subota, 23.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 03.12.2020. u 12:50 S. Ćirić

Akademik „zasut dukatima”

Valjevska gimnazija još jednom, ovaj put onlajn, obeležila rođendan Matije Bećkovića, svog nekadašnjeg đaka
Матија Бећковић у ваљевској гимназији на прослави једног од претходних рођендана (Фото: С. Ћирић)

Valjevo – „Vi ste mene ’zasuli dukatima’”, rekla je Desanka Mihizu kada je on ishvalio njenu knjigu „Tražim pomilovanje”. A i vi ste, cela Valjevska gimnazija i Valjevo, tako mene „zasuli šakačke dukatima” i nema nikoga ko bi rekao da je to zasluživao, a najmanje ja.

Tim rečima akademik Matija Bećković u nedelju 29. novembra, iz svog stana, elektronskim putem, zahvalio je profesorima i đacima Valjevske gimnazije, čiji je bio đak, na još jednom ukazanoj časti povodom njegovog rođendana. Iako zbog epidemiološke situacije organizovana onlajn, tradicionalna tribina na kojoj je slavni akademik govorio o svojim gimnazijskim danima i čitao svoju poeziju, nije izgubila na značaju, utoliko pre što je priređena povodom 150. godišnjice Valjevske gimnazije.

– Kao što je za stare Helene najvažnija škola bila gimnazija, to je isto ostala i Valjevska gimnazija za mene i njene učenike, a njih već ima 150 naraštaja i svi su oni jedan jedini naraštaj. To je 150 naraštaja, 150 proleća i svi su zajedno, ne samo učenici nego i profesori, jer su mnogi bili i đaci i profesori u toj istoj gimnaziji, kao što će to biti i ovi đaci koji su sada u školi... – rekao je Matija. Podsetio je još jednom da se ne seća ko je u vreme njegovih gimnazijskih dana bio predsednik opštine ili sekretar komiteta u Valjevu, ali da i dan-danas zna ko je u gimnaziji predavao srpski jezik, matematiku, fiziku...

Matija je rođen u Senti 1939. godine, osnovnu školu je učio u Veljem Dubokom i Kolašinu, potom u Slavonskom Brodu, a onda je došao u Valjevo. Valjevsku gimnaziju završio je 1958, svoju prvu pesmu napisao je kao gimnazijalac i uvek ističe da je Valjevo grad u kojem je rođen kao pesnik.

– Svuda postoje takve gimnazije, ali ne verujem da ijedna ima takvu moć da drži u zagrljaju sve svoje učenike i ti učenici su najčešće bili i njeni profesori – rekao je Matija. On često govori da je Valjevo za njega najvažniji, najlepši i najsrećniji deo života.

Prisetio se da mu je najbolji drug u gimnaziji bio Krca Rakić, kasnije poznati šahista i šahovski novinar, čija majka je spremala najbolji pasulj koji bi Matiju u gimnazijskim danima često dobro nahranio. Govorio je da je tokom školovanja u Valjevskoj gimnaziji ostvario prve kontakte sa valjevskim pesnicima i poslenicima pisane reči, Petrom Pajićem, Zoranom Joksimovićem, Milošem Jevtićem. Kasnije u Beogradu, ispričao je, usledili su kontakti sa Duškom Radovićem, Stevanom Raičkovićem, Desankom Maksimović, ponovo sa Petrom Pajićem, pa i sa Milovanom Đilasom, s kojim je počeo i da se druži, što je, veli, „bilo jedno od krivičnih dela”.

Ni onlajn razgovor sa Matijom nije se mogao zamisliti bez njegove besede o poeziji...

– Poezija je pametnija od pesnika. Jezik je dublji od pesnika i više zna nego pesnik. Pesnik je sin jezika... Samo treba da ga slušate i da budete ta membrana gde će on slobodno govoriti ono što hoće, da mu ne smetate... – rekao je veliki pesnik i dodao da verovati u poeziju isto je što i verovati u večni život.

– Ja sam bio vezan za poeziju i na toj „paučini” jezika zasnovao svoj život i svoju porodicu, tako da je ipak ispalo da je ta „paučina” čvršća od svih drugih „šina” i mnogo sigurnijih puteva – rekao je Matija. A onda je pred brojnim onlajn slušaocima i gledaocima činio ono što su svi željno iščekivali – govorio svoje stihove.

Oda mladosti i Valjevu

Svojevrsni triptih poema „Vera Pavladoljska”, „Kad dođeš u bilo koji grad” i „O, Valjevo, mesto moje drago” prava je oda mladosti, ljubavi, životu, ali i Valjevu i Valjevskoj gimnaziji, istakla je dr Vera Vaš, gimnazijska profesorka, u osvrtu na život i delo Matije Bećkovića na onlajn tribini organizovanoj povodom njegovog rođendana i godišnjice škole.

Komеntari5
a34c1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
U Srpskoj Akademiji Nauka nema nijedna osoba is Srpske Diaspore iako u toj Diaspori zivi vecinski deo Srba ( 52% ). U Diaspori zive " otpisani " Srbi. Srbija se odrice sopstvenog naroda mada od njih prima preko 2 milijarde dolara godisnje. U isnovnu skolu u selu G. Tresnjevica kod Arandjelovca je 1940g bilo upisano 80 prvaka. T tom selu danas zive jedino 4 ostarele osobe.
bane
SRECAN TI RODJENDAN VELIKI PJESNICE I JOS VECI COVJECE GOSPODINE BECKOVICU!
Petar Popović
Očigledno je da cenjeni akademik brka pojmove kada poredi savremenu (valjevsku) gimnaziju sa gimnazijom u staroj Grčkoj. U antičko vreme gimnazija je bila vežbaonica za mlade muškarce gde se moglo čuti više o fizičkoj edukaciji, vežbati i trenirati gimnastika.
Miki Andrejevic
.... tacno o gimanstici ali ukljucuje i drigi deo - potragu za znanjem.
Санад данас
Матија Бећковић по много чему је једна од најинтересантнијих фигура у нашој домаћој књижевности. Данашња младеж могла би на њега да се угледа. Иако се можда, официјелно, не налази у Гинисовој књизи рекорда, највероватније би као рекорд могао да буде забележен податак из његове биографије да је добио више награда него што је написао песама, односно збирки песама.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja