ponedeljak, 18.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 03.12.2020. u 17:17

Srbija ne treba da žuri, podela na stolu sve dok je Beograd ne povuče

(Фото Танјуг)

Izjavu Miroslava Lajčaka kako je dijalog Beograda i Prištine dug i krivudav put Timoti Les sa Kembridž univeziteta, ne vidi kao optimističnu poruku i ocenjuje da Srbija ne treba da žuri da reši kosovsko pitanje.

„Imajući u vidu Nemačku i Bajdenovu administraciju koji su isključili podelu Kosova kao jedno od mogućih rešenja i njihovo insistiranje da Srbija bezuslovno prizna nezavisnost Kosova, uopšte me ne iznenađuje Lajčakova izjava, da dijalog čeka dug i krivudav put”, kaže Les za Tanjug.

Na pitanje Tanjuga, da li smatra da je, s obzirom da je očekivao, da će kosovski problem biti rešen nekom vrstom teritorijalne podele, ta ideja još u opticaju, kaže da je ideja podele na pregovaračkom stolu sve dok Srbija to postavlja kao uslov za priznanje Kosova.

„ Ako Bajden odbije podelu, a Srbija insistira na tome, logično to znači da u naredne četiri godine neće biti rešenja. Podela će biti sklonjena sa stola kada je Srbija povuče sa stola”, smatra on.

Les ocenjuje i da je danas situacija oko rešenja KiM komplikovanija od one pre dve godine i smatra da srpski predsednik Aleksandar Vučić namerno, gurajući u vrh agende najteže pitanje o ZSO, dovodi u pitanje nastavak dijaloga, a da će sporazum prihvatiti kada ostvari i druge ciljeve u interesu Srbije.

On ocenjuje da srpski predsednik Aleksandar Vučić kosovsko pitanje vidi, kako kaže, u širem kontekstu političke infrastrukture na Balkanu, a koja uključuje i BiH i Crnu Goru, kao najavljenu ekonomsku zonu, poznatiju kao Mali šengen.

Tu inicijativu, ukazuje Les, podržavaju i EU, i SAD, i Nemačka i to je zapravo prilika za realizaciju srpskih interesa.

„To će biti veliko regionalno tržište za Srbiju, mogućnost za privlačenje investicija, evropskih fondova, a u političkom smislu to bi konsolidovalo srpsku poziciju kao regionalnog lidera”, kaže Les.

On dodaje da je situacija sada komplikovanija i zbog toga što su međunarodni akteri poput SAD i EU izgubili moć da postignu rešenje za kosovsko pitanje - pozicija EU oslabila u dijalogu zato što je Brisel odustao od procesa proširenja koji je, kako kaže Les, bar u teoriji bio neka kompenzacija za eventualno srpsko prihvatanje kosovske nezavisnosti.

Ocenjuje da je teško očekivati napredak u naredne četiri godine, uz ocenu da će se dijalog nastaviti, ali bez značajnijih rezultata, te da vreme radi protiv Lajčaka, a da se istovremeno ne može ništa pomeriti bez američke podrške.

On smatra da postoje više preduslova za nastavak dijaloga, ali da je najvažnije da Albanci pristanu na neku vrstu kompromisa, a da Evropljani i Amerikanci napuste poziciju da je kosovsko pitanje zatvoreno i da zahtevaju od Srbije bezuslovno priznanje.

„Jasno je da Srbija to neće uraditi, pre svega i zato što je i EU povukla ponudu o učlanjenju, što je bila neka vrsta kompenzacije. U tom smislu efekat Nemačke, ali i Bajdenove administracije da ohrabruju Albance na nečemu što ne mogu dobiti je blokira.

Na pitanje kako vidi stavove bivšeg šefa evropske diplomatije Havijera Solane da je potrebna ubrzana integracija Srbije u EU, s obzirom da je reč o bivšem zvaničniku, ali o tome da o pitanju proširenja odlučuju države članice, a ne Brisel, Les kaže da je to stara ideja.

„Postavljanje Zapadnog Balkana na brzu traku ka EU je stara ideja koja se pojavila početkom 2000. ali ona je odbijena jer je tada ocenjeno da će ne reformisane i problematične zemlje destabilizovati i oslabiti EU”, kaže Les i dodaje da je i dalje većina zemalja EU na istom stavu.

Upitan koliko su zamerke Brisela o navodnom ruskom uticaju u Srbiji realne, a koliko sredstvo političke manipulacije, Les kaže da Moskva malo utiče na život građana u regionu za razliku od EU zbog ekonomskih i političkih benefita koje nudi.

„Za razliku od SAD, Rusija ne može da utiče na političke ishode, kao što je na primer pitanje konačnog statusa Kosova. Moskva ima određene moći zbog njihove popularnost kod običnih Srba koji je vide kao međunarodnog garanta za srpske političke interese”, objašnjava on i dodaje da su Rusi veoma dobri u igranju sa takvom percepcijom.

Takođe, dodaje on, nema sumnje da i srpska vlada dopušta takvu ulogu Rusiji, ali samo kao sredstvo i moć u sprovođenju svojih nacionalnih politika pored Amerikanaca i Evropljana.

„Ruski uticaj je manji nego što je percepcija Zapada o tome. EU i SAD su ujedinjeni u stavu da je Balkan njihova sfera interesa i zbog toga mislim da im je zabrinutost realna kada vide srpsko 'koketiranje' sa Rusijom”, objašnjava Les i dodaje da to nije bitno, već da je bitno ono što Zapad nudi regionu da bi neutralizovao rusko prisustvo.

Na pitanje gde vidi prostora za Srbiju i njene interesa u novim okolnostima, u kojima će nova američka administracija biti mnogo kompaktibilnija sa EU, a pre svega sa Nemačkom, Les ponavlja tezu o ulozi ekonomske zona u regionu - svojevrsnoj, kako kaže, EUslaviji, koja bi bila i politički entitet od šest partnera sa svojevrsnim sedištem u Beogradu i blizak sa EU koji je u interesu i Srbije.

„Ili će ta zona biti slobodna trgovinska zona, malo integrisanija od CEFTA ili neki meki konfederalni regionalni model sa nekom vrstom centralne vlade”, pojašnjava Les svoju tezu i veruje da će EU izvršiti pritisak da se toj inicijativi, Mali šengen, pored Srbije, Severne Makedonije i Albanija, priključe i BiH, Crna Gora i KiM, pojašnjava svoje viđenje Les.

Komеntari9
4be3f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

gagi
srbi treba sami da formiraju zajednicu srpskih opstina na kosovu
Вера Ж.
Врло погрешан став да Србија не треба да жури, јер приказује неодговорност Србије која мора да схвати да је стално понављање важних чињеница неопходно и тако покаже да јој је стало до тога да чињенице несмеју да се предају забораву коме смо сви подложни. Каква ЕУславија са својеврсним седиштем у Београду?? То Хрвати не би никад прихватили нити би Албанци пристали да живе у ”...славији”. У тексту пуно прикривених смицалица, као на пример ”обични Срби”... које не треба узимати у обзир одлука?
Rezolucija 1244
Kosovo u celini pripada Srbiji i tu nema pregovora. Srbija treba da postavi svoju vojsku na granici oko Kosova! Nikakva podela teritorije ne dolazi u obzir. Albanci imaju svoju državu Albaniju, pa neka se isele. Tek kada se ispune svi uslovi Rezolucije 1244 možemo dalje da razgovaramo.
Muradin Rebronja
Bajden nece prihvatiti podelu Kosova po etničkim linijama jer bi to značili da Preševska dolina pripadne Kosovu. Njemu je neshvatljivo da ljudi ne mogu da žive ni jedni pored drugih samo zato što su druge nacije, vere... Problem je u tim ljudima i to je psihička bolest mržnje koja se mora lečiti. Takvi bolesnici čine etnička čišcenja. Ako se nekome ne sviđa sredina u kojoj živi, on menja sredinu, ako može da to sebi priušti. Svim žiteljima Kosova sva ljudska prava i sloboda uz ekonomsku pomoc.
Petar
Da je EU dobra Englezi je nikad ne bi napustili!!! Kraj price

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja