ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 07.12.2020. u 08:55 Daliborka Mučibabić

Za zgradu Beogradske filharmonije – 120 miliona evra

U toku je međunarodni konkurs za izbor najboljeg idejnog rešenja za novo zdanje u Bloku 13 na temeljima nikad sagrađenog muzeja revolucije koje bi trebalo da bude podignuto i opremljeno 2026. godine
Победничко решење са последњег урбанистичко-архитектонског конкурса за Блок 13

Blok 13. Nesuđeni muzej revolucije. Koncert. Ivan Tasovac. Ako su vas ovi pojmovi asocirali na Beogradsku filharmoniju, niste omanuli. Ona bi iz skučenog prostora na Studentskom trgu trebalo da bude preseljena 2026. u novo zdanje između Palate Srbija i poslovnog kompleksa „Ušće”.

Do tada treba savladati najvažnije stepenice za gradnju nove kuće muzike, a ovaj projekat reklo bi se nikad nije bio bliži realizaciji. Jer, novac, najbitnija stavka svakog graditeljskog zahvata, više nije problem. Njega, kažu, ima i za međunarodni konkurs i za izvođenje buduće zgrade filharmonije. Obezbedila ga je Vlada Srbije, uverava Beogradska filharmonija u pisanim odgovorima „Politici”.

– Na osnovu procene troškova koju je dala studija kompanije „Arup”, Vlada Srbije je u budžetu za 2020. opredelila 120 miliona evra koje će obezbediti iz zajma Razvojne banke Saveta Evrope. Ova suma je predviđena za troškove izgradnje i opremanja objekta – navodi Beogradska filharmonija. 

Međunarodni konkurs najavljen još za 2018. raspisan je pre mesec dana. Njegova prva faza, poziv za pretkvalifikaciju šest do osam firmi sa znanjem i iskustvom u dizajniranju i planiranju sličnih projekata, otvoren je do 31. decembra i trebalo bi da bude okončan do aprila sledeće godine.

Potom sledi druga faza, urbanističko-arhitektonski konkurs za izradu idejnog rešenja, koji po zahtevu Vlade sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP). Planirani rok za završetak projektovanja sa tehničkom kontrolom je kraj 2022. ili početak 2023. posle čega sledi izgradnja za koju je sa opremanjem potrebno oko tri godine, uveravaju u Beogradskoj filharmoniji.

– Svi učesnici koji odgovore na zahteve druge faze konkursa dobijaju nagradu od po 20.000 dolara, dok će pobedniku pripasti ugovor za izradu kompletne tehničke dokumentacije. O proceni pristiglih rešenja i izboru pobednika odlučivaće međunarodni žiri, u toku je izbor njegovih članova. Žiri će biti sastavljen od profesionalaca i arhitekata inostranog i lokalnog renomea. Konkurs finansira Vlada Srbije – ističu u Beogradskoj filharmoniji.

Deo posla u vezi sa akustikom nije deo javnog takmičenja, ali akustika „neće biti predmet posebnog budžeta”. Poverena je specijalizovanoj britanskoj inženjerskoj kompaniji „Arup” koja je u sedam decenija dugom postojanju sprovela više od 250 projekata iz domena akustičkog dizajna i više od 30 projekata dizajna koncertnih i pozorišnih dvorana. Neka od njih su svetski poznata poput kuće Opere u Sidneju i Nacionalnog foruma muzike u Vroclavu.

„Arup” je 2017. angažovao UNDP na zahtev tadašnje vlade.

– Osim dela u vezi sa akustikom i unutrašnjim jezgrom dvorane, ugovor sa „Arupom” obuhvata izradu različitih studija: početna vizija i misija, tehnički koncept, opis objekta, procenu cene investicije, programski deo konkursnog zadatka, kao i kontrolu tehničke dokumentacije u delu koji se odnosi za akustiku i scenografiju dvorane – preciziraju u Beogradskoj filharmoniji i dodaju da će „Arup” biti uključen u sve faze projektovanja kao savetodavno i kontrolno telo zajedno sa UNDP-om.

Odgovara im i lokacija, novobeogradski Blok 13, temelji nikad podignutog muzeja revolucije, odnosno mesto gde filharmonija priređuje koncerte na otvorenom. Pozicija za objekat ove namene rezervisana je u planskim dokumentima pre nekoliko godina.

Potom je usledio anketni urbanističko-arhitektonski konkurs pre četiri godine na kome su pobedile arhitekte Dragan Marčetić i Milan Maksimović. Njihovo idejno rešenje koje je obuhvatilo 47,2 hektara između „Ju biznis centra” i poslovne zgrade „Ušće” poslužilo je kao osnov za izradu plana detaljne regulacije. On je usvojen 2018. godine, a tada kao i pre toga gradski zvaničnici su najavili još jedan konkurs, ali samo za zdanje buduće kuće muzike.

Ona će imati 25.000 kvadratnih metara, koncertnu dvoranu sa 1.600 mesta za sedenje, malu salu od 400 mesta, studio za snimanje i izvođenje u koji će moći da stane maksimalno 100 ljudi. U objektu će biti i garderoba za muzičare i umetnike koji nastupaju, prostorije za pripreme, radionice i učionice... Buduće zdanje treba da okružuje veliki javni prostor sa binom gde bi mogli da se organizuju koncerti na otvorenom i za 20.000 posetilaca.

Novi objekat ne sme visinski da ugrozi Palatu Srbija koja ima 31 metar niti da je svojim položajem zakloni, bili su izričiti urbanisti. Mišljenja su i da sva vredna višegodišnja stabla i grupacije zelenila koji su zdravi treba sačuvati.

Planom nije dozvoljeno ograđivanje budućeg kompleksa koji će zauzeti 16 hektara niti bilo kojeg pojedinačnog objekta u Bloku 13, a posebnu pažnju u oblikovanju tog javnog prostora treba posvetiti pešačkim i biciklističkim stazama, modernom mobilijaru, osvetljenju...

Potraga za lokacijom kuće muzike

Dok konačno nije odlučeno gde će biti podignuta nova zgrada filharmonije u opticaju je bilo nekoliko lokacija. Predlagano je da bude sagrađena na Dunavu pored hotela „Jugoslavija” i u gradiću „Pejton” na Čuburi.

Najuporniji u potrazi za „utočištem” bio je Ivan Tasovac, bivši ministar kulture i čovek koji je godinama na čelu Beogradske filharmonije, a svi oni koji ga dobro poznaju kažu da on živi za tu ideju.

Da bi je ubrzao, pre devet godina u Beograd je doveo Santijaga Kalatravu, čuvenog španskog arhitektu. Njegove ovdašnje kolege bile su oduševljene, ali javnost tada gotovo ništa nije saznala o detaljima Kalatravine posete. Kulturni i poslovni zgoditak sa eventualnim angažovanjem arhitekte tog glasa tada nismo postigli.

Čim je Tasovac dobio zeleno svetlo da je Blok 13 nedvosmisleno lokacija kulturnog zdanja od nacionalnog značaja, što filharmonija i jeste, poljanu u blizini temelja muzeja revolucije znalački je aktivirao – dve godine uzastopno Beogradska filharmonija priređivala je koncerte na otvorenom i privukla na hiljade posetilaca. Muzički spektakl na istom mestu prošle i ove godine odložili su kiša i kovid 19.

O novom zdanju Beogradske filharmonije ne sanjaju samo domaće arhitekte i muzičari, već i slavni umetnici koji su nam bili u gostima. Jedan od njih je Zubin Mehta, dirigent svetskog glasa, koji godinama podržava Beogradsku filharmoniju. On je u više navrata skretao pažnju stručnoj javnosti, ali i najvišim državnicima, da je ovoj kulturnoj instituciji preko potreban novi dom nalik na svetske.

Pre pet godina u razgovoru sa tadašnjim premijerom Aleksandrom Vučićem dobio je obećanje da će početi izgradnja koncertne dvorane i da ona neće, kazao je Vučić, koštati više od 50 miliona evra. Kao predsednik Srbije, Vučić je 2017. na sastanku sa Mehtom rekao da „nova zgrada Beogradske filharmonije mora biti završena do 2020”. 


 

 

Komеntari32
6d704
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivana N.
Ističe mandat Ivanu Zasovcu ovog meseca,na čelu Filharmonije je već celih 20god.Mislite o tome zašto ova vest baš sada.
gulaš arhitektura
Mogli su ovu zgradu napraviti u sklopu nacionalnog stadiona i time umanjiti troskove!
Тутанкамон
Зашто се уместо независне београдске концертне дворане предвиђа нова "зграда филхармоније"? Да ли је лично гради Тасовац својим новцем? Зашто је износ двоструко већи од сличних грађевина? Новоотворена велелепна председничка концертна дворана у Анкари је коштала 70 милиона евра. Ми смо вероватно далеко богатији и од Турске и од већине европских земаља.
Мегаломански пројекат 2
Процењује се да би одржавање неизграђеног објекта Центра за промоцију науке Републику годишње коштало око 1,5 милиона евра. Да ли је Република спремна да издваја толика средства за Филхармонију са много више запослених? Покушавам да замислим шта би било да толики новац данас пристигне у ову музичку кућу. А што се тиче Београдског планетаријума на Калемегдану недавно сам сазнао да су га због беспарице у новембру напустила два дугогодишња предавача, астрофизичара.
SLOBODAN MIKAVICA
Volio bih toliko da Beograd ima jednu hiper modernu gradjevinu, bilo da je to filharmonija ili nesto drugo. Koliko mi se cini ima jedan projekat od cuvene arhitektice porekolo Iracanke , Hadad , za filharmoniju. Znateli koliko je vazno imati takve gradjevine, pogledajte Bilbao, zahvaljujuci atraktivnom projekt arh, Frank Gerija , grad je postao meta turista, sto to nije bio ranije. Treba se usuditi kad se hoce nesto orginalno, inace ne bi bilo Ajfelove kule i drugih, treba ici ispred svog vremen

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja