nedelja, 18.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 08.12.2020. u 08:18 Miloš Lazić

Istine i laži

Пећка патријаршија (Фото Милија Манојловић, Гораждевац)

U nedelju, 3. oktobra 2010. godine ceremoniji ustoličenja na tron Svetog Save njegovog naslednika, 45. poglavara Srpske pravoslavne crkve arhiepiskopa Irineja, prisustvovao je veliki broj monaha, sveštenika i vernika sa svih srpskih etničkih prostora, ali i gostiju iz inostranstva, političara, novinara...

Uz njih, tu je bila i grupa italijanskih vojnika iz sastava KFOR-a, pripadnika specijalne jedinice „Roza“ koji su čuvali tu veliku svetinju od šiptarskih terorista koji su tih dana raspirivali zlo južnom pokrajinom, a naročito po Metohiji. Kao i danas, uostalom.

Deo italijanskih vojnika bio je raspoređen na prilaznom putu što vodi iz Peći i duž manastirskog zida prema reci Bistrici, a deo je bio u porti: svi su gologlavi, skrušeno pognutih glava celivali ikonu. Neki od njih su već natucali srpski (a ne albanski), a nekolicina ih je čista srca i bistre glave još ranije pristupilo pravoslavlju.

Autobusi i automobili sa vernicima su u povratku bili kamenovani, a od te „pozdravne salve“ lokalnih i ostalih Šiptara čak ni vojna pratnja nikog nije mogla da zaštiti. Ipak, sačuvani su životi...

Ali, da li bi komanda međunarodnih snaga stacionirala vojsku kraj Pećke patrijaršije da je dočula da ta svetinja pripada duhovnom nasleđu Albanaca, da je Srpska pravoslavna crkva tu samo „uzurpator“, kako je pre nekoliko dana objavljeno u istinoljubivim medijima s Kosova i Metohije? Kao onomad, kad su na Novom Brdu istakli albansku zastavu a pravoslavnu Crkvu Svetog Nikole proglasili za svoju, pa još – katoličku katedralu!

Sve je to „u paketu” s bajkom o ilirskom poreklu kosovskih Arnauta, mada paleolingvisti oduvek upozoravaju da bi albanski jezik u tom slučaju bio sličan grčkom ili slovenskim, a ne jezicima koji se govore kraj obala Kaspijskog mora, u Zakavkazju, s nešto malo primesa novolatinskog!

O „duhovnom nasleđu starosedelaca Balkana” možda najbolje svedoče podaci popisa stanovništva Kraljevine SHS iz 1921. godine, po kojima je tu oblast nastanjivalo 203.917 Srba, 125.345 Arnauta i Arnautaša (kako su nazivani albanizovani Srbi, dakle većina), 22.308 Turaka, 350 Cincara i isto toliko Jevreja, 54 pripadnika drugih slovenskih naroda, 9 Nemaca, 7 Mađara...

Peć je, inače, oduvek bila srpska varoš, u njoj je stolovala i jedna od najuglednijih crnogorskih gimnazija, a tamošnja umetnička škola bila je u rangu s onom u Herceg Novom. Šta je danas?

Ako je neko poverovao da je kićenje tuđim perjem završeno s Đurđem Kastriotićem, od Turaka prozvanog Iskander beg po Aleksandru Velikom, a Albanci pokrstili u Skenderbeg proglasivši ga usput za svog nacionalnog junaka, očito se prevario.

Jer, bivša Narodna i univerzitetska biblioteka u Prištini ponela je ime Pjetera Bogdanija, skadarskog biskupa i skopskog nadbiskupa, autora prvog književnog dela na albanskom jeziku, mada većina korisnika bibliotečkog fonda i ne sanja da je reč o Petru Bogdanu, Srbinu katoliku rodom iz okoline Prizrena... Ima još toga, ali i ovo je dovoljno za ozbiljnu brigu s pratećom glavoboljom.

Valjalo bi prisetiti se reči Nikolaja Fjodoroviča Fjodorova, koji je odavno podsetio da su muzeji i groblja najživotnija mesta i da ćemo, kad oni neopozivo nestanu, nestati i mi, kao nacija. Da li bi stari filozof tu svoju mudrost dopunio i s crkvama i manastirima po Kosovu i Metohiji da je znao kakva im se prevara nadnela nad sudbinom? Njima, i narodu kojem su oduvek pripadali, a koji neumitno nestaje naočigled ravnodušnog čovečanstva!

Komеntari17
140df
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

арсеније
Шта нам врети сва та статистика, кад створисмо Југославију, и устоличисмо србомрсце од 1941. године па све до данас.
kontinuitet
Proces potiskivanja pravoslavnog stanovništva je počeo davno pre 1921 godine. Taj proces je trajao kroz celo vreme turske vladavine, Velike i puzajuće seoba i izbeglištvo prsvoslavnog srpskog naroda je trajalo kroz ceo srednji vek, traje i danas. Trenutno stanje nikad nije zu potpunosti relevantno. Stawe se mora posmatrati u dužem kontinuitetu.
Истине и лажи кад све забране...
Из књиге "Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. јануара 1921", "Сарајево, Државна штампарија, 1932", за округе Звечане, Косово, Метохија и Призрен, сабрано: православни - 92.952, муслимани - 319.028. По језику: Срби или Хрвати - 113.848, Арнаути - 278.441.
Vladimir Petković
Hajde pronađite na Inzernetu Otomanski defter (odnosno opšti katastarski poreski popis) iz 1455. godine koji je skupljen u zemlji Brankovića pa navedite broj Arnauta. Ili, još bolje, pronađite Dečansku hrisovulju iz 1330. godine koja sadrži detaljan spisak domaćinstava koja su popisana u Metohiji i današnjoj severnoj Albaniji, na metohu manastira Visoki Dečani, pa tako znamo da su od 89 sela samo tri bila albanska! Zaista, "istine i laži", ali čije su!?
Gavran
Car Dušan se smatrao carem Arbanasa, Bugara, Grka i Srba. Onda su mu valjda svi oni naslednici.
slavko
"...sa svih srpskih etničkih prostora, ali i gostiju iz inostranstva..." Pa svima je jasno kako je Srbija srpski etnički prostor a inostranstvo je inostranstvo.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja