sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 02.12.2020. u 15:02 Aleksandra Mijalković
KULINARSKE ČAROLIJE

I kestenje nas greje

Savršen je pečen ili kuvan, u slanim ili slatkim jelima, kod nas je omiljen kao pire sa šlagom
(Фотографије Пиксабеј)

Prema staroj narodnoj izreci, kad za nekoga „vadite kestenje iz vatre” znači da ste preuzeli na sebe odgovornost za neku njegovu grešku i da nešto bolno i neprijatno radite umesto njega. I zaista, kesten pečen u žaru (ili, u savremeno doba, u rerni) na dodir je vreo baš kao grumen uglja, pa ako ga uzmete u ruke opeći ćete se.

Pa ipak, ima li nečeg lepšeg od mirisa pečenog kestena kod uličnog prodavca, dok oko vas steže studen i šiba hladan vetar? Vadite jedan po jedan maron iz papirnog fišeka, ljuštite čađavu opnu, duvate u prste, stavljate vrući plod u usta. Ponekad on bude pokvaren, kakvo razočaranje, kakva grozota! Ali oni ostali, divota, greju vam telo i dušu, zasite vas i osnaže.

Naime, kesten je veoma zdrav i hranljiv: plod sadrži više od 60 odsto skroba, 17 odsto šećera i 10 odsto belančevina, ali nema gluten. Ovakav sastav prija osobama koje pate od gastritisa, naročito u kombinaciji s jabukom ili južnim voćem. Bogat je mineralima (kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, sumpor, hlor, gvožđe, bakar i mangan) i jedino je orašasto voće koje sadrži vitamin Ce!

Kako kesten ima dvostruko više skroba nego, recimo, krompir, često se koristi u obliku brašna, zbog čega je u Aziji dobio nadimak „hlebno stablo”. U našim krajevima cvet kestena je vrlo dobra ispaša za pčele na početku leta, kada više nema toliko drugog medonosnog bilja, a od meda kestena priprema se čuvena medena rakija.

Kad govorimo o jestivom kestenu, mislimo na onaj pitomi, čiji se plod nalazi u veoma bodljikavoj ljusci, dok je onaj divlji u opni s manje bodlji i nije za jelo.

Kesten je dugo bio zasitna i jeftina „sirotinjska hrana”, ali više nije: kilogram na našim pijacama i u radnjama ovih dana košta 500 dinara. U mnogim zemljama ovaj plod se više koristi za slana, nego za slatka jela (recimo, njime se puni ćurka, dodaje se u gulaše, sosove ili testa), a neke imaju tradiciju pravljenja ušećerenog kestenja, naročito Turska (gde se kesten isto zove kao i kod nas) i Italija (odakle smo za krupno kestenje preuzeli naziv „maroni”). U Srbiji se, međutim, ni ovaj običaj nije „primio”, najviše volimo kesten-pire sa šlagom, kako se recimo jede u Beču.

Nekada su domaćice same kuvale i čistile kesten, pa ga pasirale, mešale sa šećerom i začinima i od njega pravile sitne kolače i torte, najčešće u kombinaciji s čokoladom, lešnikom ili orasima. Već odavno se, međutim, u poslastičarnicama može kupiti gotov kesten-pire, na kilogram. Na pijacama se pojavio i onaj u obliku „cigli” od četvrt kilograma, uvoz iz Mađarske, ali njemu su dodati šećer, rum i konzervans, dakle ukus je već oblikovan, i to samo za slatkiše.

U vremenima nemaštine, ljubitelji kesten-pirea (a bogme i nesavesni poslastičari) smislili su zamenu – zaslađen krompir koji se „zamesi” s kakao-prahom. Jeste da na prvi zalogaj liči, ali već drugi zastane u grlu kad se otkrije prevara.

Kako ga skuvati

Svaki kesten zaseći odozgo i kuvati 15 minuta, izvaditi, preliti hladnom vodom, oljuštiti pa kuvati još 15 do 20 minuta. Pažljivo ukloniti ostatke unutrašnje opne.

Šumska radost

Potrebno je:

  • 300 g rezanaca
  • 300 g kestena (kuvanih ili pečenih)
  • 200 g pečurke bukovače
  • 100 g maslaca
  • 200 ml pavlake za kuvanje
  • 1 veza seckanog peršunovog lista
  • 3 lista šunke
  • so
  • beli biber

Svežu bukovaču očistiti i narezati na veće komade, a šunku na kockice. Skuvati rezance „al dente”. U međuvremenu staviti maslac u zagrejan tiganj dok se ne rastopi, pa dodati pečurke, kestenje (po želji ostaviti nekoliko za ukras) i šunku. Promešati i pirjati na srednje jakoj vatri, uz povremeno mešanje. Posle desetak minuta pirjanja dodati kuvanu i oceđenu testeninu, polovinu seckanog peršuna. Posoliti, pobiberiti, uliti pavlaku za kuvanje, promešati i kuvati još dva-tri minuta dok se sos ne zgusne. Sipati u posude, posuti ostatkom peršuna, ukrasiti odozgo kestenom.

Komеntari0
52ac8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja