nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 08.12.2020. u 20:02 Biljana Mitrinović

Krimska platforma – antiruski front

U ukrajinskoj diplomatskoj inicijativi najzanimljiviji će biti razvoj odnosa Turske i Rusije, nevoljnih partnera u Siriji, koji sada imaju dijametralno suprotstavljene interese
Јенс Столтенберг и Володимир Зеленски у Кијеву (Фото EPA-EFE/Stepan Franko)

Posle Turske, SAD i evropskih zemalja, Ukrajina je do jučerašnjeg dana pozvala i članice NATO-a, OEBS-a i Ujedinjenih Arapskih Emirata da podrže „krimsku platformu”, projekat čiji je cilj povratak Krima u njen sastav. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba je prošle nedelje na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a, kome su prisustvovali i predstavnici Ukrajine i Gruzije, koje žele da se pridruže severnoj vojnoj alijansi, pozvao na aktivno učešće u objedinjavanju svih aspekata za ponovnu integraciju poluostrva i osiguranje bezbednosti u Crnom moru. Kuleba je predstavnicima NATO-a izneo podatke o ruskoj nuklearizaciji Krima i upozorio ih na posledice po bezbednost crnomorskog i mediteranskog regiona.

Ukrajina je u julu najavila pokretanje inicijative o formiranju „krimske platforme” koja bi bila pandan „normandijskom formatu” i Trilateralnoj kontakt grupi (Ukrajina, Rusija i OEBS) za rešavanje situacije u Donbasu. Platforma je zamišljena kao međunarodni mehanizam za koordinaciju mera koje uključuju objedinjavanje aktivnosti usmerenih na suzbijanje „ruske privremene okupacije Krima”, počevši od sankcija, politike nepriznavanja i demilitarizacije poluostrva. Ova platforma uključuje takođe praćenje bezbednosnih problema u crnomorskoj i mediteranskoj regiji, a Ukrajina je pre nekoliko dana otvorila svoje teritorijalne vode za sve brodove osim ruskih. Ukrajinska vlada navela je da će međunarodni samit „krimske platforme” biti održan u maju iduće godine u Kijevu.

Po obelodanjivanju ove inicijative najavljeno je očekivanje da će se u konsultacije uključiti Velika Britanija, Francuska, Nemačka i SAD. Predsednik Volodimir Zelenski je 23. septembra u UN predstavio koncept platforme i pozvao međunarodne partnere da se pridruže inicijativi. Tokom samita Ukrajina – Evropska unija 6. oktobra i EU je potvrdila spremnost za takvu inicijativu. Posle protesta koji su usledili posle nasilne promene vlasti u Ukrajini i zaokreta u spoljnoj politici, što je preraslo u rat, na Krimu je održan referendum na kome se 96 odsto stanovnika izjasnilo za povratak poluostrva u sastav Rusije. Sovjetski lider Nikita Hruščov je 1954. godine Krim predao Ukrajini.

Ministar spoljnih poslova Mevlut Čavoušoglu je prošle nedelje potvrdio učešće Turske u ovoj platformi, a u susretu sa ukrajinskim kolegom potvrđena je i privrženost potpisanim ugovorima o vojnoj saradnji i odbrambenoj industriji. To je nastavak opredeljenja turskog predsednika Redžepa Taipa Erdogana, koji je prilikom posete ukrajinskog kolege Volodimira Zelenskog Ankari sredinom oktobra ponovio da Turska ne priznaje Krim kao teritoriju Rusije i da namerava da i dalje podržava krimske Tatare. Erdogan je rekao da Turska na Ukrajinu gleda kao na ključnu zemlju u obezbeđenju stabilnosti i bezbednosti u regionu.

To se kosi sa onim kako Rusija vidi svoju ulogu na Crnom moru i u ovoj ukrajinskoj inicijativi najzanimljiviji je odnos Turske i Rusije, kao novih partnera u Siriji, i kao članice NATO koja „na svoju ruku” kupuje ruske sisteme S-300. Neslaganje u ovim pitanjima je očigledno. Turski zvaničnici, pozdravljaju ukrajinsku platformu i usredsređuju se na podršku krimskim Tatarima, dok se, istovremeno, trude da u izjavama zaobiđu zvaničnu Moskvu. Povodom podrške Turske „krimskoj platformi” oglasio se jedino portparol Kremlja Dmitrij Peskov koji je rekao da će Moskva strpljivo i dosledno predstavljati svoj stav Ankari oko ovog pitanja i da oko toga postoji ozbiljno neslaganje. „Odnosi Rusije i Turske važni su za obe zemlje, kao i za regionalnu bezbednost i stabilnost. Oni su uzajamno korisni i zasnivaju se na principima nemešanja u unutrašnje stvari jedni drugima i poštovanja uzajamnih interesa”, rekao je predstavnik Kremlja. Svakako će najzanimljivije biti pratiti kako će se razvijati potezi ove dve sile po ovom pitanju.

Moskva i dalje insistira na „normandijskom formatu” za rešavanje Donbasa, u koji su uključene Nemačka, Francuska, Rusija i Ukrajina. Međutim, pregovori slabo odmiču, dok Ukrajina zamenjuje pregovarače. Na inicijativu Rusije prošlonedeljnoj neformalnoj sednici SB UN su prisustvovali predstavnici samoproglašenih republika Donjecka i Luganska, a bojkotovali su je ne samo predstavnici Ukrajine nego i SAD, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Nemačke, Estonije i Belgije. Nemačka i Francuska nisu dozvolile ni prenos sednice na sajtu UN.

Ukrajina je u poslednje vreme razvila sa Turskom blisku strateško-vojnu saradnju. Kijev je uoči posete Ankari najavio kupovinu bespilotnih letelica „bajraktar” TV-2. Ti borbeni dronovi, koje je koristila azerbejdžanska vojska bili su gotovo presudni za ishod rata u Nagorno-Karabahu. Vlade Ukrajine i Turske potpisale su vojni sporazum, a dogovoreno je formiranje zajedničke kompanije koja bi proizvela 48 dronova za Ukrajinu. U potpisanom memorandumu je izražena i namera o pokretanju zajedničkog projekta izgradnje ratnih brodova, podvodnih autonomnih vozila i svih vrsta turbinskih motora. Ukrajina i Turska potpisale su i niz ugovora o trgovinsko-ekonomskoj saradnji koji se odnose na infrastrukturne investicije, energetiku, transport i carinsku politiku.

Komеntari11
9f737
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирослав
У сваком руском филму, односно комедији, који сам гледао, а у којем глуми Зеленски, он убедљиво игра најблесавијег! Изгледа да те улоге нико у Русији није хтео да игра, па су звали њега, из Украјине. Сад, није ни чудно што не може да изађе из улоге!
Srbija ćuti
Imal' tu gdje nas? EU nema alternativu.
Gorki
Овај председник Украјине још увек мисли да глуми у неком филму. А ови његови статисти око њега му аплаудирају.
SLOBODAN MIKAVICA
Ovaj ukrajinski glumac glumi izvrsno i ma politickoj sceni.
Milan01
Rusi, pozurite sa tim Sjevernim tokom 2 …

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja