Sve je ponovo stalo. I to, zbog problema sa dve države članice Unije. Apsolutno moramo naći rešenje. U protivnom, kako ćemo objasniti građanima EU da nismo uspeli da se dogovorimo o zajedničkom srednjoročnom budžetu, o kojem pregovaramo još od 2018. godine? Tim rečima je Ana-Paula Zakarijas, državni sekretar za EU poslove Portugalije (predsedavajućeg EU od Nove godine), opisala tekući evropski košmar povezan s odlučnim otporom Mađarske i Poljske da glasaju za predlog budžeta 2021–2027. i SOS-korona fond koji distribuciju novca direktno povezuje s briselskim nadzorom nad vladavinom prava.

Koliko su Mađarska i Poljska odlučne da 10–11. decembra na sednici Evropskog saveta stvarno stave veto na sledeći budžet EU i SOS-korona fond, odnosno zaustave protok zamišljenih 1,8 biliona evra u zajedničkoj kasi? Viktor Orban i Mateuš Moravjecki, premijeri Mađarske i Poljske, povodom te zagonetke već dva puta su se sastali od 26. do 30. novembra. Prvi put u Budimpešti, a u ponedeljak uveče u Varšavi, gde su nakon devedesetominutnog razgovora u četiri oka ostali verni zajedničkom saopštenju izdatom 26. novembra. Mađarska i Poljska odbijaju politički nametnutu vezu između raspodele budžetskih sredstava unije članicama (i SOS-korona fonda) i briselske procene vladavine prava korisnica zajedničke kase. Ekonomske posledice korone među članstvom treba hitno sanirati, dok se u Evropskom savetu kasnije može razgovarati treba li uopšte povezivati te dve teme, zaključili su Orban i Moravjecki. Brisel procenjuje da bi Mađarska i Poljska iz EU budžeta i SOS-korona fonda u narednom periodu zbirno trebalo da dobiju oko 180 milijardi evra. Novac, izgleda, ipak nije sve.

„Čekamo predloge Nemačke na ovu temu. Otvoreni smo za nove predloge. Ubeđeni smo da bi trebalo da postignemo sporazum”, kratko su nakon susreta u Varšavi poručili Moravjecki i Orban.

Početkom sedmice, nemačka kancelarka Angela Merkel zvučala je tmurno.

„Dogovor (s Mađarskom i Poljskom) nije na vidiku. Ne mogu reći da je misija završena, iako bih to volela”, saopštila je u Merkelova u ponedeljak, dok se Orban spremao na put u Varšavu.

Šta dalje biva s evropskim sporom bez presedana oko sledećeg budžeta nejasno je, pogotovo nakon vesti da je portugalski premijer Antonio Kosta na novembarskom samitu lidera EU izgleda pokazao simpatije za stanovište Budimpešte i Varšave, navodi portal „Politiko” iz Lisabona. Još najmanje šest članica EU, među kojima i Slovenija i Letonija, dele otpor Mađarske i Poljske u vezi s umrežavanjem novca i vladavinom prava, prenosi taj portugalski dnevnik.

U međuvremenu, Evropom se širi nelagodni utisak da svađa s Mađarskom i Poljskom nije kao prethodne unutar „familije”. Poljski premijer Moravjecki ovih dana upozorava da budžetski raskol može povesti ka „dezintegraciji unije”. Zvanični Pariz ističe da je EU – zbog prgave odlučnosti Mađarske i Poljske da brane svoje viđenje svog suvereniteta – pred „ozbiljnom, možda i egzistencijalnom krizom”.

Kako će lideri država članica EU glasati o budžetu 10–11. decembra, teško je predvideti. Da li će Poljska i Mađarska ostati usamljeni dvojac na samitu sa 25 preostalih članova Unije.

„Nema potrebe da i druge države primene mehanizam veta. Ali uveravamo naše partnere u EU da arbitrarno pridruživanje kriterijuma procene vladavine prava može dovesti do raspada Unije u budućnosti”, naglasio je u ponedeljak Pjotr Miler, portparol vlade u Varšavi, nakon susreta Viktora Orbana i Mateuša Moravjeckog.