subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 07.12.2020. u 21:33 Dragana Jokić-Stamenković

Izmenom zakona do kvalitetnih akreditacija

Ne možemo na fakultetima da fabrikujemo neznalice koje neće nijedna strana firma i da se ponašamo kao student koji samo gleda kako da položi ispit, ističe prof. dr Jelena Kočović, direktorka NAT-a
Државни универзитет у Новом Пазару има уредно акредитоване све студијске програме (Фото Аладин Даздаревић)

Kako bi eliminisali jednu od ključnih zamerki koju je srpskom Nacionalnom akreditacionom telu (NAT) dala Evropska asocijacija za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA) zbog koje nam, između ostalog, u februaru  nije obnovljeno članstvo u cenjenom udruženju nacionalnih akreditacionih agencija, predstavnici NAT-a su sredinom meseca inicirali promenu Zakona o visokom obrazovanju. To je na tribini Mreže akademske solidarnosti i angažovanosti otkrila prof. dr Jelena Kočović, direktorka NAT-a, i naglasila da su Ministarstvu prosvete poslali predlog pomenutih izmena.

Problem je, kako je istakla, u članu 12  pomenutog zakona koji reguliše nadležnosti Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i gde se u tački šest navodi da NSVO „odlučuje u drugom stepenu po žalbama u postupku akreditacije”. Isti član zakona takođe ima spornu i tačku 17 koja nalaže da NSVO utvrđuje listu recezenata NAT-a koji ocenjuju rad fakulteta, visokih škola i univerziteta.

Direktorka Kočović je na tribini naglasila da ako NAT akredituje visokoškolske ustanove, onda treba da ocenjuje i rad recezenata koji obavljaju pomenuti posao i da zato smatra da zakon treba da se menja kako bi oni, a ne NSVO, utvrđivali kriterijume izbora recezenata, raspisivali konkurs za njih i utvrđivali konačnu listu tih stručnjaka.

– Ne mogu ove dve stavke da budu u nadležnosti NSVO-a, to je i ENQA zamerila. Zakon bi trebalo bi da se menja zbog iskazane bojazni ENQA da postoji uticaj Vlade Srbije na rad nezavisne agencije kakva je NAT, budući da se, prema članu 11. istog zakona, sedam od 17 članova NSVO-a bira na predlog Ministarstva prosvete koje je deo vlade. Znači postoji bojazan da NSVO preko upravnog odbora može da utiče na izbor članova Komisije za akreditacije. Poznato je da je 130 stručnjaka konkurisalo za članove te komisije, a da nam je NSVO poslao njih 25. Pa, ne  može NAT-ov stručni organ da bira neko drugi – pojasnila je Kočovićeva kako zakonskim izmenama pokušavaju da dođu do potpune nezavisnosti u radu.

Kaže da iz ovoga proizilazi i treći problem, da NSVO ima tolika ovlašćenja da posle žalbe nekog fakulteta kome NAT nije odobrio akreditaciju u drugom stepenu može da izmeni tu odluku. Direktorka NAT-a je istakla da to nije praksa zemalja čije su agencije punopravni članovi ENQA, pa da i Srbija, ukoliko ponovo želi da uđe u to društvo, treba da je ukine.

Sadašnji recezent NAT-a prof. dr Nebojša Janićijević, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, otkrio je da je u nekim slučajevima NSVO umeo godinama da odugovlači žalbeni postupak na negativnu akreditacionu odluku, dok su studenti, u međuvremenu, završavali fakultete, koji su bez problema radili čekajući odluku o akreditaciji. Janićijević je, inače, bio član nekadašnje Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta (KAPK), ali i u sastavu NSVO-a i kaže da u potpunosti predložene podržava izmene zakona.

– Ono što je bila rak rana u radu KAPK-a i što nas je nas u komisiji baš iritiralo jeste što je NSVO nekada prihvatao i 85 odsto žalbi. Bilo je katastrofalnih slučajeva gde u drugostepenoj odluci piše da je nekadašnja KAPK pravilno utvrdila činjenice za odbijanje neke ustanove, ali da NSVO smatra da joj treba dati još jednu šansu. Trpeli smo pritiske od ustanova, medija, a ja sam davno bio i fizički napadnut – naglasio je Janićijević.

Kočovićeva je predložila da drugostepeni žalbeni postupak bude u okviru NAT-a i da o njemu odlučuje nova, stručna komisija koja će uključiti i stručnjake iz inostranstva, kako bi se zaista obezbedila nezavisnost odluke o akreditaciji. Uslov bi bio da u komisiji budu izuzetno iskusne, visokomoralne ličnosti koje su već radile na  akreditacijama na svojim fakultetima ili bile recezenti.

– Srbija nije velika zemlja i na svakom fakultetu se zna ko su ličnosti visokog morala na koje ne može da se utiče. U sferi akreditacije je ogromna odgovornost. Ne možemo mi na fakultetima da fabrikujemo neznalice koje neće da trpi nijedna strana firma, jer tamo odmah dobijaju otkaze. Zašto strane banke traže isključivo studente Ekonomskog fakulteta, sa smera bankarstvo, ili međunarodne kompanije elektroinžinjera baš sa Elektrotehničkog fakulteta. Ne zato što sam ja profesor na Ekonomskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, već zbog toga što se zna da su te ustanove dostigle standarde kvaliteta koji se traže i ka kojima bi trebalo da teže i privatni fakulteti. Pitaju me što ističem stalno UB, pa kažem da želim kvalitet visokog školstva i da je jedino taj univerzitet bio među 300 na Šangajskoj listi – naglasila je Kočović.

Nasuprot tome, kaže, deo visokoškolskih ustanova prilikom akreditacije se ponaša kao student koji samo gleda kako da položi ispit, a ne i da nauči nešto, odnosno da ispravi u praksi greške i napravi kvalitetan studijski program.

Popravni ispit

Kočovićeva je naglasila da se iza informacije da je Srbija izgubila status člana pod revizijom, sakrila činjenica da su stručnjaci iz ENQA rekli da NAT ima sve potencijale da bude lider u regionu jer je učinio sve što je do njega da ispravi nasleđene greške. Iako ih zakon na to ne obavezuje, NAT je i u svoj Upravni odbor uključio jednog studenta.

– Jedino što mi nismo uradili su tematske analize jer, pred predavanje izveštaja o radu ENQA-i, nismo imali dovoljno veliki uzorak za to, a sada smo već napravili tri. Ne sme se zaboraviti da nikada NAT nije bio punopravni član ENQA, pa je izbačen, već da je taj status pod nadgledanjem nasledio – rekla je Kočovićeva i podsetila da NAT nije imao dve, nego nepunu godinu da pokuša da ispravi greške KAPK-a.

Komеntari5
c5de0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Hana
Bolje se bavite privatnim fakultetima, za te "studente" izgleda svuda ima mesta. Svake godine sve manje ljudi upisuje drzavne jer im je naravno lakse da nista ne uce nego samo dobiju diplomu na privatnom i posle se lagano zaposle
Konkuretski fakulteti
U tekstu se pominju recezenti. Neverovatno je da se za recezente često biraju oni sa konkurentskih fakulteta. Pa kako oni mogu biti objektivni? Nikako, jer pišu negativne recenzije za konkuretske fakultete. U tome prednjači privatni univerzitet Singidunum, koji je ubacio svoje ljude u sve recezentske komisije. Zato bi pod broj jedan moralo da se uvede pravilo da ne postoji sukob interesa između recezenata i fakulteta za koje se pišu recenzije.
Зрачна гурка
Овим се отвара веома крупан методолошки проблем. Ко акредитује НАТ, поготово сада кад више није чланица Европске асцијације (ENQA)? Ко акредитује НСВО? Влада Србије? А шта је Влада Србије, где и како је ово тело највише извршне валсти акредитовано? Коме одговара за учињене грешке и пропусте? Скупштини, коју, наводно, бирају грађани на изборима? Ко акредитује грађане да су власни, кадри и инокосни у својим изборима представника - припадника политичких странака који сачињавају Скупштину?
Muradin Rebronja
Fakulteti, čast izuzetcima, služe da prodaju diploma sa kojom onda mogu da okače mačku o rep. To znam iz oblasti turizma gde štancuju nekakve "ekonomiste kuvarstva" koji o kuvarstvu pojma nemaju jer ih šalju u privredu da to "nauče". Nauče, nije da ne nauče, nego nauče kako ne treba raditi. Samoj toj i takvoj turističkoj privredi treba da uče kako treba raditi. To su Kulinarski instituti kojih kod nas nema. Potrebno nam je karijerno obrazvanje fokusirano na ono šta treba da znaju sada i ovde.
Brandao
A šta će diplomci sa fakulteta koji nemaju proizvodni karakter? Npr Filozofski, Filološki? Da gladuju?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja