subota, 16.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 04.12.2020. u 20:44 Milenko Pešić

I Kina na NATO radaru

U izveštaju o preporukama za unutrašnju reformu Severnoatlantskog pakta kao potencijalna pretnja našla se i najveća ekonomska sila na svetu
Кинески разарач „Хаикоу” упловљава у хонгконшку луку Викторија (Фото EPA-EFE/Jerome Favre)

Za Severnoatlantsku alijansu nije više samo sve „agresivnija Rusija” konstantna pretnja. Na NATO radaru uočeni su novi globalni izazovi koji mogu da ugroze bezbednost Evrope i Sjedinjenih Američkih Država: klimatske promene, buduće pandemije, terorizam, ali i Kina.

Prvog dana video-konferencije ministara spoljnih poslova država članica NATO-a predstavljen je izveštaj na 67 strana o preporukama za unutrašnju reformu vojnog saveza u kojem se kao potencijalna pretnja našla i najveća ekonomska sila na svetu.

Budući da je uz Rusiju označen kao narastajući bezbednosni izazov Peking je u prvoj reakciji poručio da je spreman da nastavi dijalog sa NATO-om, naglašavajući da se zalaže sa globalni mir, ali da ne pristaje na zastrašivanje.

„Dugoročno gledano, sve je veća verovatnoća da će Kina globalno projektovati vojnu moć, potencijalno uključujući i evroatlantsko područje. Ako Kina preti saveznicima NATO-a mora biti u stanju da pokaže svoju sposobnost da bude efikasan akter u pružanju zaštite”, navodi se u izveštaju deset nezavisnih eksperata koje je angažovao generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

Cilj ove analize o kojoj će se odlučivati iduće godine na samitu lidera članica Severnoatlantskog pakta  jeste unapređenje „Strateškog dokumenta” NATO-a iz 2010. godine u kojem se Rusija još tretira kao partner. Iako Rusija ostaje najveća bezbednosna pretnja NATO izveštaj sugeriše da zapadna vojna koalicija, ipak, ostane otvorena za razgovore o mirnom suživotu sa Moskvom.

Više puta ponovljena obećanja Pekinga da će se uzdići u mirnodopsku globalnu silu koja ne preti nikome, autori izveštaja nisu ozbiljno shvatili i predlažu NATO-u da u narednih 10 godina „poveća sposobnost predviđanja  i reagovanja na kineske aktivnosti koje podrivaju bezbednost saveznika”. Stratezi vojnog pakta, koji se do pripajanja Krima Rusiji 2014. godine doživljavao kao relikt hladnoratovske prošlosti, ne kriju da ih sve više brine brzina kojom  Kina jača svoj vojni potencijal. Ne isključujući mogućnost da Peking upotrebi  silu protiv svojih suseda zagovara se partnerstvo sa Indijom i ostalim kineskim vojnim suparnicima u Južnoj Aziji pre svega sa Australijom i Novim Zelandom.

Obraćajući se šefovima diplomatije u utorak Jens Stoltenberg je govoreći o Kini, ipak, birao reči za razliku od Rusije za koju je rekao da NATO mora da je obuzda.

„Kina nije naš protivnik. Njen uspon predstavlja važnu priliku za naše ekonomije i trgovinu. Zato moramo da se angažujemo sa Pekingom u pitanjima kao što su kontrola naoružanja i klimatske promene. Ali postoje i važni izazovi za našu bezbednost”, rekao je generalni sekretar NATO-a, objašnjavajući da se ti izazovi odnose na veliko ulaganje Kine u odbranu i globalni uticaj što je postigla strateškim ulaganjem u infrastrukturu širom sveta u okviru svoje inicijative „Pojas i put”.

Alijansa ne krije  da bi volela da u budućim pregovorima o kontroli nuklearnog oružja koji će se voditi između SAD i Rusije ugura i Kinu kako bi na prostoru Azije umanjila trku u naoružanju. Iako Kina ne predstavlja neposrednu vojnu pretnju evroatlantskom području u razmerama Rusije, po oceni NATO stručnjaka Peking širi svoj vojni domet na Atlantik, Mediteran i Arktik.

U izveštaju se zaključuje da će tokom naredne decenije Kina verovatno pokušati da ospori sposobnost NATO-a na izgradnji kolektivne otpornosti u zaštiti važne infrastrukture kao što je 5G mreža, osetljivih sektora ekonomije, uključujući i lance snabdevanja.

Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Kine Hua Čanjing je povodom navoda u NATO izveštaju  poručila da se Peking zalaže za globalni mir i bezbednost, a ne za zastrašivanje ili prinudu. Ona je poručila da je Kina žrtva „prisilne diplomatije” podsećajući da za vojsku po glavi stanovnika izdvaja mnogo manje od drugih država.

„Zajedničke vrednosti čitavog čovečanstva za koje se Kina zalaže i kojih se pridržava su mir, razvoj, pravičnost, pravda, demokratija i sloboda. Ne znam da li ovih šest reči prepoznaju i članice NATO-a. Da li je to vrednost oko koje zajednički treba da se okupimo”,  izjavila je kineska portparolka.

Ivana Karaskova,  iz organizacije Kineski posmatrači iz centralne i istočne Evrope, sa sedištem u Češkoj kaže da SAD poslednjih godina  traži da  Kina bude više na dnevnom redu NATO-a, ali da su se pojedine članice tome protivile osim kada je u pitanju problem sajber bezbednosti i situacija u Južno kineskom moru.

„Uključivanje Kine u NATO izveštaj pokazuje značajnu promenu u ovom shvatanju, mada je daleko od toga da se Peking proglašava protivnikom”, ističe Karaskova za Al džaziru.

Za Matjea Dačatela, direktora Azijskog programa pariskog Instituta Montanj, to što je Kina uvršćena u izveštaj alijanse, ipak, ne znači da će NATO brodovi sutra patrolirati Tajvanskim moreuzom.

 „Mislim da će veći deo aktivnosti NATO članica biti usmeren na razmeni obaveštajnih podataka o kineskim aktivnostima i modernizaciji vojske. To što se Kina tretira kao bezbednosni izazov znači da će Severnoatlantski pakt  usmeriti svoje resurse kako bi mogao da odgovori na vojne aktivnosti Kine u svemiru i sajber prostoru”, kaže Dačatel.

Komеntari9
19809
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Официр РВиПВО
То није никаква новост ни стратешка ни техничка. И ми смо имали радаре, широм Југославије, који су, постављени на доминантним врховима планина, могли да осматрају и до 400 км у круг. Имали смо и руске радаре који су радили у КТ подручју и били смештени у равници. КТ подручје има осбину да прати кривину земље, одбијући се о Хевисајдове слојева. Инсталирани у равници, имали су домет и до 1000км.
ВлаДо
Када је у Русији срушен комунизам и успостављен капитализам Путин је предлагао америчким властима, пошто нема више комунистичке претње, да се и Русија прикључи НАТО пакту.Одговор је био:"Не будите смешни, па чиме ћемо ми онда да плашимо Естонију,Летонију,Литванију и осталу боранију."Изгледа да је претња избледела и мора да се појача Кином.
Nemanja
NATO je skracenica za Severno Atlansku Alijansu i bas je interesanto kakve veze ima Kina s Atlantikom sem sto ih pobedjuje u igri u kojoj su gospoda postavila pravila. Da izvinete, uvek za obespravljenu sirotinju navijam.
Коста
Која смејурија. Глобалистички Запад је зарад високих профита и јефтине радне снаге НР Кине, извезао кључну индустрију у ту земљу која се онда као исход тога ојачала и обогатила и сад схватају да им је управо екслопатисана Кина постала опасана. Можда ће на концу Кина и Русија ослободити свет пошати неолиберализма и глобалистичке диктатуре лихварске интернацонале која себично уништава све пред собом из похлепе. Данас САД не произвиде ни аспирин, и зависе од Кине за остале лекове!
Mustafa Aga
Prvi put kada se zakache Kina i Amerika na Pacifiku...I kad Kina na brzaka potopi par americhkih nosacha aviona sa pratechim flotilama...Ima Evropljani da zachute i proglase Kinu svojim najvaznijim partnerom...Amerikancima jedan Iran obori najskuplji izvidjachki avion usled krize...Pa Amerikanci ni da zucnu...A kamoli jedna Kina...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja