nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 07.12.2020. u 17:15

Predstavnik Srba ponovo u rumunskom parlamentu

Темишвар (Фото Н. Тркља)

TEMIŠVAR - Na parlamentarnim izborima u Rumuniji Savez Srba u toj zemlji ostvario je dobar rezultat, pa će i u narednom mandatu imati svog predstavnika u rumunskom Domu poslanika.

„Savez Srba je izborio mesto u poslaničkom domu”, potvrdio je za Tanjug Ognjan Krstić, predsednik Saveza i nosilac liste na juče održanim parlamentarnim izborima u Rumuniji.

Mandat za Savez Srba je izvestan, kaže, iako još nisu proglašeni konačni rezultati parlamentarnih izbora.

Mesta za predstavnike manjina u rumunskom parlamentu, inače, nisu zagarantovana, odnosno, kako objašnjava Krstić, predviđena su mesta za manjine, ali svakako moraju da pređu niži izborni prag.

„Izborni prag je pet odsto, dok se za manjine, njih 18, primenjuje zakon o pozitivnoj diskirminaciji, pa je naš izborni cenzus manji. Dakle, neophodan je određen broj glasova, za manji izborni prag”, pojasnio je on.

Krstić, kao nosilac i prvi na listi, biće „glas” srpske zajednice u donjem domu skupštine, a, na pitanje šta će biti njegovi glavni ciljevi, odgovara da će to svakako biti dalje unapređenje položaja srpske manjine.

„Ovo nije samo političko predstavljanje, a naš glavni cilj, kao manjine, je da delujemo u očuvanju identiteta kroz politički proces, da sprovodimo aktivnosti koje su usredsređene na očuvanje naših škola, jezika i svih prava, koja sleduju jednoj manjini”, rekao je Krstić, prenosi Tanjug.

To je, dodaje, bila politika Saveza i svih prethodnih godina, pa će nastaviti da deluju u tom pravcu, kako bi opravdali poverenje sunarodnika, koji su veruju u Savez Srba.

„Mi smo 30 godina na braniku srpstva u Rumuniji”, istakao je Krstić.

On je dodao da ima još prostora za unapređenje pravnog okvira, navodeći da, između ostalog, u Rumuniji još uvek ne postoji Zakon o nacionalnim manjinama.

„Usredsrediću se da obezbedim i odbranim ona prava koja se tiču isključivo srpske manjine u sistemu nastave, nastavnog procesa na jezicima nacionalnih manjima. Imamo tradiciju škola na prostoru Rumunije, treba da nađemo adekvatan pravni okvir i zakone, da zaštitimo i obezbedimo mogućnost sunarodnicima, njihovoj deci, koja to žele, da nastave nastavu na srpskom jeziku”, rekao je Krstić.

Savez Srba u Rumuniji, kao manjinska organizacija, imao je svog predstavnika u svim sazivima parlamenta, od osnivanja, 1990. godine.

 

Komеntari6
c2233
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Od Vojne Krajine
Kada prvi put dodjete u Rumuniju iznenaditi cete se koliko je popularan jedan od najvecih a mozda i najveci srpski hajduk Starina Novak ili kako ga u Rumuniji nazivaju Baba Novak. Mnoge ulice , trgovi , bulevari pa cak i rok grupe nose njegovo ime. Poipularnost Starine Novaka je bar 50 puta veca u Rumuniji nego u Srbiji. U srpskim narodu Dalmacije i Like Jankovic Stojan, Smiljanic Ilija i Vuk Manducic su ostavili neizbrisiv trag . Njih su inspirisali upravo Starina Novak i Deli Radivoje
dr Slobodan Devic
To je lepa vest. Bilo bi dobro kada bi predstavnik Rumuna bio i u srpskom parlamentu. Rumunija je, pored Grcke, jedina drzava u okruzenju sa kojom nikada nismo ratovali ...
dr Slobodan Devic
Kada sam rekao da sa Rumunijom nismo ratovali, mislio sam na drzavu Rumuniju a ne na marionetske rezime (u vreme Staljina, NATO-a, Hitlera, itd ...).
Иван Грозни
@Momir Најмрачнија епизода у новијој историји српско-румунских односа није ни Априлски рат, нити НАТО агресија. То су тзв. Бараганске депортације, када су након сукоба СФРЈ са бркатим Грузином хиљаде Срба из Румуније протеране на исток, према делти Дунава. Главни организатор овог злочина био је зликовац Георгију Деж, по коме је чак била названа и улица у Београду.
Prikaži još odgovora

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja