Lela pravi kolače i čuva unuka dok joj ćerka, medicinska sestra, šalje fotografije iz jednog doma za stare iz kojeg ne izlazi danima, da je sin i majka vide bar na slici. Vidi joj umor u očima, kaže, čak i u skafanderu. Kad joj je teško, odvrne „Teške boje” na najjače. Vuk gotovo da i ne izlazi iz kovid ambulante. Kaže da su pacijenti divni, zahvalni, podstiču ga da i kada je na ivici snage ostane u belom mantilu, umesto da bude u toplom krevetu ili s porodicom. Iako ne voli da ga nazivaju herojem, on to jeste, baš zbog skromnosti i plemenitosti.

Gane snima filmove, trenutno radi dorćolsku priču o fudbalu, a priznaje da često ne stigne ni čestito da pogleda ono što je snimio, osim na premijeri. Ivan je građevinski inženjer koji radi u Rusiji, piše stihove i priprema knjigu, a jedan je od retkih ljudi koji je stigao do severnog polarnog kruga i upoznao narod koji živi na minus 55 stepeni. Sanja je knjigovođa u Opštoj bolnici Petrovac na Mlavi. Ona je podelila sudbinu svojih pacijenata i jedva čekala da se vrati na posao. Momir predaje engleski jezik u Kini, Dejan servisira računare.

Ovi ljudi raznih profesija i godina, koje je osim srpskog porekla usred pandemije spojila ljubav prema fotografiji, deo su Srpskog tima (Serbian team) koji se takmiči u planetarnom fenomenu, onlajn platformi pod nazivom „Guru šots”. U tematskim mečevima koji su vremenski ograničeni mogu da učestvuju fotografi svih nivoa, a pobeđuju fotografije koje dobiju najviše glasova. Odnedavno, omogućeno je formiranje timova sa po 20 igrača, koji učestvuju kolektivno u svakom izazovu. Naravno da se većina takmičara udružila po poreklu, ali ima i onih u kojima su samo dame ili muškarci, onih u kojima su okupljeni ljubitelji kultnih serija, cveća ili mora, bez obzira na to s kojeg kontinenta dolazili.

Srpski tim, u konkurenciji više od pet miliona igrača, zahvaljujući fotografijama koje malim delom predstavljamo na ovim stranama, trenutno je među 120 najboljih na planeti. I odmah da kažemo – ovo nije reklama, ne plaća se ulazak na platformu, nema nagrada u novcu, samo borba dobrih fotografija, timska podrška, mnogo smeha i navijanja i beg od stresne svakodnevice koja je većinu nas zatvorila u kuće. Nije malo ni to što se kroz ovu igru, sada kada su zatvorene granice većine država u svetu, i na ovaj način predstavljaju lepote i običaji Srbije.

Uspeh tima je tim pre veći jer često pariraju profesionalnim fotografima, ali i onima koji dolaze iz daleko bogatijih zemalja, što podrazumeva i preskupu opremu za naše prilike.

Davor Kovalčik, iz Bačkog Petrovca, osnivač je Srpskog tima. Između pikova talasa korone, rve se u učionici s gimnazijalcima kojima predaje informatiku, a kad to nalože epidemiološke mere, zna se – tu je onlajn nastava.

– Kada nema nastave, tu je fotografija i mislim da je ta ljubav obostrana. Ovo je kreativno trošenje slobodnog vremena i vremena pod policijskim časom. Ja sam profesor koji uči đake, ali i kojeg uče i koji saznaje nešto novo kroz ova takmičenja i druženja u timu – kaže Kovalčik.

Katerina Lindtner je Beograđanka koja poslednje tri godine živi u Beču. Ova profesorka španskog jezika je i ponosna mama blizanaca, a fotografiju je zavolela od malena.

– S putovanja i izleta s decom i suprugom obavezno pravim putopise i tako trajno beležim naše uspomene i sve lepote koje smo videli. I Srbija i Austrija su prave riznice blaga za fotografe – priča profesorka koju u timu od milja zovu Ket.

Priča nam da je slučajno tokom pandemije naišla na ovaj sajt gde ljubitelji fotografije širom sveta mogu da se takmiče, ali i druže, a u pojedinim mečevima se pruža mogućnost i da se najbolje slike kasnije izlažu u galerijama širom sveta.

– Sve to je neverovatna inspiracija i motivacija svima nama. Pomislila sam da je to dobar način da vidim šta nepoznati ljudi misle o mom načinu fotografisanja, kao i da probam da naučim nešto više. Dobila sam puno zauzvrat, naišla sam na tim iz Srbije, upoznala sjajne ljude, neverovatne timske igrače koji nesebično dele savete i daju podršku početnicima. Sjajni kreativni fotografi, duhoviti i zabavni, a prevashodno dobri ljudi koji su mi ulepšali dane u izolaciji – kaže Katerina.

Nezvanična maskota tima je pas Crni Gruja, koji na fotografijama osvaja srca širom sveta. Njegov vlasnik je Nenad Miković, koji u ime Srbije kao kajakaš osvaja medalje širom sveta. On je i jedan od fotografa Svetske rafting organizacije. Sa 37 godina ima više od 250 medalja.

(Foto N. Miković)

– Kanuom na mirnim vodama se bavim od desete godine. Odrastao sam pored Tamiša u Pančevu i tu sam počeo da veslam kajak i ubrzo prešao na kanu. Raftingom se bavim 15 godina, a usput i fotografišem, od Drine do Kine – priča Miković.

Ovaj skromni momak, kojeg možemo da sretnemo kako šeta Gruju pored „Politike”, ima tri medalje s olimpijskih igara mlađih od 20 godina, peto mesto na svetskom kupu, sedmo na evropskom prvenstvu, 19. na svetskom.

Njemu želimo uzburkane vode i još mnogo medalja, a našem timu da dostojno predstavlja boje Srbije i sačeka otvaranje granica i lov na nove fotografije.