sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 10.12.2020. u 20:15 Ljiljana Ćinkul

Smrt umetnosti, živela umetnost!

Teret istorije 19. Bijenale umetnosti u Pančevu je prevazišlo novim čitanjem i premrežavanjem istorijskih artefakata
Група Горгона, кадар из документарног филма 2012. (Фото Љ. Ћинкул)

Novi izložbeni projekti i aktuelni modeli umetničke i kritičarske prakse stvaraju potrebu za drugačijim profilisanjem umetničkih događaja, a živi primer je i upravo završeno pančevačko bijenale koje je u permanentnoj tranziciji i svako novo izdanje, po ugledu na svetske manifestacije, autorski je projekat izabranog selektora, ovoga puta selektorskog tima.

Tako je koncepcija 19. izdanja Bijenala umetnosti, u opasno vreme kovida, bio studiozan rad autorskog tima, dr Ivane Bašičević Antić, Sanje Latinović, dr Selmana Trtovca i Stevana Vukovića, a od osnivanja realizuje ga Kulturni centar Pančeva. Prirodno je da svaka nova generacija istoričara umetnosti i teoretičara interpretira i reinterpretira umetničku baštinu, evaluirajući doprinose ličnosti i događaja, a ovaj četverac dužnu pažnju je posvetio pitanjima nasleđa radikalnih umetničkih praksi u našem regionu, tj. prostoru nekadašnje Jugoslavije.

U istoriografiji ovaj fenomen se identifikuje i kao druga linija, a Ješa Denegri, jedan od agilnih aktera te scene, piše u publikaciji bijenala o autorima sa druge linije, tim rubnim pojavama u vremenu njihovog nastanka.

Simptomatično je da su ovi autori samoniklih i ignorisanih ideja danas deo segmenta istorijskih avangardi referentnih muzejskih kolekcija. Razumevajući rad na bijenalu kao kulturnu paradigmu koja nadilazi lokalne granice profesionalnog zadatka, autorski tim je ostvario značajan umetnički projekat, u čijem svojevrsnom durbinu istorije prati tu drugu liniju i njene tokove u periodu od 100 godina – od časopisa „Zenit” Ljubomira Micića, Mangelosa i Gorgone, Edžata, preko nove umetničke prakse iz sedamdesetih i devedesetih godina do danas.

Provokativan i kontradiktoran naslov ovog projekta „Smrt umetnosti! Živela umetnost!” kontekstualizuje pitanje svih pitanja: Šta je umetnost? Slogan bijenala je i naslov studije Ivane Bašičević Antić, koja polazi od premise da se prošlost ne sme zaboraviti i odbaciti, kao i da je ovaj izbor jedan od mogućih odgovora na pitanje šta je umetnost, jer upravo istorizacija umetničke prakse, kojoj je pančevačka izložba posvećena, preispituje značenje i smisao umetnosti. Zar nije potvrđeno da su se najveći progresi u umetnosti dešavali zahvaljujući umetnicima čija se dela ne uklapaju u uobičajena pravila i norme vremena u kojem su živeli, a ovo bijenale je upravo problematizovalo ove radikalne ideje koje su u vremenu nastanka, iako su evidenetirani, smatrani ekscesima.

Bijenale je imalo i svečano otvaranje (ko je pomenuo pandemiju?) konvencionalnim govorima i performansima. U Narodnom muzeju (prisustvovali) Slavko Bogdanović je ponovio svoj rad „Fragrance of life”. Potom je u Bioskopu „Vojvodina” realizovao svoj performans Dragan Vojvodić, 30 minuta kasnije i Katarina Jovanović Alfa; mnogoljudno guranje povećalo je rizik od kovida, pa su samo hrabriji bili svedoci događaja. Dokumentarni video-zapisi su tek pomoćna sredstva.

U okviru ovog koncepta autori se kreću kroz prošlost i sadašnjost fokusirajući kontinuitet ove estetičko-etičke opcije i njenu recepciju u umetničkim radovima recentne scene. U tri izlagačka prostora – Galeriji savremene umetnosti, Galeriji Milorada Bate Mihailovića i Bioskopu „Vojvodina” – bili su postavljeni radovi i obimna istoriografska građa 20 umetnika i umetničkih grupa iz Srbije i Hrvatske. Umetničke i aktivističke vrednosti muzejskih artefakata i dokumenti vremena u simbiozi su sa radovima nove generacije vizuelnih i intelektualnih kreativaca. Radovi iz treće decenije najavljuju promene i drugu liniju, tu su pored originala časopisa „Zenit” i radovi A. Černigoja, M. Petrova, Branka Ve Poljanskog. Parola Dimitrija Bašičevića Magelosa „Najlepše je ne biti prisutan” i Milice Rakić „Vazduh miriše na ludilo” (parola na ulasku u Bioskop „Vojvodina”) svojom idejnom aktuelnošću korespondiraju kao da su obe nastale iste, ove godine. Raša Todosijević i njegov čuveni (danas video-dokument) performansa „Was ist kunst, Marinela Koželj?” ili Edinburška izjava iz 1975. u korelaciji je sa video-performansom „Obećanje” Milice Bilanović, a provokativni video-zapis „Kakva istočnoevropska umetnica treba da bude” Tijane Petrović, najmlađe učesnice ovog izbora, ilustrovao je sve apsurde našeg vremena i raskorake čak i kad se medicinske opcije konsultuju. Posebnu dijalošku formu sa idejama Mangelosa razvio je Damir Stojnić u svojoj prostornoj instalaciji „Planetarijum Mangelos” kao i Ivana Armanin, strip-autorka i Golub Marko u svojoj zidnoj instalaciji „Mangelos strip”.

Može se reći da je esencija ovog bijenala bio dokumentarni film HRT-a iz 2012. posvećen autorima umetničke grupe Gorgona, koji sa izuzetnom merom za umetničko i istorijsko vreme afirmiše njihove pojedinačne i zajedničke umetničke egzistencije. U okviru ovogodišnjeg programa, ilustrujući neposredno i posredno tematski koncept, učestvovali su i Nikola Džafo, Siniša Ilić, Kuda org – umetnička grupa, Era Milivojević, Zoran Popović, Slobodanka Stupar, Zoran Todorović, Vesna Tokin, Treći Beograd – umetnički kolektiv, Veljko Pavlović, Sanja Iveković i Vladimir Frelih.

Na pitanje zašto se bijenale bavi muzejskim poslom, odgovor glasi: muzejski prostor za stručno tumačenje i prezentovanje određenih materijala danas postaje prostor profita, spektakla, masovnih poseta, a uspeh meri brojem posetilaca.

Umrežavajući kodove iz umetničke prošlosti s kodovima recetne scene izbor je osvetlio jak autorski diskurs i fluidnu liniju koja spaja umetnike sa druge linije tokom jednog stoleća. Teret istorije ovo bijenale je prevazišlo novim čitanjem i premrežavanjem istorijskih artefakata. Ovo je i potreba da se razume i (pre)živi agresivno i nestabilno u vremenu koje je u znaku kreativnih industrija (umetnost kao roba, zabava) i pod pritiskom pandemije, a danas to znači, uprkos svemu, održati kontinuitet ovog bijenala. Kapitalni deo 19. bijenala u Pančevu je, pored izložbe, obimna publikacija (300 strana) sa studijama, istorijskim analizama i prigodnim tekstovima koji referišu iz različitih uglova fenomen druge linije.

Komеntari0
3e88a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja