utorak, 20.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 12.12.2020. u 18:00 Savo Štrbac
POGLEDI

Prva žrtva rata u Hrvatskoj

Napad na patrolu, koja je dremala u kolima, usledio je oko dva sata iza ponoći. Napadači su prišli neopaženo i sa kapuljačama na glavi. Prozor sa vozačeve strane bio je poluotvoren

Saša M... nedavno je postavio sledeći tvit: „23. 11. 1990. poginuo je Goran Alavanja. On je prva žrtva sukoba u Hrvatskoj. Bio je policajac MUP-a Hrvatske. Bio je dežurni kod Benkovca i neko je zasuo auto mecima. Hrvati tvrde da su Srbi, ali auto nije nađeno kod Srba. Dakle, ni dan-danas se ne zna ko ga je ubio.”

Pošto se već duže vreme nakanjujem da javno objavim moja saznanja o ovom događaju, Sašin tvit me je ponukao da barem deo tih saznanja podelim i sa čitaocima „Politike”.

Iako je „balvan revolucija” započela 17. avgusta 1990, policijske stanice na području SUP-a Zadar – biogradska, benkovačka, obrovačka i zadarska – nastavile su saradnju, koja se, između ostalog, očitovala i u sprovođenju direktive o upućivanju milicionera jedne na područje druge stanice radi uspešnije kontrole šverca oružjem, koje se u to vreme intenziviralo. Tako je benkovačka patrola u sastavu: Goran Alavanja, Stevan Bukarica i Jovo Graovac, sva trojica srpske nacionalnosti, 22. novembra upućena u noćnu smenu  na područje Obrovca sa zadatkom da kontroliše raskrsnicu Obrovac– Benkovac–Žegar. Nalazili su se u „stojadinu” sa policijskim oznakama, kojim je upravljao Goran (27), inače školovani policajac i dobar poznavalac borilačkih veština. U gepeku automobila imali su dugo oružje. Bilo je nevreme i duvao je jako jugo.

Napad na patrolu, koja je dremala u kolima, usledio je oko dva sata iza ponoći. Napadači su prišli neopaženo i sa kapuljačama na glavi. Prozor sa vozačeve strane bio je poluotvoren. Jedan od napadača je  kroz otvoreni prozor automatsku pušku, otkočenu i podešenu na „rafalno”, prislonio Goranu na slepoočnicu, što ga je probudilo, ali to nije dao do znanja napadaču, već je, postupajući onako kako su ga obučili u policijskoj školi, naglim pokretom leve ruke smaknuo cev sa svoje slepoočnice i istovremeno kažiprst desne ruke gurnuo u otvor na cevi puške, što je iznenadilo napadača, koji je nekontrolisano povukao obarač i ispalio rafal. To dokazuje nedostatak jagodice na kažiprstu Goranove desne ruke i sedam ustrelnih rana  na njegovom telu koje su imale ulaz sa levog boka po dužini trupa, s tim da su  dva metka prošla kroz Goranovo telo i zabila se i u suvozača Bukaricu. Napadači su Goranovo mrtvo telo izbacili iz „stojadina” te naredili teže ranjenom Bukarici i nepovređenom Graovcu, koji je dremao na zadnjem sedištu, da napuste automobil, kojim su se  odvezli  u pravcu Žegara i koji je pronađen tek treći dan u selu Bilišani bez dugog oružja u gepeku. Sve ovo je utvrđeno na osnovu iskaza preživelih policajaca i  balističko-medicinskim veštačenjem u toku istrage,  u kojoj sam i ja imao svoju rolu.

Grob Gorana Alavanje na pravoslavnom groblju u Karinu Donjem - pored spomenika je Goranov otac Milan (Foto: Veritas)

Hrvatski mediji su za ovaj napad optuživali Luku Ličinu, poznatog aktivistu SDS-a iz Gračaca, na osnovu toga što je njegov crveni golf u noći ubistva viđen u Obrovcu i što je na mestu napada na patrolu pronađen neki račun na njegovo ime, s namerom da se dočepaju dugog oružja. Srbi su javno optuživali da su patrolu benkovačke policije napali specijalci SUP-a Zadar,  zato što benkovački policajci nisu hteli da nose hrvatsku šahovnicu. Atmosfera je bila veoma napeta, čemu je doprinela i Goranova sahrana u njegovom rodnom selu Karinu Donjem, na kojoj se okupilo mnogo sveta, ponajviše lokalnih Srba, i na kojoj su držani „zapaljivi govori”.

Posle Goranove sahrane,  isto ili naredno veče, sastao sam se s Ličinom u njegovoj kući u Gračacu. Kleo mi se da on nema nikakve veze sa napadom na benkovačku policijsku patrolu. Moguće je, govorio mi je, da je neko„posudio” njegov crveni golf, jer ga je ujutro našao preparkiranog i sa manje goriva u rezervoaru, i da je iz njega ispao i onaj račun na njegovo ime koji je pronađen u blizini mesta napada. Potpisao mi je punomoćje za zastupanje što mi je i omogućilo  aktivno učešće u istrazi.

Drugi dan po susretu sa Ličinom, u advokatsku kancelariju u Benkovcu, u kojoj sam radio sa kolegom Radomirom Kužetom, navratili su rođaci pok. Gorana s molbom da ih zastupamo u istrazi. Dogovorili smo se da će njih zastupati kolega Kužet, jer  ja već branim osumnjičenog. Narednog dana susreo sam se sa istražnim sudijom iz Istražnog centra u Zadru Đurom Zrnićem i zamenikom okružnog tužioca u Zadru Antom Klišmanićem, koji su bili zaduženi za istragu u ovom ubistvu, koje je ozbiljno uzbudilo duhove i pretilo da eskalira u žešći hrvatsko-srpski sukob. Zamolili su me da prenesem osumnjičenom Ličini da što pre iznese odbranu i da sam izabere mesto i vreme gde će se to obaviti. Svima nam je bilo u interesu da se utvrdi istina.

Iste večeri ponovo sam otišao kod osumnjičenog Ličine i preneo mu poruku tužioca i istražnog sudije. Odgovorio mi je da će doneti odluku nakon  konsultacija sa nekim stranačkim kolegama iz Knina. Drugi dan mi se javio telefonom i samo izgovorio reč „ne”, što je značilo da ne želi izneti svoju odbranu pred hrvatskim pravosuđem. Od tada ga više nisam ni čuo ni video. Iz hrvatskih medija sam doznao da je istraga protiv Ličine za napad na policijsku patrolu obustavljena zbog nedostatka dokaza i da se ubistvo Gorana Alavanje još vodi pod nerešenim slučajevima.

Goran se nalazi  na „Veritasovoj” listi srpskih žrtava rata na području Hrvatske i bivše RSK u ratu devedesetih. Njegovo ime se nalazi i u „Registru hrvatskih branitelja”, ali Hrvatska kao prvu žrtvu „velikosrpske agresije” obeležava stradanje policajca Josipa Jovića, Hrvata po nacionalnosti, koji je poginuo pod sumnjivim okolnostima na Plitvicama 31. marta 1991. Direktor Hrvatskog memorijalno-dokumentacijskog centra Domovinskog rata, Ante Nazor, smatra da Goran Alavanja ne može biti hrvatski branitelj jer nije želeo nositi hrvatski grb i zato što je u „Krajini” slavljen kao prva žrtva ustaša.

Dokumentaciono-informativni centar „Veritas”

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komеntari34
42563
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мило
Уназад пар дана послао сам мој коментар,али није објављен,сад укратко понављам.У "политици"у то вријеме, прочитао сам да је прва жртва повампирених усташа био младић пред својим прагом,Рајко Вукадиновић, Компаље,опчина Титова Кореница.Његов дјед је опет био прва усташка жртва 1941 године.Ако је "политика"направила грјешку,онда и ја правим грјешку,али нисам из моје главе то измислио.Фамилију Вукадиновић не познам,за Компаље никад нисам ћуо,Титова Кореница ми је такође непозната.
Deda
Prva zrtva rata bila je ISTINA. U hrvatskim medijima javljeno je da su Gorana Alavanju ubili Srbi. U srpskim medijima pisalo je da su ga ubili Hrvati. Taj medijski cirkus, to laganje, nastavljeno je kasnije u Krajini, u Borovu Selu, u Bosni, svuda. Jos uvek traje.
Mile Ć.
Ovo je borba protiv vetrenjača, ali ja je nastavljam - ne postoji Borovo Selo! Postoji jedno malo veće selo, na Dunavu, istočno od Vukovara, koje se zove Borovo. Znači, postoji selo Borovo ali ne Borovo Selo.
MOSTAR
NDH je bila Nacisticka tvorevina Hrvata katolika i muslimana po USTAVU. Milion SRBA Jevreja Roma i antifasista je pobijeno u NDH nikada nisu kaznjeni...
LaCosta
@Ruairidh mogu se uslovno sloziti sa vecinom toga sto ste napisali ali se ne slazem sa vasim vidjenjem uticaja stranaca. Svako ko zeli da ga primeti to mu nece predstavljati problem. Ako neko to ne zeli, ne mogu ga na to terati. Naravno, stranci su odlicno znali za sve nase antagonizme i to su uspesno koristili odrzavajuci svoje bele rukavice cistima. Slicno kao i 1941.
LaCosta
@Ivan napisali ste dosta neistina. JNA se do kraja zalagala za opstanak SFRJ, dosta trapavo ali ipak nedvosmisleno. Nisu oni krivi sto su hrvatski kadrovi na nagovor HDZ napustili armiju isto onako kako su je napustili 1941. Muslimani su samo sledili njihov put i posle toga nije bilo izbora. Milosevic je bio teski Jugosloven, moze mu se mnogo toga prigovoriti ali da je bio antijugosloven i srpski nacionalista, to nikako.
Nikola
@Ivan Pogledajte mitinge HDZ-a i videcete da na njima nema ni jedne jedine jugoslovenske zastave.A onda pogledajte skupove SPS-a i videcete 90% jugoslovenskih zastava. Cinjenica je da Hrvati Jugoslaviju nikad nisu prihvatili kao svoju drzavu,za razliku od Srba koji su bili zagrizeni Jugosloveni,i da su krajem '80-ih uveliko poceli da rade na rusenju drzave.Paralelno sa politickim sabotazama krece i nelegalno naoruzavanje (Afera Spegelj) koje ce kasnije posluziti za napad na JNA i Srbe.
Prikaži još odgovora
Luis
Obitelji Gorana Alavanje tada su izrazili sućut predsjednik Tuđman, predsjednik Sabora, ministar Boljkovac... Alavanja je i na popisu hrvatskih branitelja. Što o tome misle Nazor i Štrbac nije važno.
Nikola
Tudjam izjavio 'sucut' i to bi trebalo nesto da znaci. Isti taj Tudjman je i Srbima porucivao da ostanu u Hr, kad ono isplivase Brionski transkripti gde isti taj Tudjman rece da Srbe treba udariti tako da nestanu iz Hr. Dakle jedno je ono sto je pricao pred kamerama, sasvim deseto potezi koje je povlacio i koji su doveli do rata i to ne samo do rata u Hr nego i do rata u BiH koji je izvezen iz Hr ( masakr u Sijekovcu) da bi se Hr rasteretila.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja