„Er Srbiji” će za opstanak nedostajati oko 200 miliona evra do kraja naredne godine, a u novembarskom rebalansu budžeta za ovu godinu i predlogu budžeta za 2021. postoje indicije da će Vlada Srbije svakako pomoći ovom preduzeću – doduše, u još uvek nepoznatom iznosu jer planirani troškovi nisu javno prikazani.

Ono što je izvesno jeste da procenjeni manjak nacionalnog avio-prevoznika nije samo posledica udara aktuelne krize već i lošeg poslovanja u pretkriznom periodu.

Tome u prilog idi i činjenica da, iako su mnoge evropske zemlje pomagale svojim avio-prevoznicima u ovoj godini, to je po pravilu bila manje izdašna pomoć (u proseku pokrivaju 35 odsto prihoda), dok bi pokriće manjka našeg avio-prevoznika predstavljalo više od 60 odsto prihoda kompanije čiji su suvlasnici Vlada Srbije sa 51 odsto i „Etihad” iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ovo je zaključak Fiskalnog saveta koji je iznet u oceni predloga budžeta za 2021, pri čemu je detaljno analizirano poslovanje „Er Srbije”. Fiskalni savet ukazuje da se od ukupnog iznosa pomoći koji će država isplatiti „Er Srbiji”, po svemu sudeći, tek manji deo (60–80 miliona evra za dve godine) odnosi na finansijske probleme izazvane pandemijom.

– U poslednjim budžetskim planovima za 2020. i 2021. uočavamo deo nerazjašnjenih politika na poziciji neto budžetskih pozajmica (reda veličine oko 200 miliona evra). Moguće je da su ova sredstva namenjena upravo za „Er Srbiju”, ali to ni u jednom delu budžeta i propratne dokumentacije nije jasno navedeno. Ukoliko je deo budžetskih sredstava zaista i namenjen za ovu kompaniju, vlada bi trebalo što pre javno da precizira o kom iznosu se radi i obrazloži po kom osnovu (i za koje namene) ga tačno dodeljuje. Ocenjujemo da je dužna da ovo jasno predstavi građanima Srbije budući da su oni (to jest Republika Srbija) većinski vlasnik preduzeća (51 odsto), a ova državna pomoć će, po svemu sudeći, koštati poreske obveznike stotine miliona evra.

„Er Srbija” bi takođe morala da počne s objavljivanjem godišnjih i periodičnih finansijskih izveštaja, navodi Fiskalni savet.

Ostvareni (bruto) dobitak, zapravo je bio posledica pozamašnih isplata državne pomoći (reda veličine 2,5 milijarde dinara do šest milijardi dinara), koje su najvećim delom izdvojene za isplatu starih dugova JAT-a. A koje se u bilansu uspeha ovog preduzeća računovodstveno beleže kao stavka poslovnih prihoda.

– Kako se prema računovodstvenim pravilima otplata glavnice tih dugova ne knjiži na rashodima (već u bilansu stanja kao smanjenje dugoročnih obaveza), to znači da je ovaj vid knjigovodstvenog prikaza uticao samo na prihodnu stranu – pa su poslovni i ukupni rezultati upravo zbog toga bili bolji nego što zapravo jesu. Ako iz prihoda isključimo deo novca dotiranog od države, dolazimo do zaključka da je u čitavom posmatranom periodu ovo preduzeće beležilo gubitke od oko 20 miliona evra (2,5 milijardi dinara) – navodi Fiskalni savet.

Nedostatak gotovine za servisiranje dospelih obaveza preduzeće je nadoknađivalo zaduživanjem. Konkretno, u periodu od 2015. do 2018. godine preduzeće je uzelo dva kredita od entiteta „EA partners” (ukupno 120 miliona dolara) u 2015. i 2016. godini, kredit od Fonda za razvoj (14 miliona evra). Ukupna povučena sredstva iz tih kredita (preko 18 milijardi dinara) premašila su ukupne potrebe za servisiranje poslovnih obaveza i pokrivanje investicija (od oko 10 milijardi dinara). To je osnovni razlog zbog čega strukturni problem likvidnosti – nemogućnost da se iz redovnog poslovanja generiše dovoljno gotovine za pokrivanje dospelih obaveza – nije bio isprva vidljiv, a „Er Srbiji” sve do 2020. godine nije nedostajalo gotovine za obavljanje svih svojih aktivnosti.

– „Er Srbija” od svog osnivanja ostvaruje gubitak iznad visine kapitala što je uglavnom odlika gubitaških državnih preduzeća. Drugim rečima, nagomilane obaveze pojele su kapital. Na kraju 2019. godine ukupne obaveze „Er Srbije” iznosile su 41 milijardu dinara i bile su 1,6 puta veće od ukupne imovine preduzeća (26 milijardi dinara), što znači da je kompanija ostvarila gubitak iznad visine kapitala od čak 15 milijardi dinara. Gubitak iznad visine kapitala po važećoj zakonskoj regulativi u Srbiji predstavlja dovoljan uslov za pokretanje stečajnog postupka – navodi Fiskalni savet.

Ako se, ipak, i nakon pandemije nastavi poslovanje po obrascu koji se ustalio pre krize, „Er Srbiji” će ponovo strukturno nedostajati 30 miliona evra godišnje, pod pretpostavkom da nema dodatnog zaduživanja.

– Jedini način da se „Er Srbija” konačno osposobi da samostalno i održivo posluje jeste restrukturiranje kompanije i promena modela poslovanja. „Er Srbija” bi u 2020. bila u problemu čak i da nije bilo pandemije – procenjujemo da bi nedostatak gotovine iznosio oko 60 miliona evra – zaključuje Fiskalni savet i ističe da se sa izbijanjem pandemije stvari dodatno pogoršavaju, pa će manjak iz redovnog poslovanja u 2020. verovatno biti veći – za oko 40 miliona evra.