petak, 05.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 06.12.2020. u 21:33 Dorotea Čarnić
RAZGOVOR NEDELjE: Ekaterina Trendafilova, predsednica Specijalizovanih veća u Hagu

Obezbedićemo da pravda bude zadovoljena

Naše presude govoriće same za sebe, a javnost će moći da zaključi da li smo ispunili ulogu koja nam je poverena. – Pitanje priznanja Kosova i odnosa Kosova i Srbije ne spada u naš mandat
Екатерина Трендафилова (Фото: лична архива)

„Specijalizovana veća funkcionišu bez ičijeg uticaja i uplitanja, političkog ili bilo kakvog drugog. Specijalizovana veća i njihove sudije su nezavisni, ne postupaju ni po čijim uputstvima i rukovode se samo zakonom. Sva tri rukovodioca i sve sudije dali su svečanu izjavu da će svoju dužnost obavljati nezavisno i nepristrasno. Svako kršenje te obaveze, mada ne očekujem da će ih biti, podlegaće relevantnim disciplinskim mehanizmima. Mi veoma ozbiljno pristupamo svojoj zakletvi i kao sudije smo rešeni da štitimo integritet postupka i čuvamo svoju nezavisnost i nepristrasnost”, kaže u intervjuu za „Politiku” Ekaterina Trendafilova, predsednica Specijalizovanih veća Kosova (SVK), odnosno novog haškog suda za ratne zločine OVK.

Na čelu ovog suda u kome radi isključivo međunarodno osoblje, Trendafilova će ostati i naredne četiri godine, jer joj je EU u novembru produžila mandat. Tokom 2020. godine podignute su tri optužnice, od kojih su dve potvrđene. U pritvoru u Sheveningenu su sedmorica komandanata i veterana OVK, među njima i Hašim Tači. U haškoj sudnici zahuktava se bitka argumentima između tužilaštva i odbrane. Dok traju pripreme za suđenja, izveštaje iz haške sudnice prate komentari srpske, kosovske, ali i međunarodne javnosti koja rad ovog suda stavlja u politički kontekst.

Tokom poslednjih godinu dana suočavali ste se sa osporavanjima legitimiteta Specijalizovanih veća i tužilaštva. Da li ste za to bili spremni i kako ćete u narednom periodu odgovoriti na takve napade?

Pokušaji da se podrije legitimitet SVK nisu novost i sigurno će ih biti dok god postoji ovaj sud. Kao predsednik SVK, ja sam, kao i cela institucija, fokusirana na ispunjenje našeg mandata vođenjem bezbednih, pravičnih, nepristrasnih i nezavisnih sudskih postupaka. SVK nije političko telo. Prema tome, nećemo se upuštati ni u kakve političke debate već ćemo se baviti onim što je mandat SVK, a to je da obezbedimo da pravda bude zadovoljena, u skladu s našim mandatom, pravnom regulativom i relevantnim međunarodnim standardima.

Verujete li da rad Specijalizovanih veća može da promeni sliku nepoverenja koja o međunarodnim pravosudnim institucijama postoji u Srbiji?

Verujem da će rad SVK, odluke, nalozi i presude, govoriti sami za sebe. S tim u vezi, SVK nastoji da omogući pristup svojim javnim postupcima i da obezbedi da javnost bude informisana tačno, blagovremeno i na transparentan način. Tako će javnost, uključujući srpsku, moći sama da zaključi da li je SVK ispunio ulogu koja mu je poverena mandatom. Naravno, sudije SVK i ja na svaki način nastojimo da se postupci vode na najefikasniji i najbezbedniji način, bez ičijeg uplitanja i uticanja, i nadam se da će i javnost doći do istog zaključka.

U javnosti ipak preovlađuje stav da na vaš rad utiču međunarodni interesi i nalozi pre svega SAD, kao i da su optužnice deo budućeg kompromisa u vezi sa priznanjem Kosova od strane Srbije. Kako biste odgovorili na takva mišljenja?

Specijalizovana veća Kosova su sudska ustanova. Ona nisu politička institucija. Kao što sam već rekla, SVK ne postupa ni po čijim uputstvima. To je sud koji je osnovan u skladu sa sporazumom koji je ratifikovala skupština Kosova i usredsređen je isključivo na vođenje bezbednih, pravičnih, nepristrasnih i nezavisnih sudskih postupaka. Mandat SVK je da obezbedi da se odgovorna lica privedu pravdi, da pravda bude zadovoljena u skladu s najvišim standardima, nakon temeljite analize predočenih dokaza. Pitanje priznanja Kosova i odnosa Kosova sa Srbijom, odnosno SAD, ne spada u mandat SVK. To su isključivo politička pitanja koja nemaju nikakve veze s nama kao sudskom ustanovom.

