nedelja, 24.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 02.12.2020. u 21:12 Aleksandra Isakov

Stanovi u Subotici sve skuplji, porez veći

Virus korona nije zaustavio stanogradnju, ali ni smirio potražnju za stanovima
Це­не не­крет­ни­на на­ста­ви­ле да ра­сту (Фото Никола Тумбас)

Subotica – Posedovanje nekretnine u Subotici naredne godine će biti još skuplje. Gradsko veće upravo je prihvatilo predlog Lokalne poreske administracije za utvrđivanje visine prosečne cene kvadratnog metra za narednu godinu, i ona je uglavnom za određeni procenat veća u sve četiri gradske zone. Tako je procenjeno da kvadratni metar prosečnog stana u prvoj zoni košta 80.934 dinara, a kuće 55.770 dinara.

Lane je taj osnov za utvrđivanje poreza bio u slučaju stanova u prvoj zoni 77.111 dinara, a za kuće 54.052 dinara. Ove nove cene biće osnov za razrezivanje poreza na imovinu za 2021. godinu. U izveštaju Republičkog zavoda za statistiku za prvu polovinu ove godine navedeno je da kvadratni metar stana u novogradnji u Subotici košta 98.310 dinara, a da su stanovi u proseku 55 kvadratnih metara.

U Lokalnoj poreskoj administraciji kažu da je predlog za prosečnu cenu urađen, kao i prethodnih godina na osnovu kretanja cena nekretnina u prometu u prvih devet meseci ove godine. A to pokazuje da su uprkos tome što je to pretežno bio period obeležen epidemijom virusa korona, u ovom periodu cene nekretnina nastavile da rastu.

„Mi zaista beležimo da su tržišne cene nekretnina otišle nagore. U novogradnji stanovi ’idu’ i do hiljadu evra za kvadratni metar, dok su se prošle godine za stanove u izgradnji kretale oko 700 evra. U centru grada stariji stanovi sada staju oko 670 evra za kvadrat, a lane je kvadrat ovih stanova koštao 550 evra. U proseku govorimo o poskupljenju nekretnina od 200 do 250 evra po kvadratnom metru” kaže za „Politiku” Nevenka Peić, predsednica grupacije posrednika u prometu nekretnina pri Regionalnoj privrednoj komori Subotica.

Peićeva, koja je dugi niz godina u poslu prometa nekretninama, kaže da je jedan od problema Subotice i što u centru ima veoma malo kuća koje su u dobrom stanju, te se tražnja okreće ka stanovima. Mada je primetno iseljavanje stanovništva, doduše, taj trend je bio izraženiji pre epidemije, i dalje je nesmanjen pritisak tražnje na tržištu stanova.

„U Subotici nema dovoljno stanova i čim se najavi gradnja novog objekta, stanovi se veoma brzo rezervišu” kaže Peićeva. Posrednici u prometu stanova primećuju da, posebno mladi ljudi koji žele da kupe svoju prvu nekretninu, daju novac za učešće, i kada se gradnja bliži kraju, onda podižu kredit kojim je otplaćuju.  Primetno je takođe da se u Subotici pojavljuje sve više graditelja iz drugih regiona koji počinju da podižu višespratnice i blokove zgrada. Zanimljivo je da je nestašica stanova uticala na povećanje njihove vrednosti, ali ne i na visinu zakupa, te je cena za iznajmljivanja stanova ostala nepromenjena.

Cena nekretnina jedino je pala u slučaju poljoprivrednog zemljišta. Poljoprivredno zemljište od četvrte do osme kategorije ima za 50 odsto nižu cenu od navedene od 170 dinara po kvadratnom  metru. Posrednike u prometu nekretnina to ne iznenađuje.

„Onaj ko nije poljoprivrednik, i ne bavi se obradom zemlje, od izdavanja zemlje u zakup može da zaradi oko 300 evra godišnje po jutru. Ta arenda je dosta niska, i zbog toga se ljudi odlučuju da prodaju zemlju, i kupe stan. To se smatra sigurnijom investicijom” kaže Peićeva.

Komеntari5
26f29
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Deki
Cijena nekretnina na tržištu je kao i kod svega, odnos ponude i tražnje. Gradse i državne vlasti se nikada naće boriti da se obezbijedi dovoljan broj stanova/kuća za sve, jer onda cijena pada. A na manje cijene nekretnina manji je i porez, tj. prihod u gradsku kasu. Pa prema tome je i jasna matematika gradskog vijeća.
milan ćurić
Kod ovakvih, rekao bi nameštenih, povećanja cena kvadrata kuća i stanova, pokazuje se samo alavost grdskih vlasti da popune gradsku kasu. Mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi u kojoj vlasnici stanova i kuća u kojima žive plaćaju porez na imovinu. Em su platili sve troškove oko izggadnje i uknjižbe, sada moraju da plaćaju porez na imovinu za svoje vlasništvo. Za porodične kuće i stanove u sretnim državama se vlasnici ne porezuju. Tamo gde se takvi objekti izdavaju radi zarade je druga priča.
Muke oko poreza...
milan, koje su to "srećne države" gde se porez na imovinu ne plaća? Takva ne postoji! Ne plaća se porez na iznajmljen stan, jer taj stan vlasnoštvo, a plaća se kirija. Vlasnik plaća porez na nekretninu, pa i kada je nekretnina pod hipotekarnim kreditom. Ko stanuje u stanu ili kući oporezovan je po opštinskom propisu, a ko izdaje nekretninu, mora još i na prihod od te nekretnine platiti porez. Odakle tebi ta bajka da se porez na imovinu ne plaća? Ako vlasnik ne plati porez nekretnina se prodaje.
Слободанград
Пореску вредност може да има само роба које се продаје на тржишту, све остало је својеврстан харач. На пример, видите ципеле у излогу радње која продаје ципеле. Те ципеле имају малопродајну цену са порезом. Са друге стране имате ципеле које носите, обувате их сваког дана и у њима ходате и живите. Оне немају тржишну цену, јер нису на продају, тако да немају порез којим се могу опорезовати. Зашто би стан у коме живите био опорезован?
Bobana
Pitaj na Zapadu zašto se plaća porez na nakretninu! A taj porez nije mali!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja