenta i zaposlenih od moguće infekcije. Programi lečenja naših pacijenata su očuvani. Takođe, u vanrednim okolnostima uspostavili smo nove načine komunikacije kako bi bili u stalnom kontaktu s njima – kaže za „Magazin” primarijus dr Mira Kovačević, v. d. direktora Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj ulici u Beogradu i predsednica Republičke stručne komisije za prevenciju i kontrolu bolesti zavisnosti Ministarstva zdravlja Republike Srbije.

Dr Mira Kovačević (Foto: lična arhiva)

Pacijenti su pravovremeno obaveštavani o promenama u radu, zahvaljujući onlajn kontaktu, platformama poput „Zuma”, „Vebeksa” nisu uskraćeni za kontinuiranu podršku. Odgovore na pitanja lekari su slali mejlovima, otklanjali nedoumice u telefonskim razgovorima. Ne samo o njihovoj bolesti, već i o merama zaštite od kovida.

– Kada se situacija stabilizovala, vratili smo se uobičajenom obimu rada. Pritom, pokazalo se da su novi oblici komunikacije pojednostavili lečenje mnogih pacijenata, koji, na primer, nisu iz Beograda, pa smo nastavili s tom praksom – pojašnjava doktorka Kovačević.

Novu realnost, odnosno „zaključavanje” naša sagovornica poredi s 1999. godinom.

– Kao i tokom bombardovanja, prvih meseci pandemije pažnja pacijenata bila je usmerena na to kako da se sačuvaju od nove opasnosti. Svi drugi problemi su donekle otišli u drugi plan. Nemamo saznanja da su u većoj meri od ostalih obolevali od virusa, niti smo registrovali povećanje broja onih koji traže lečenje zbog zavisnosti od alkohola – dodaje direktorka Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti.

Priznaje da su bili pomalo iznenađeni koliko pacijenti prate lekarske poruke preko „Fejsbuka”, koliko su kontaktirali s njima telefonom. – Pratili su pažljivo i javljali se s problemima, nedoumicama, ali i iskustvima, informacijama koje su bile korisne i drugima. Iako nije moglo da se radi na klasičan način, radili smo preko novih kanala i tako došli do većeg broja ljudi, povećali interaktivnost.

Govoriti o broju osoba koje imaju problem s alkoholizmom u Srbiji je vrlo nezahvalno, smatra dr Nataša Dostanić, rukovodilac Kliničkog odeljenja za alkoholizam i politoksikomanije Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti u Beogradu. – Razlog je tolerantan stav društva prema konzumiranju alkohola, kao posledice tradicije i kulturološkog miljea na našim prostorima. Za uspešno lečenje i održavanje apstinencije važno je da problem rano prepozna i onaj ko pije i svi u njegovoj porodičnoj i profesionalnoj okolini – ukazuje dr Nataša Dostanić.

Dr Nataša Dostanić ć (Foto: lična arhiva)

Samo u ovoj ustanovi od 1955. godine registrovano je oko 25.000 alkoholnih zavisnika. Tu brojku svakako bi trebalo pomnožiti s najmanje četiri, jer alkoholizam jeste bolest koja „napada” čitavu porodicu.

Na pitanje na kome leži odgovornost menjanja pogrešnog, a tipičnog obrasca, poput onoga da je flaša u ruci dokaz stasavanja, uspešnosti osobe, koncizno odgovara: – Na svima!

– Za uspešnu prevenciju potrebno je da se svi uključimo. Odgovornost je na pojedincu, porodici, društvu, stručnoj javnosti, da u okviru svog domena doprinesemo smanjenju rasprostranjenosti ove bolesti.

Prema podacima iz poslednjeg Nacionalnog istraživanja o stilovima života u Srbiji, alkohol pije čak 72,2 procenta odraslih (82,1 odsto muškaraca i 62,4 posto žena). Rizični obrasci upotrebe alkohola prisutni su kod 13,3 procenta stanovnika (22,1 odsto muškarci i 4,6 odsto žene). To odgovara broju od čak 580.000 do 664.000 visokorizičnih konzumenata alkohola.

Problematično pijenje

Među populacijom u dobi od 18 do 34 godine čak jedna trećina ih je u grupi štetnog/problematičnog pijenja. Procene su da od 257.000 do 318.000 odraslih ili 6,2 procenata stanovnika Srbije spada u ovu grupu čime ispunjavaju uslov da uđu u ambulante naših sagovornica.

– Novi onlajn program omogućio je lečenje i pacijentima koji su ređe stizali do nas iz mnogih razloga. Zbog toga što ne žive u Beogradu ili zbog posla i drugih obaveza nisu mogli da dolaze u Drajzerovu u meri koliko se to od njih očekivalo u klasičnim programima lečenja. Zato možemo reći da se u svakoj nepovoljnoj situaciji krije klica nečeg novog, dobrog. Samo ako smo u stanju da to pronađemo i upotrebimo kako treba – sumira uticaj „nove realnosti” na problem lečenja alkoholnih zavisnika dr Mira Kovačević.

Sve mlađi traže pomoć

Poslednjih godina na lečenje dolaze značajno mlađi pacijenti, oba pola. – To je pokazatelj da se svest o prepoznavanju bolesti i potrebi za lečenjem promenila. Ranije su se najviše javljali muškarci, starosti od 55 do 60 godina, s već narušenim zdravljem. Pojava drugih bolesti bila je motivacija da traže stručnu pomoć. Sada imamo situaciju da se sve češće javljaju pacijenti do 40 godina starosti, s uspešnim karijerama. Primećen je povećan broj žena – kaže dr Dostanić.

Porodica na tretmanu

Lečenje zavisnosti od alkohola je kompleksno i podrazumeva uključivanje čitave porodice. Nakon intenzivnog svakodnevnog tretmana, sledi dugotrajna faza rehabilitacije. Ukoliko osoba uz podršku porodice istraje u celokupnom tretmanu lečenja u trajanju od dve godine, uspešnost održavanja apstinencije je oko 80 procenata – pojašnjava dr Dostanić.

Pregled u dispanzeru

Svima koji žele da pobede zavisnost od alkohola, da razreše bilo koju dilemu, nedoumicu u vezi s prepoznavanjem problema, savetuje se da pomoć potraže u savetovalištu u Drajzerovoj ulici. Svakodnevno, telefonski, mejlom, mogu da dobiju sve potrebne informacije u vezi s načinom lečenja, da se motivišu na pravovremeno javljanje lekarima u ustanovi. Prvi pregled se obavlja u dispanzeru gde se pravi procena i plan daljeg tretmana.

Komеntari0
0825b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja