sreda, 14.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 03.12.2020. u 18:15 Branko Pejović

Teatar slobode i otvorenosti

Užičko pozorište obeležava dve važne godišnjice: 75 godina od osnivanja i 25 godina Jugoslovenskog pozorišnog festivala
Зграда ужичког позоришта (Фото: С. Јовичић)

Užice – Neka dobra pozorišta i festivali, kod nas i u svetu, opstaju jer iza njih stoji država. Neka postoje zato što ih pomaže kakav privatni mecena koji voli teatar. Ima, međutim, pozorišta i festivala koji svoj život duguju nekoj vrsti ljubavnog prijateljstva koje struji između lokalnog stanovništva i pozorišta. Takav primer svakako predstavlja Narodno pozorište iz Užica, čije je trajanje od početka prožeto bliskošću sa svojom voljenom publikom.

To za naš list izdvaja umetnički direktor užičkog pozorišta Nemanja Ranković u godini dve značajne godišnjice ove vodeće kulturne ustanove u jugozapadnoj Srbiji: 75 godina od osnivanja Narodnog pozorište „Užice”, čije „čedo” Jugoslovenski pozorišni festival „Bez prevoda” traje 25 godina.

Ustvari, početak pozorišnog života u Užicu datira od 1856, kada je zaživelo Teatralno društvo pri tadašnjem Čitalištu, a prva pozorišna predstava („Boj na Čačku 1815”), ovde je izvedena 1862. godine. Sledi duža pauza, sve do rada pozorišne trupe Gimnazije uoči Velikog rata. Kasnije je, po završetku Drugog svetskog rata, 1945. osnovano Narodno pozorište „Užice” (po odluci Ministarstva prosvete). Prva premijera te godine bila je Nušićeva „Gospođa ministarka” u režiji Obrada Nedovića.

Nemanja Ranković (Foto: lična arhiva)

Menjao je tada užički teatar svoje prostore, počeo u Sokolskom domu, nastavio u Filkinom bioskopu. Sadašnja pozorišna zgrada, otvorena 1967. Predstavljala je zajedno s trgom novi urbani identitet grada.

– Od 1945. do danas užičko pozorište je izvelo 548 premijera. Stiglo je do brojnih festivalskih nagrada, do nastupa u novije vreme na Bitefu, Sterijinom pozorju, Venecijanskom bijenalu. Mnogi glumci su na ovoj sceni ostavili traga, među njima nekad i Dušan Stanojević, Fredi Fazlofski, Ana Križanec, Danica Krljar, Jovan Jojić, Tomislav Janjić, Jezdimir Tomić, Ljiljana Ljubičić, Dara Čalenić, Milan Štrljić, Stojanka Pejić, Zoran Karaić, Toma Trifunović, Ana Milosavljević, Mira Banjac, Milija Vuković, Lidija Bulajić, Duško Križanec, Jelena Žigon, Mira Vukojčić, Stevo Žigon, Reihan Demirdžić, Jelena Obradov, Aleksandar Sibinović, Slobodan Ljubičić i drugi – nabraja Ranković, pominjući i zaslužne upravnike: izdvaja Jovana Bulajića koji je na izvestan način trasirao put ovog teatra, a tu su i neizostavni Aleksandar Lale Milosavljević, zatim Branko Popović, kao i sadašnji Zoran Stamatović.

– Koncept ovog pozorišta slobode i otvorenosti, još od Jovana Bulajića pa i danas, zasniva se na dramaturško- rediteljskim poetikama, u kojem su glumci učesnici kolektivnog čina, a ne centar. Gde na planu forme i značenja dominira dramaturško-rediteljska poetika – otkriva Ranković.

Jugoslovenski pozorišni festival zaživeo je pre četvrt veka, po ideji tadašnjeg direktora užičkog pozorišta Branka Popovića, na inicijativu Ministarstva kulture Srbije i grada Užica, s ciljem da okupi najbolja pozorišna ostvarenja sa prostora tadašnje Jugoslavije (Crna Gora i Srbija). – Popović se povukao nakon pokretanja festivala, prepustivši ga novom direktoru Zoranu Stamatoviću, čijim menadžerskim sposobnostima treba da zahvalimo što je festival rastao i opstao do danas – kaže Ranković, koji je kasnije, kad se raspadala državna zajednica Srbije i Crne Gore, po odluci festivalskog saveta preuzeo umetničko oblikovanje festivala.

Otvorilo se pitanje šta dalje s ovom pozorišnom smotrom, a Ranković nosi zasluge za promenu njenog koncepta i iskorake u stvaralačkom smislu. Bila je njegova inicijativa da Užičani dobiju priliku da gledaju predstave iz država regiona, što je prihvaćeno i sasvim uspelo. Tako na ovu scenu stižu teatrološki najrelevantnija pozorišna ostvarenja sa ovih prostora. U komadima igranim na jeziku „istom ili sličnom”, bez titla, s festivalskim podnaslovom „Bez prevoda”. Postala je užička pozorišna smotra respektabilna i cenjena u državama regiona.

– Naš festival želi da ispriča priču o čoveku i njegovoj sudbini koja nas može poučiti. Ne želimo da pristanemo na eru čiste mehaničke moći, ne pristajemo na vlasnike i posednike. Ne odustajemo od ideala, kao što je osoba sposobna kritički da misli željna da sazna sebe i svoje mesto u svetu. Ne pristajemo na prozračnog čoveka bez odnosa i lika. Kao što ne pristajemo na pozorište bez glumaca, koje je glavne protagoniste zamenilo horom ili se trudi da pojedinca utopi u masu – ističe Nemanja Ranković.

U godini, dve važne užičke godišnjice, epidemiološki nepovoljnoj, festival je zbog kovida 19 odložen za početak 2021. Planovi da se godišnjice obeleže radno, s velikim naslovima i rediteljima nisu mogli biti ostvareni, pa je u ovim uslovima naglasak stavljen na manje forme. Ostaje nam, zaključuje umetnički direktor, da se sa setom prisećamo prošlih vremena kad je ovaj teatar ispisivao svoje najsvetlije stranice. Nekad je u njemu oko 100 ljudi bilo zaposleno, od čega 30 glumaca. A danas u svim sektorima užičko pozorište ima 44 zaposlena, od kojih svega 16 u umetničkom sektoru

Komеntari0
af0d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja