četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 11.12.2020. u 20:00 Aleksandar Todorović
TEHNOLOGIJA

ESA u pohodu na svemirski otpad

Za čišćenje 100 kilograma đubreta potrebno je oko sto miliona evra
Сонда за прикупљање свемирског отпада (Фотографије ЕСА)

Evropska svemirska agencija (ESA) potpisala je ugovor o organizovanju svemirske misije 2025. godine kojom će po prvi put početi sakupljanje svemirskog đubreta koje se nagomilalo od brojnih ostataka starih satelita. Velika količina otpada godinama orbitira oko Zemlje i predstavlja opasnost, jer vrlo lako može da ošteti satelite koji su u aktivnoj upotrebi.

Misiju „Čišćenje svemira 1” osmislila je švajcarska kompanija „Clear Space”. Plan je da specijalna letelica sa četiri pipka hvata otpad veličine veš mašine i spušta ga u nisku orbitu gde će polako da sagoreva tokom ulaska u Zemljinu atmosferu i nestane, prenosi sajt Sajens.

Daren Meknajt, stručnjak za svemirsko đubre, pohvalio je stručnjake ESA, jer su oni među prvima načinili konkretne korake ka početku čišćenja svemirskog otpada. Međutim, brine ga da će taj proces da se obavlja veoma sporo čime će sateliti i astronauti koji lete ka svemiru i dalje biti u velikoj opasnosti od sudara. Ipak, kako kaže, bitno je da se što pre počne sa poslom.

Zemljina  orbita svakog dana sve je više zatrpana starim satelitima koji istekom veka upotrebe nastavljaju da se kreću bez ikakve kontrole.

U višoj orbiti mogu da se kreću stotinama pa i hiljadama godina. Osim satelita, drugu vrstu opasnosti predstavljaju rakete koje se otkače od letelice kada je lansiraju u svemir, a ne padnu na Zemlju.

Za proteklih 60 godina bilo je više od 5.500 lansiranja posle kojih je u orbiti ostalo više od 23.000 predmeta većih od jabuke. Sitnijih predmeta ima na milione i ne postoji mogućnost da se prati njihova putanja. Zbog brzine kojom se ti predmeti kreću u niskoj orbiti Zemlje, izuzetno opasan bio bi sudar čak i sa predmetom veličine šrafa.

Godine 2009. aktivni satelit sudario se sa starim i odbačenim ruskim vojnim satelitom, posle čega je došlo do stvaranja na hiljade krhotina koje su nastavile da se kreću. Dve godine kasnije, Međunarodna svemirska stanica morala je da se pomeri za 120 metara kako bi izbegla sudar sa parčićima nastalim tokom sudara.

Izazov misije biće da sonda prepozna predmet i način kretanja pre nego što ga zgrabi. Naučnici su bili u dilemi oko odluke da li da sonda hvata predmete ili da sa bezbedne daljine baca mrežu. Dogovorili su se da počnu sa misijom hvatanja predmeta, jer sonda tako ima mogućnost da iz više pokušaja obavi zadatak.

Pre dve godine organizovana je slična misija kada su naučnici testirali hvatanje manjih predmeta harpunom i mrežom.

Sledeće godine japanska kompanija „Astroskejl” planira privatnu misiju tokom koje će testirati letelicu koja će predmete hvatati magnetom.

Misija koju ESA planira nije nimalo jeftina – za čišćenje 100 kilograma otpada potrebno je oko sto miliona evra. To znači da bi uklanjanje starog, 8.000 kilograma teškog satelita, Agenciju koštalo basnoslovno, iako je to trenutno možda i najrizičniji predmet koji orbitira oko Zemlje.

Na nedavnom kongresu napravljen je spisak 50 najrizičnijih predmeta. Jedanaest svetskih timova naučnika analiziralo je i popisalo najkritičnije objekte. Prvih 20 na listi su sovjetske i ruske rakete koje su lansirane između 1985. i 2007. godine i od tada kruže oko Zemlje. Svaka od njih veličine je autobusa, težine jednog slona. One su znatno veća opasnost od komunikacionih satelita koji su znatno manjih dimenzija.

Komеntari1
73aea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jovan Arsenijevic
Racun ispostaviti vlasnicima satelita. Prilikom novih lansiranja naterati ih da unapred plate kasnije unistenje.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja