četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
subota, 12.12.2020. u 19:00 Jelena Kavaja

Tramp ubrzao egzekucije osuđenih na smrtne kazne

Pet planiranih pogubljenja u periodu prenosa vlasti nije zabeleženo u poslednjih 130 godina u SAD
Бернард се прекјуче пред извршење казне исповедио свом пастору (Фото EPA-EFE)

I pored brojnih apela za pomilovanje, u zatvoru u Indijani u četvrtak je izvršena smrtna kazna nad Brendonom Bernardom (40). To je deveto ubistvo smrtonosnom injekcijom od jula, kada je administracija Donalda Trampa prekinula 17 godina dugu pauzu u izvršenju smrtne kazne na federalnom nivou. Takođe je prvo od pet planiranih pogubljenja u periodu prenosa vlasti, što nije zabeleženo u poslednjih 130 godina u SAD. Posebno je neobično da se to čini kada iz Bele kuće odlazi predsednik koji podržava smrtnu kaznu, a useljava se političar koji joj se protivi. Ako se ostvare planovi, Tramp će biti upisan u istoriju kao predsednik za čijeg je mandata izvršeno najviše federalnih egzekucija – čak 13.

Za odlaganje izvršenja založilo se nekoliko porotnika koji su ga 2000. osudili za ubistvo mladog svešteničkog para iz Ajove. Kristofer Vijalvo ih je ubio iz pištolja, a Bernard je zapalio tela u gepeku automobila dok je jedna od žrtava možda još bila živa. Odbrana je tražila da se izvršenje odloži za dve nedelje da bi se proširila peticija jer su aktivisti i pravni stručnjaci upozoravali da je smrtna kazna pogrešna. Ističe se da je imao samo 18 godina kada je izvršio zločin i da je porota, sačinjena uglavnom od belaca, imala rasne predrasude prema mladom crncu. Inače je najmlađi Amerikanac osuđen na smrt u poslednjih 70 godina i to za zločin koji je počinio kao adolescent.

Izvršenju kazne je prethodila odluka Vrhovnog suda, u kojem je samo troje od devet sudija bilo za odlaganje. Trampa je za milost prema Bernardu molila i rijaliti zvezda Kim Kardašijan Vest. Pošto molbe nisu uslišene, prokomentarisala je na „Tviteru” da je sistem „sje... i da se mora menjati”.

Saučesnik Vijalvo, koji je u vreme zločina imao 19 godina, pogubljen je u septembru. Pre nego što je uputio poslednje reči porodici ubijenih, Bernard je delovao smireno.

„Žao mi je. To su jedine reči koje mogu da kažem, a da potpuno opišu kako sam se osećao tada, i kako se osećam sad,” rekao je on, a preneo AP.

Vrhovni sud je ponovo uveo smrtnu kaznu na federalnom nivou 1988, ali su se vrlo retko izvršavale. Od te godine pa do ovog leta sprovedene su samo tri od 2001. do 2003. za vreme Džordža Buša mlađeg. Jedan od pogubljenih u tom periodu je Timoti Makvej, ozloglašeni bombaš iz Oklahome. Savezne države su nastavile izvršenja, ali i njihov broj opada. Prošle godine ih je bilo 22.

Tramp je malo po ulasku u Belu kuću započeo napore da okonča de fakto moratorijum koji je trajao za vreme Baraka Obame. Njegov državni tužilac Vilijam Bar je prošle godine, najavljujući planirani nastavak izvršenja, rekao da „duguju žrtvama i njihovim porodicama sprovođenje kazni koje je doneo pravosudni sistem SAD”. Kritikovale su ga demokrate i borci za ljudska prava, koji smatraju da je tu praksu trebalo ukinuti pre nekoliko decenija. Kada je Bar najavio pet pogubljenja za jul i avgust, izbor zatvorenika je izazvao kritike da je odluka politički motivisana. Naime, svi su bili beli muškarci, a u to vreme su trajali antirasni protesti. Za posle izbora je planirano pogubljenje skoro samo crnaca.

Jedan od problema za vlast je i nestašica lekova za smrtonosni koktel. Pošto je EU zabranila prodaju tih supstanci, američko Ministarstvo pravde je veći deo 2018. i 2019. nabavio tajnim kanalima snabdevanja sa privatnim kompanijama koje su testirale pentobarbitral koji je zamenio tri leka iz ranijeg protokola. Međutim, pred sudovima su se vodili brojni procesi u kojima su tužitelji tvrdili da novi protokol sa samo jednom supstancom izaziva ekstreman bol i nije po ustavu.

Protivljenje smrtnoj kazni u SAD raste, mada je 54 odsto građana podržavalo u anketi Pju centra iz 2018. godine . Trenutno je dozvoljena u 28 američkih država, na federalnom nivou i u vojsci. Poslednjih godina je ukinuta u Novom Meksiku, Ilinoju, Konektikatu, Merilendu, Nju Hempširu i Koloradu. Zamenjena je doživotnom robijom bez mogućnosti pomilovanja. U Nebraski je ukinuta 2015, ali je ponovo uvedena 2016.

Bajdenova administracija najavila je da će raditi na ukidanju smrtne kazne, mada je Bajden, dok je bio senator devedesetih, proširio spisak zločina za koje se najteža kazna može izreći.

Komеntari12
6580d
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

lela mirkovic
Zašto ne bi doživotno radili u rudnicima? Doživotno kopali kanale? Doživotno bili oni na kojima će se ispitivati nove vakcine i lekovi? itd. Može biti mnogo više koristi od njih ako ostanu u životu!
Gradjanin ovdasnji
Tramp zeli da ostane zapamcen po bilo cemu. Ako ne moze po necemu dobrom, daj sta das.
Zoran Knezevic
Znate šta? Ima još jedna "mala i nebitna" činjenica koja bi trebala da je mnogo važnija po tome zašto bi Donald Tramp trebao da bude upamćen. Verovali ili ne NIJE VODIO NIJEDAN RAT, što je za predednike SAD gotovo nezamislivo. Uprkos svom nediplomatskom i nekonvencionalnom ponašanju i retorici, Tramp je jedan od retkih koji je hteo da razvlasti ratni lobi u SAD i EU, koji se više bojao Trampovog načina vladavine nego najkrvavijeg rata. Vojni budžet SAD je u pitanju. Nažalost nije upeo.
Deki
Dali Politika postaje dio ono što u Americi zovu Mainstream Media (cnn, abc, nbc,...)? Zašto Politika počinje da crni Trampa bez razloga i na temu za koju mi neznamo dali Tramp ima direktan lični uticaj ili su izvršenja vremenski došla sama po sebi? Tramp nije počeo nijedan rat. Pomirio je dosta muslimanskih država sa Izraelom. Nadam se da će Politika da objavi ovaj komentar.
santa
zapalio zivog coveka pustio ga da umire u paklenim mukama i trebalo da ga postede samo zato sto je imao 18 godina???????????i niko od tih sjw i liberala da pomene zrtve.
Драган Поповић
Какво црно убрзање? Убио 1999. Осуђен 2000. а погубљен 2020. године! Џабе становао, јео и пио 21 годину у затвору и притвору. За то време имао на располагању двориште за рекреацију, теретану, ТВ, гардеробу и 80-150 долара недељно за трошак у кантини, зависно од државе у којој чека извршење смртне казне. Више се исплати бити осуђен на смрт у САД него професор гимназије у Србији. И још нешто: Није њега Трамп ухапсио, ни тужио, ни осудио ни одбио његове жалбе. Тамо то раде полиција, тужилац, судије

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja