subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 03.12.2020. u 20:14 Boško Jakšić

Istrošena solidarnost prema Palestincima

Бењамин Нетанијаху (Фото EPA-EFE/Alex Kolomoisky)

Ujedinjene nacije proglasile su 29. novembar za Međunarodni dan solidarnosti sa palestinskim narodom, ali san o nezavisnoj državi udaljen je kao što je bio pre više od četiri decenije, kad je dan ustanovljen.

Malo šta se promenilo od „nakbe”, katastrofe, koja se Palestincima dogodila 1948, u vreme stvaranja Države Izrael i prvog velikog ratnog poraza Arapa. Nerešeno palestinsko pitanje je mrlja međunarodne zajednice, optužnica pasivnosti arapske braće i moralni teg koji pritiska progresivni deo jevrejske zajednice.

Kada su UN u svoj kalendar uvele Dan međunarodne solidarnosti, Izrael je držao manje od tri odsto Zapadne obale koja je okupirana u ratu 1967. Danas kontroliše 43 procenta zemlje, na kojoj je tokom decenija kolonizacije podignuto 128 naselja, u kojima živi 500.000 Jevreja. Nedavno je doneta odluka o gradnji 1.257 stambenih jedinica u naselju Givat Hamatos u okupiranom istočnom Jerusalimu.

Izraelski premijer samo je odložio planove o aneksiji „bantustan teritorija”, čime bi faktički bilo ukinuto mirno rešenje konflikta i osnivanje nezavisne palestinske države.

Svako ko danas govori o rešenju po principu „dve države” ili nije upoznat sa činjenicama na terenu ili ne govori istinu. Verovatno i jedno i drugo. Desničarska vlast premijera Benjamina Netanijahua odlučna je da, na oči sveta, ukloni palestinsko pitanje sa međunarodne agende. Odlazeća administracija Donalda Trampa nagradila je Netanijahua poklonima kakve je samo mogao da sanja: preseljenjem ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim i priznavanjem izraelskog suvereniteta nad sirijskim Golanom.

Pošto je Tramp razrušio mit o objektivnosti američkog posredništva, priča o miru svodi se na zahtev da Palestinci učine sve ustupke, Netanijahu nijedan. To je, sem sučeljavanja s „iranskom opasnošću”, jedan od ciljeva normalizacije odnosa sa nekim arapskim državama, koje, kao i veći deo sveta, sve slabije prikrivaju zamor Palestincima.

Međunarodni dan prošao je gotovo nezapaženo, ne samo zbog pandemije virusa korona. Sve je slabiji eho reči i namera Generalne skupštine UN iz 1977. Veto koji su SAD od tada nebrojeno puta upotrebile da spreče osude ponašanje Izraela doprineo je opštoj paralizi.

Praksa otimanja zemlje, kolektivnog kažnjavanja, podizanja zidova, vojnih postaja, ilegalnih jevrejskih naselja, rušenja palestinskih domova, prolazila je nekažnjeno. Palestinska savremena istorija svela se na mračne godišnjice „nakbe”. Palestinci pod okupacijom svedeni su na građane drugog reda, iako je u Izraelu od ukupno 9,2 miliona stanovnika svaki peti palestinski Arapin. Milioni Palestinaca rasuti su po prenaseljenim izbegličkim logorima Zapadne obale, pojasa Gaze i susednih država, gde su suočeni s diskriminacijom u zapošljavanju, obrazovanju i zdravstvu.

Palestinci, međutim, ne odustaju od borbe za svoju državu i svoja prava, uključujući i pravo na povratak na zemlju sa koje su proterani u vreme „nakbe” – što im garantuje i rezolucija UN 194. To pravo bilo je preduslov članstva Izraela u UN, ali nikada nije ostvareno.

Palestinski predsednik Mahmud Abas posle perioda u kojem su Palestinci trpeli udarce sa svih strana lansirao je svoju varijantu normalizacije podnosa sa Izraelom. Pristao je na obnovu pregovora „u skladu s međunarodnim legitimitetom” i „namerom da se ojačaju odnosi sa arapskim zemljama”. Na račun palestinskog naroda priziva one koje je do juče nazivao „izdajnicima” zbog uspostavljanja diplomatskih odnosa sa Izraelom.

Palestincima treba novo rukovodstvo, a ne lažna obećanja ili cinična simbolika Međunarodnog dana solidarnosti u vremenima kada ta solidarnost ubrzano nestaje. Ukoliko Palestinci jednom ostvare svoja prava, teško da će morati da zahvaljuju UN ili mnogim vladama sveta koje insistiraju na debaklu „dve države”, uz podršku palestinske vlasti predsednika Abasa, koji je više u službi okupacije nego nezavisnosti.

Komеntari6
505c0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Рајковић Ненад
Љиљана, заборављате да није било никакве заштите нашег народа у, рецимо, Призрену, Урошевцу..индивидуалном похлепом називате одлуку за будућност уплашених родитеља. Не кажем да нема оних који су се обогатили и купили 4 стана у Нишу, знам такве. Али 90тих па и раније је било прилично густо.
Radovan
Da se ne lažemo. Na predlog tadašnjih ujedinjenih nacija o zajedničkoj državi jevreja i arapa u palestini iz 1948, arapi su odgovorili ratom. Palestinsku teritoriju su napali svi arapski susedi, a i neki koji nisu bili susedi. O tome kako bi jevreji prošli pod arapskom vlašću sve je viđeno od 1948 do 1967, kada je od strane arapa minirano 34 od 35 sinagoga u Jerusalimu. Kada se videlo da ne može nikako drugačije, palestinci su hteli da pregovaraju....
Pedja
Izrael je teritoriju Judeje i Samarije osvojio u nametnutom ratu 1967. godine, i to od Jordana, a ne od Palestinaca, koji kao takvi nisu ni postojali do pre 50 godina. Nisu svi Arapi u Izraelu "Palestinci", jer je nemali broj Beduina i Druza. Izrael nije kriv što neki od potomaka izbeglih Arapa i posle 70 godina žive u izbegličkim kampovima, to je mrlja na savesti Sirije i Libana. Oko 800.00 proteranih "Mizrahi" Jevreja je došlo u Izrael iz arapskih zemalja, pa niko u svetu ne kuka zbog toga!
Иван Грозни
Процењује се да у Израелу (без "Државе Палестине") живи око 20% Арапа. Не морају да служе војску и живе много боље од своје браће у арапским теократијама и осталим тиранијама од Марока до Ирака. Израел је успео да побољша односе са С. Арабијом и Јорданом. Палестинци су постали терет чак и Арапима. У Либану рецимо, палестинским избеглицама су ускраћена многа права.
ljiljana ljiljana
Aleksandre, pazljivo procitajte tekst. Jevreji su imali 3% zapadne obale a sada imaju 47%. i naselili su 500,000 Jevreja. Koliko je Srba bilo na Kosovu pre 90-tih? Srbi obrnuto radili. Prodavali svoja imanja i iseljavali se. Jevreji jesu pametni, ali znaju sta znaci kad nemas svoju drzavu i budes proganjan i unistavan stotinama godina. Sada cuvaju to sto imaju i ne daju nikome. Mi bagatelisemo svoju drzavu, kukamo i krivimo druge zbog sopstvenih gluposti i individualne pohlepe.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja