ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 07.12.2020. u 14:14 Danilo Kocić

U Vranju obeležena 54. „Borina nedelja”

Težišna tačka je bila književna/umetnička percepcija osvetljavanja ličnosti i dela spisateljice i naučnog radnika Vere Cenić, jednog od osnivača ove manifestacije
Бора Станковић (Фотодокументација „Политике”)

Vranje, Leskovac – Za nas u Književnoj zajednici „Borisav Stanković”, već više od jedne decenije, neredovne ili vanredne okolnosti predstavljaju prirodan ambijent za rad. Na to se navikla i srpska kulturna javnost koja prati naše aktivnosti. Davno smo razumeli da autističan, autokratski i autošovinistički režim ne zanima nacionalna kultura, još manje njegovu neobrazovanu administrativnu poslugu, ali to je dovoljan motiv da i dalje, tako okupirani i samookupirani, još čvršće istrajavamo u svojoj kulturnoj misiji, ističe Miroslav Cera Mihailović, poznati vranjski književnik, predsednik UO KZ „Bora Stanković”.

Miroslav Cera Mihailović (Foto: Književna zajednica „Bora Stanković”)

Više je od pola veka kako „Borina nedelja” vranjskoj i srpskoj, nešto ranije i jugoslovenskoj kulturnoj sceni, neprekidno daruje vrhunske kulturne programe, ne samo književnog sadržaja. Do danas, blizu sedam stotina! ‒ Nema značajnijeg imena srpske književne scene koje je mimoišlo ovu svetkovinu pisane reči i čije stvaralaštvo nije predstavljeno u okviru njenih programa: od Andrića, Meše i Desanke, Stevana Raičkovića, Ivana Lalića i Matije Bećkovića, do Milosava Tešića, Dušana Kovačevića i Mihajla Pantića, potom Gorana Petrovića, Vladana Matijevića, pa sve do onih najmlađih: Ane Ristović, Jane Rastegorac i ostalih. Naravno da sve to nije moglo proći bez tumačenja eminentnih kritičara i teoretičara književnosti , posebno impozantno deluje spisak dobitnika Borine nagrade.

Na „Borinoj nedelji” začele su se mnoge teme koje najčešće nisu ostavljale ravnodušnom srpsku kulturnu javnost. Ovako bi se, dodaje Mihailović, moglo nastaviti gotovo u nedogled. Ovom prilikom hteli su, kaže, tek da podsete na ne mali doprinos Književne zajednice „Borisav Stanković” ovoj manifestaciji, ali i da još jednom ukažu na pojavu koja je davno postala opšte mesto naše stvarnosti.

‒ U Vranje se uvek dolazi kao u Borino Vranje! S tim „Borinim” se nikako ne sme igrati već bi to „Borino” stoga trebalo posebno negovati i poštovati, sa tim biti jako obazriv i odgovoran, jer retko koji grad obasjava takva Božja blagodat! Da ovom prilikom ne pominjemo brojne naše znamenite sugrađane od kojih bi se svako mogao nazvati personifikacijom svoga grada. Odnos prema Bori morao bi se meriti odnosom ne samo prema svakoj instituciji koja nosi njegovo ime, prema svakom pojedincu koji je na tragu onoga što se na bilo koji način može vezati  za sve ono što nam je ostavio u nasleđe, poput Vere Cenić, na primer – kaže Mihailović i naglašava da je to bio više nego dovoljan razlog da u ovim neredovnim okolnostima 54. „Borinu nedelju” posvete našim savremenicima, pre svega jednoj od retkih ličnosti koju bismo mogli nazvati personifikacijom grada, koja je obeležila sve ove godine njenog trajanja. Onoj, koja je do poslednjeg daha ne tek živela sa manifestacijom već i živela za nju.

Vera Cenić (Foto: Književna zajednica „Bora Stanković”)

– Ona ima ime i prezime: Vera Cenić! Šta sve može da stane u ove dve dvosložne reči? Upravo o tome svedoči obimom nevelika knjiga „Vera” Sunčice Denić koja je u izdanju Književne zajednice izašla iz štampe! Skromno, posvećeno, da se ne zaboravi! A Vera, verujemo, utekla od nas ovakvih, već pola godine bezbrižno ćaska sa Borom, ne mareći za naše ovozemaljske nedaće i, po običaju, motri na nas sa visine! – zaključuje Miroslav Cera Mihailović.

Vera Cenić, prva žena doktor nauka iz Vranja, profesor književnosti, koja je preminula u 90. godini života, 26. maja 2020. godine, bila je veliki znalac dela Bore Stankovića. Rođena je 26. novembra 1930. godine u Vranju, gde je završila gimnaziju, a Filološki fakultet u Beogradu, gde je najpre magistrirala a zatim i doktorirala, na Grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost. Najveći deo radnog veka provela je kao profesor na Pedagoškoj akademiji „Ivo Andrić“. Cenićeva je bila i prvi kustos - pedagog Muzej kuće „Bore Stankovića“ u Vranju.

Napisala je ,,Vodič kroz muzej kuću Borisava Stankovića'“, književnu studiju ,,Ogledi o Borisavu Stankoviću'“, knjigu ,,Kanjec filjma“ i autobiografski roman o golootočkom iskustvu. Objavljivila je mnogobrojne eseje, oglede, studije i tekstove o književnosti i Bori Stankoviću, a dobitnik je brojnih nagrada među kojima je i Specijalno priznanje grada Vranja ,,31. Januar“, za životno delo u nauci i književnom radu. Jedan je od osnivača Književne zajednice „Borisav Stanković“.

Ovogodišnja „Borina nedelja“ održana je, u skladu sa epidemiološkom situacijom, 26. novembra, na dan njenog rođenja.

Komеntari4
5289f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

boksi
I svi pisci nabrojani današnji u ovom tekstu, koji su isforsirani i nagrađeni su završili u preko 90% slučajeva srpsku književnost. Milosav Tešić nije izvorno darovit pesnik, njega je izbacila postmoderna u " orbite " akademičarske slave. Jedan čuveni istoričar književnosti se izjasnio o toj poeziji učenih i rekao da su to samo verbalne konstrukcije i da tu poezije nema. Mnogi akteri književnog života su u konceptu mračne trijade - psihopatija, narcizam i makijavelizam...
Ljiljana
Zamolila bih redakciju da nas vise ne zamara (vredja) ovako bajatim tekstovima ovog poznatog resavca i prepisivaca tudjih tekstova, koji se, gle cuda, potpisuje kao autor. Pa ovo je velika sramota i skrnavljenje uglednih ljudi i stvaralaca!
Danilo Kocić
Poštovana Ljiljana! Nikakvog prepisivanja nije bilo. Cera Mihailović, predsednik UO KZ Bora Stanković, dao kompletno izlaganje. I to je to! Moj zadatak je bio da ga preuuredim za Politiku. Danilo Kocić, novinar
Svetlana
Vera Cenić je bila izuzetna ličnost. Uz njenu prozu iz života na Golom otoku moraš da plačeš, ali i da se diviš duhovnoj snazi. Šteta što neuki vladaju kulturnim životom ne samo u Vranju, nego i u celoj Srbiji i primaju plate da podmeću noge onima koji umeju i mogu da urade nešto korisno na tom polju. Čestitam Književnoj zajednici "Borisav Stanković" na istrajnosti u borbi za prave vrednosti.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja