Od našeg dopisnika
Atina – Grčka je od Evrogrupe dobila pozitivnu ocenu u okviru koje joj je odobrena isplata četvrtog paketa podrške od 767 miliona evra, uz konstataciju da je Micotakisova vlada, i pored svih problema koje stvara pandemija, uspela da nastavi sa sprovođenjem obećanih strukturnih reformi.
Posebno se ističe efektivnost vlade u borbi protiv kovida 19, uz istovremeno ublažavanje ekonomskih posledica, zaštitu radnih mesta, fabrika i preduzeća, što je po oceni Evrogrupe bio dovoljan razlog da se Atini radi olakšavanja dužničkog bremena isplati 767 miliona evra.
Prema procenama MMF-a, recesija u Grčkoj će do kraja ove godine možda dostići 9,5 odsto, ali već iduće očekuje se privredni rast od 4,1 posto. Da bi se ublažile posledice pandemije moraće da prođe tri i više godina da bi se BDP Grčke vratio na nivo iz 2019. To znači da će državni dug ove godine dostići čak 208 procenata BDP-a, ali da će zatim 2021. pasti na 199 odsto. Tek 2025. godine može se očekivati da državni dug padne na 165 procenata ukupnog bruto domaćeg proizvoda.
Ipak, posle prvog sastanka Evropske komisije, koja je ocenjivala uslove, preciznije predloga Grčke za pristupanje finansiranju iz Fonda obnove u vrednosti od 32 milijarde evra, ocenjeno je da plan razvoja koji je predočen u potpunosti zadovoljava zahteve i pravila Fonda. Sadrži predlog reformi, investicija, a činjenica da je struktura pravljena na osnovu ekonomskih pokazatelja, a ne na bazi slučajnih zahteva političkih subjekata, garantuje da će resursi biti pravilno iskorišćeni. Da bi se pristupilo sredstvima, Komisija traži vrlo precizan budžet. Grčkoj su ova sredstva neophodna kako bi ublažila negativne posledice pandemije, jer su prognoze da će se uz rast državnog duga povećavati i nezaposlenost, i to do kraja godine do 19,8 odsto.
Da bi privreda mogla da se izvuče iz finansijskih problema, da se oslobodi loših kredita, neophodne su vrlo velike investicije jer, kako se kaže u analizi MMF-a, koju prenose grčki mediji, nerealno je očekivati da će se turizam brzo oporaviti i biti oslonac. Međutim, MMF, i pored teške situacije u kojoj se Grčka nalazi, apeluje na vladu u Atini da ne odustaje od planiranih reformi, posebno u sferi liberalizacije određenih sektora privrede, bankarskoj sferi, digitalizaciji i većem angažovanju ženske radne snage u svim strukturama.
List „Katimerini” prenosi da je, prema podacima Međunarodnog instituta za razvoj menadžmenta, između 63 zemlje Grčka na 49. mestu, odnosno da je njena međunarodna konkurentna sposobnost podignuta za čitavih devet mesta. Reč je o vrlo dobrom rejtingu za Grčku jer se prilikom određivanja pozicije u obzir uzimaju ekonomski pokazatelji, promene u državnom i privatnom sektoru i kvalitet infrastrukture. Međutim, kad je reč o državnom sektoru, postoje nedostaci koje treba ispraviti kako bi međunarodni investitori bili uvereni u sigurnost operacija s grčkom državom. Ocenjuje se da je u sferi primene digitalne tehnologije učinjen znatan pomak, što će takođe bitno uticati na međunarodnu konkurentnu sposobnost.
Kad je reč o turizmu, koji je činio više od 25 odsto BDP-a i u kojem je bio zaposlen svaki peti Grk, zbog sticaja okolnosti oporavak se ne može brzo očekivati. Naročito ne ponavljanje rekorda iz 2019, kad je zabeleženo gotovo 30 miliona turista i prihod od 20 milijardi evra. Janis Recos, predsednik Asocijacije grčkih turističkih firmi, govori o postepenom oporavku, ali tek posle početka masovne vakcinacije.
