Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu danas je obeležio izuzetno značajan jubilej – 100 godina postojanja i rada.
„Pripremali smo se da jubilej Šumarskog fakulteta proslavimo svečanom akademijom i naučno-stručnim skupovima, ali zbog trenutne epidemiološke situacije izazvane virusom kovid-19, nismo bili u mogućnosti to da realizujemo”, istakao je dekan dr Ratko Ristić na današnjoj proslavi u svom onlajn obraćanju putem lajv strima.
„Davne 1920. godine, održano je prvo predavanje iz oblasti šumarstva na Poljoprivredno-šumarskom fakultetu u Zemunu. U postojeću zgradu uselili smo se 1954. godine, kada započinje samostalno delovanje Šumarskog fakulteta u obrazovnom, istraživačkom i privrednom prostoru Republike Srbije i regiona”, podsetio je profesor Ristić.
Šumarski fakultet je tokom prethodnih decenija rada, razvoja i evolutivnih promena dostigao sadašnju organizacionu formu, čija je dominantna karakteristika postojanje četiri obrazovna segmenta: Odseka za šumarstvo, Odseka za tehnologije drveta, Odseka za pejzažnu arhitekturu i hortikulturu i Odseka za ekološki inženjering u zaštiti zemljišnih i vodnih resursa. Pomenuta četiri odseka proizvode različite inženjerske profile, koji pokrivaju široko polje delatnosti unutar privrednih, naučnoistraživačkih i institucionalnih struktura Republike Srbije. Do sada je na Fakultetu diplomiralo više od 10.000 studenata, izrađeno je i odbranjeno 435 magistarskih radova, 658 master radova i 346 doktorskih disertacija.
Dekan dr Ratko Ristić
Jedan od prioriteta je nastavak rada na reformi nastavnog procesa, na svim nivoima studija (osnovne, master i doktorske), u cilju postizanja što boljih rezultata, koji treba da budu vidljivi kroz veću prolaznost studenata i smanjenje dužine studiranja, uz širi opseg usvojenih znanja i veština, potrebnih za stručne aktivnosti ili uključivanje u naučnoistraživačku delatnost.
„Studenti se uvode u različite istraživačke aktivnosti, projekte i programe, u skladu sa interesovanjem i potencijalima, radi upoznavanja sa stručnom problematikom, podsticanja kreativnosti i inovativnosti. Jedan od prioriteta u radu sa studentima jeste promovisanje sportskih aktivnosti u cilju dostizanja višeg nivoa psiho-fizičke kondicije, pri čemu se koriste svi raspoloživi kapaciteti na okućnici Fakulteta ili se obavlja zakup sportskih terena”, objasnio je dr Ristić.
Šumarski fakultet Univerziteta u Beogradu upravlja trima značajnim prostornim celinama, Nastavnom bazom „Goč” (3.731 ha), Nastavnom bazom „Majdanpečka domena” (2.078 ha) i Arboretumom na okućnici Fakulteta (6,7 ha). Osnovna namena nastavnih baza ogleda se u realizaciji terenske/praktične nastave i naučnoistraživačkih aktivnosti. Nastavna baza Goč, zbog svojih prirodnih potencijala, izgrađene infrastrukture i stručnog osoblja, ima sve uslove da postane nacionalni i regionalni trening centar u oblasti šumarstva.
Umesto teksta o brojnim stručnim i istraživačkim projektima, postignutim rezultatima i analizama, koji se odnose na šumske ekosisteme, profesor Ristić je citirao velikog srpskog botaničara Josifa Pančića, koji je sredinom 19. veka izneo stavove čija vrednost važi i danas: „...Iz njih vadimo većinu građe za naše domove, pokućanstvo, alate i naprave. Druga je korist što nam čiste vazduh. Kome nije poznato ono prijatno čuvstvo, koje nas obuzima, kad na žarkom danu u šumu stupimo, grudi nam se šire, glava se bistri, niz umorno telo struji neka nova snaga i po odmoru od kratkog časa povraćamo se opet u stanje, da možemo svoj put ili svoju radnju produžiti. Šume zadržavaju silu vetrova, čuvaju od poplava, umeravaju žegu i ciču, od njih zavisi raspoređivanje vlage na zemlji. U gustom hladu šuma skuplja se voda u izvore, potoke i rečice. U šumama se začeše prve misli o oslobođenju Srpstva, iz šume granu današnjem Srpstvu sunce slobode. Pak, da ni u šta ne brojim sve druge, pređe spomenute koristi od šume, ona bi jedina svakome Srbinu morala da ulije u srce čuvstvo najveće zahvalnosti, što su mu stari šume sačuvali i time ga u stanje postavili, da se spase od propasti, koja se činjaše, pre malo više od pola veka, neizbežljiva. Ova uspomena valjalo bi da nas i na to podseti, da smo i mi dužni da svojim potomcima šume sačuvamo....”
Svečana akademija u amfiteatru Šumarskog fakulteta (Foto Jovan Mitrović)
„Šumarski fakultet danas predstavlja najvažniju visokoobrazovnu i naučnoistraživačku ustanovu u oblasti šumarstva u Srbiji, a tokom prethodnih decenija dao je značajan doprinos osnivanju i razvoju šumarskih fakulteta u regionu, posebno Šumarskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci. Potpisani bilateralni ugovori sa 33 fakulteta iz inostranstva dobra su osnova za dalji razvoj međunarodne saradnje, čemu će doprineti i planirana akreditacija master programa na engleskom jeziku”, naglasio je dekan dr Ratko Ristić.
Kompletan snimak svečane akademije biće dostupan na sajtu Šumarskog fakulteta www.sfb.bg.ac.rs od srede (09.12.2020. godine).
P.O.