Posle pet godina priprema i istraga, podignute su prve optužnice. Za nešto više od mesec dana u pritvorskoj jedinici našla su se sedmorica optuženih i osumnjičenih. Možete li reći u kojoj su fazi pripreme za njihova suđenja?

Tačno je da su Specijalizovana veća Kosova, to jest SVK, značajno intenzivirala svoju aktivnost tokom 2020. godine. Dva predmeta protiv pet lica za koja je sudija za prethodni postupak potvrdio optužnice, trenutno su u fazi takozvanog prethodnog postupka. Kada je reč o dvojici osumnjičenih za krivična dela ometanja pravilnog vršenja pravosuđa, optužnice protiv njih još nisu potvrđene.

Nakon što je potvrđena optužnica, sudija za prethodni postupak preduzima sve potrebne mere za valjanu i ekspeditivnu pripremu predmeta za suđenje. Sudija za prethodni postupak takođe izdaje naloge i donosi odluke u vezi sa čuvanjem dokaznog materijala i zaštitom žrtava i svedoka. Specijalizovani tužilac dužan je da odbrani uz optužnicu dostavi propratni materijal, sve izjave svedoka na koje namerava da se pozove na suđenju, kao i druge dokumente koji su bitni za pripremu odbrane.

To se zove „obelodanjivanje”. U osnovi, sudija za prethodni postupak se stara da predmet bude spreman za suđenje u razumnom roku, tako da može da bude prosleđen panelu Osnovnog suda koji će voditi suđenje. Teško je reći koliko prethodni postupak može da traje, jer to zavisi od prirode, obima i okolnosti konkretnog predmeta, a u izvesnoj meri i od podnesaka koje strane podnesu tokom postupka. Međutim, sudije SVK su svesne potrebe da se postupci odvijaju na efikasan i ekspeditivan način.

Naglašavate kao prioritet zaštitu svedoka, ali ipak se čini da mnogi i dalje izražavaju zabrinutost o ovom pitanju. Možete li da objasnite kako ćete osigurati bezbednost svedoka?

Bezbednost žrtava i svedoka koji stupaju pred SVK je za nas, zaista, od najvećeg značaja. U tom cilju, u SVK postoji specijalizovana služba čiji je zadatak pružanje zaštite i podrške žrtvama i svedocima pre, tokom i posle suđenja. Radi njihove zaštite, aktivnosti te službe su strogo poverljive.

Međutim, mogu da kažem da u raznim fazama postupka, uključujući suđenje, sudije mogu da nalože niz zaštitnih mera za svedoke, kao što su brisanje imena iz spisa, dodela pseudonima, primena mere izmene lika ili glasa i izdavanje naloga za svedočenje na zatvorenoj ili poluzatvorenoj sednici. U tom smislu, sudije mogu da nalože čitav niz mera koje imaju cilj da obezbede sigurnost, dobrobit i dostojanstvo svedoka, kako u sudnici tako i van nje.

Pravna regulativa takođe predviđa da se protiv lica koja prekrše neku od tih zaštitnih mera ili obelodane poverljive informacije na osnovu kojih se može ustanoviti identitet svedoka može pokrenuti postupak zbog krivičnog dela protiv vršenja pravosuđa, za koje se može izreći kazna do deset godina zatvora.

I kao što smo videli, specijalizovani tužilac je osumnjičio dva lica upravo za to delo – za širenje poverljivih informacija na osnovu kojih bi se mogao ustanoviti identitet svedoka. Ta dva lica su uhapšena i dovedena u pritvorski objekat SVK u Hagu i protiv njih se mogu pokrenuti krivični postupci ukoliko budu potvrđene optužnice.

U javno dostupnim verzijama optužnice imena žrtava i svedoka su zaštićena. Da li će kasnije tokom postupka i u trenutku njihovih svedočenja biti obelodanjena? Kako će izgledati saslušanja svedoka pred Specijalizovanim većima?

Postoji čitav niz zaštitnih mera koje se mogu naložiti kako bi se obezbedila sigurnost svedoka koji stupaju pred SVK. O tome da li će njihova imena na kraju biti objavljena odlučuje relevantni panel, u zavisnosti od potreba i bezbednosti konkretnog svedoka.

Panel može na svoju inicijativu da naloži primenu zaštitnih mera, ali takve mere od panela mogu da zatraže i strane u postupku, zastupnik žrtava, sami svedoci ili sekretarijat. Nalog za zaštitne mere obično se izdaje pre saslušanja svedoka, kako bi se omogućilo dovoljno vremena za njihovo uvođenje. Međutim, u nekim situacijama panel može da naloži takve mere i tokom saslušanja svedoka, kako bi se zaštitile određene informacije.

Da li su porodice ljudi čija ubistva su obuhvaćena optužnicama obaveštene da su ti zločini rasvetljeni i da će biti obuhvaćeni suđenjem, s obzirom na to da je javnosti dostupna samo redigovana verzija i nisu poznata imena žrtava?

Svako ko veruje da je lično pretrpeo telesnu, duševnu ili materijalnu štetu kao direktnu posledicu nekog od krivičnih dela iz optužnice, može podneti prijavu za priznavanje statusa žrtve koja učestvuje u postupku.

Uputili ste javni poziv žrtvama u postupcima u kojima je podignuta optužnica da se jave većima. Možete li objasniti proceduru? Da li se žrtve odazivaju?

Žrtve pred SVK imaju pravo da budu obaveštene, da im se prizna status žrtve, te da dobiju odštetu. Lice koje želi da dobije status žrtve koja učestvuje u postupku, a ispunjava uslove da bude smatrano žrtvom, treba da popuni prijavu, koja se može naći na veb sajtu SVK na albanskom, srpskom i engleskom jeziku. Prijava se može podneti bilo bezbednim portalom putem veb sajta bili mejlom, odnosno poštom.

Žrtve koje učestvuju u postupcima pred SVK formiraju jednu ili više grupa. Svaka grupa učestvuje u postupku putem advokata – zastupnika žrtava. Zastupnik žrtava može da prisustvuje sednicama i redovno obaveštava žrtve o odvijanju postupka.

 

Pandemija ne ometa rad

Da li pandemija virusa korona utiče na vaš rad i na postupke koji se vode pred sudom u Hagu i da li će to uticati na prisustvo oštećenih i svedoka u sudnici i javnosti u delu namenjenom za publiku?

Kratak odgovor na to pitanje je – ne. Mada smo se zbog pandemije suočili sa većim brojem izazova, uspešno smo ih savladali i intenzivirali smo svoje aktivnosti koje obavljamo u skladu s propisima države domaćina.

Želela bih da naglasim da su bezbednost i dobrobit svih koji su u kontaktu sa Specijalizovanim većima ili Specijalizovanim tužilaštvom – bilo da je reč o sudijama, zaposlenima, zastupnicima, posetiocima, optuženima bili osumnjičenima – naš glavni prioritet u ovim nezapamćenim vremenima. Stoga su Specijalizovana veća i Specijalizovano tužilaštvo uveli niz mera u skladu s preporukama i odlukama nadležnih zdravstvenih instanci, kako bi se obezbedilo da se funkcionisanje i postupci nastave uz minimalan rizik po bilo čije zdravlje.

Na primer, u cilju socijalnog distanciranja smanjen je broj raspoloživih mesta u galeriji za posetioce i medijskom centru, a u zajedničkim prostorijama u zgradi, svi su u obavezi da nose maske. Pored toga, licima koja su zbog pandemije sprečena da putuju, omogućeno je da učestvuju na sednicama putem video-linka, kao u slučaju nekih branilaca tokom nedavno održanih sednica.

Preduzete mere zaštite su nam dakle omogućile da nastavimo sa radom uz minimalne ili bez ikakvih smetnji.

 

Komеntari2
55581
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Djuro Aleksic
Cisto sumnjam.Znam da su Bugari kao I Srbi,rado prisvojili carobnu Tursku rec BAKSIS,koja znaci isto sto I korupcija.
Filip Cosopt
"Pitanje priznanja Kosova i odnosa Kosova i Srbije ne spada u naš mandat." Jer, EU bi trebao pozvati zemlje Zapadnog Balkana da rade na uspostavljanju balkanske zone po ugledu na Schengen, unutar koje bi se građani kretali slobodno i bez putovnica. Umjesto razgovora o promjeni granica i priznanja, granice treba učiniti nevidljivima. Istovremeni pristup EU tržištu, kao ostvariv cilj za sve zemlje Zapadnog Balkana, bez obzira na to jesu li otpočele pregovore ili su samo potencijalni kandidati.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja