petak, 23.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 04.12.2020. u 09:43

Opet grafitima oskrnavili Grobnicu narodnih heroja

(Фото: ЈП „Београдска тврђава”)

Grobnica narodnih heroja na Beogradskoj tvrđavi izgleda da je postala omiljena meta huligana koji su je po treći put u godini ižvrljali grafitima. Poslednji put se to dogodilo pre nekoliko dana kada su na belom mermeru ispod bista Đure Đakovića i Ivana Milutinovića ispisali uvredljivi plavi grafit „Titove ustaše” i nacrtali neki znak poput krsta sa četiri ocila.

Grafiti će, kako saznajemo u JP „Beogradska tvrđava”, uskoro biti uklonjeni, čim to vremenske prilike dopuste, a na čišćenju spomenika biće angažovane i gradske službe.

Grobnica narodnih heroja podignuta je 1948. godine. Poprsja Đure Đakovića (1886–1929), Ivana Milutinovića (1901–1944) i Ive Lole Ribara (1916–1943) delo su vajara Stevana Bodnarova iz 1949. godine. Tu je sahranjen i Moša Pijade 1957. godine, čija je bista rad vajara Slavoljuba Stankovića.

Odlukom Skupštine grada Beograda, Grobnica narodnih heroja proglašena je za spomenik kulture 1983. godine.

Javno preduzeće „Beogradska tvrđava” podseća da spomenici na Beogradskoj tvrđavi čuvaju sećanje na njenu dugu i burnu istoriju, koja mora biti sačuvana, i apeluje na sve posetioce da ne skrnave spomenike i ne uništavaju kulturno nasleđe grada Beograda, kojim se ponosimo u svetu.

Pre samo tri meseca, u noći između 15. i 16. septembra, huligani su crvenim sprejom takođe na belom granitu ispisali „Smrt komuni. Heroji sa košara nisu zaboravljeni”. Sličan natpis načinjen je i prošle godine, 10. decembra.

Tada je protiv N. N. počinioca bila podneta krivična prijava jer je ovo uništavanje kulturnog dobra, ali za to delo tada niko nije odgovarao, a nije ni za prošlo.

Ko su heroji

Đuro Đaković

Metalski radnik i revolucionar. Jedan od najistaknutijih boraca za radničku klasu Jugoslavije i prava obespravljenih. Zbog zastupanja siromašnih seljaka često je dolazio u sukob sa bogatim seljacima i trgovcima. Zbog svog komunističkog delovanja uhapšen je posle šestojanuarske diktature kralja Aleksandra. Žrtva je takozvanog belog terora. Ubijen je na granici Austrije 1929. godine u insceniranom begu. Njegovi posmrtni ostaci preneti su 1949. godine u grobnicu na Kalemegdanu.

Ivan Milutinović

Jugoslovenski komunista, revolucionar, učesnik narodnooslobadilačke borbe i narodni heroj. Poginuo je kod Višnjice 1944. godine prilikom eksplozije šlepa, koji je naleteo na neeksplodiranu nemačku minu. Bio je sahranjen na Novom groblju, ali je njegovo telo 1948. preneto u ovu grobnicu.

Ivo Lola Ribar

Jedan je od organizatora revolucionarnog pokreta u Jugoslaviji i narodni heroj. Poginuo je 1943. godine na Glamočkom polju prilikom napada na avion kojim je trebalo da poleti za Bari. Njegovi posmrtni ostaci prebačeni su u grobnicu 1948. godine.

Moša Pijade

Slikar, novinar, revolucionar, jedan od visokih državnih i partijskih funkcionera nekadašnje Jugoslavije, nosilac Ordena narodnog heroja. Umro je u Parizu 1957. prilikom povratka naše delegacije iz Londona i sahranjen na Beogradskoj tvrđavi.

Komеntari31
13a7b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ђорђе Ивковић
Иво лоло Рибар 12. јануара 1942. године, у писму Брозу из Загреба, показао је невиђену радост што су немачко-хрватски преговори о граници у Срему окончани а нарочито договор којим је Земун постао део Независне Државе Хрватске (видети: Зборник НОР-а, II/2, 208-214). То је тај епохални "антифашизам" ваших партизана.
Dragomir Olujić Oluja
A sad, g-dine Ivkoviću, pročitajte to pismo Ive Lole Ribara, pa ako u njemu nađete Lolinu "neviđenu radost što su nemačko-hrvatski pregovori o granici u Sremu okončani..." vodim Vas u pariski "Maksim" na večeru! U suprotnom bio bi red da se izvinete za recikliranje laži (i) o ovom pismu i Loli!
miki
1941 nakon formiranja NDH uslijedio je masovni zlocin genocid nad srpskim narodom,nikakva antifasisticka borba,narod se digao protiv ustaskih zlocina. Tito je 1945 pomilovao sve pripadnike SS i ustaskih jedinica koji su masovno vec od 1943 nakon oslobodjrnja Staljingrada masovno prelazili u partizane.Istoriju je pisao pobjednik, diktator Tito i njegovi istopisljenici i lazna je i iskrivljena i ona i dosta njenih tzv heroja koji to uopste nisu ni bili.
Dragomir Olujić Oluja
(5. put) G-dine Miki, ovo Vam je laž - (1) u sve tri amnestije ona se nije odnosila na ustaše i ljotićevce (okupatorski vojnici, pa i SS, nisu nikad amnestirani) i (2) ustaše nikad nisu, pogotovo ne "masovno prelazili u partizane"!
U čiju je to korist ?U pamet ...
Vandalizmu i ekstremizmima koje neko "suptilno" koristi - nema kraja ? Ti spomenici mogu sramno ( kao i u Hrvatskoj i da se ruše pa i mrtvi ljudi"humano rasele "po grobljima ) ali istoriju pa ni Srbije nikako nije moguće promeniti.Makar to tvrdila i Evropska unija komunizam, i fašizam nisu ista stvar premda se na toj vrsti revizionizma neprekidno i vrlo uporno radi. Devedesetih je otkotrljana glava sa" spomenika Trećepozivcu".Paralelno počinju i nevolje u i sa SFRJ?!
Коста
Историја се не може мењати, али сте заборавили да су и комунисти били и јесу својеврсни ревизионисти.
Latif
Народни хероји су део наше историје, а она је таква какву смо стварали и створили. Споменике можемо уништити, преместити или користити за иживљавање, а историју не. Дуго ће се спомињати за неке јуначка, а за неке зла дела ових или оних личности. Како год, те личности су поникле међу нама, на овоме тлу и обележиле једну епоху нашег битисања на овим просторима. Прошлост не можемо исправити. Када је тако, онда је поштујмо и учимо се на њој да је не бисмо поновили.
Лепи
@Filip Cosopt Изједначаваш ли ти то генерала драгољуба михајловића првог европског оружаног побуњеника против фашизма, са усташким крвником клерофашистом алојзијем степинцем? Шта с тобом није у реду човече
Сима
Филипе , Дража је био у шуму у западној Србији а Анте Павелић је био у Стаљинграду . И Коча Поповић је ишао на састанак са немцима , значи и он је сарађивао са немцима . Сваки окупатор има тактику завади па владај само немци су били сбажени како то усташе ефикасно раде . На част је срушене родна кућа Николе Тесле . У Србији је споменик Јосифу Панчићу , па никоме не пада да га дира , под озговором да јер је Јосиф био хрват . Менталитет бечких коњушара код кроатске елите тешко се губи.
Prikaži još odgovora
Jeremija Krstić
Чињеница је да су пре Другог светског рата комунисти сарађивали са усташама у борби против "великосрпске буржоазије". Тако су на пример комунисти подржали покушај усташког устанка на Велебиту 1932. године. О њиховој сарадњи за време другог светског рата може се прочитати у књигама издаваче куће "Погледи".
Коста
Те чињенице, комунситички ревизионисти лако и намерно "забораве" да уврсте у своју митологију. Комунисти су сарађивали са терористичким фашситичким и нациситчким елементима против Југославије "("тамнице народа") и "велкосрпске буржоазије" све до напда Немачке на СССР. И онда се чуде што су их власти хапсиле!? Комунситичка историја је бајка за малу децу.
Јеремија Крстић
Степинац је приступио тзв. Југословенској легији после 6. децембра 1918. када је пуштен из италијанског затвора где је био као ратни заробљеник. Према томе како је рат био увелико завршен није могао да се било где бори а посебно не на Солунском фронту који је пробијен у септембру. Али је зато такав злочинац уместо да буде стрељан, од Титовог режима добио само кућни притвор; па су му чак нудили и помиловање (!) што је он одбио.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja