utorak, 09.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 13.12.2020. u 20:00 Dejan Aleksić

„Gazela” prešla pola veka, nove mostove Beograd i dalje čeka

Godinama se najavljuju veći savski na mestu zelenog lučnog i most na Adi Huji, ali i dalje bez pomaka, pomeraju se samo rokovi za početak gradnje ovih rečnih kolosa. – Stari savski čeka sečenje i selidbu, Stari železnički novu namenu, a „Pančevac” detaljnu obnovu
Београдски мостови (Фото А. Васиљевић)

Spisak prestoničkih mostova starijih od pola veka nedavno je postao bogatiji za jedno ime. Starom železničkom, Brankovom, Starom savskom i Pančevačkom mostu, po ovom kriterijumu pridružila se i „Gazela”. Ona je jedan od najopterećenijih i najvažnijih gradskih mostova, ali njena sudbina svakako nije upitna. Za razliku od nje, Stari železnički čeka definitivnu odluku o tome šta će biti sa njim, dok je za Stari savski presuda već doneta – nadležni će iseći njegovu konstrukciju i preseliti je na suvo. Za to vreme konstrukcija „Pančevca” vapi za obnovom. A nije da se ne najavljuju veliki radovi na novim i postojećim beogradskim mostovima, ali nikako da oni konačno i krenu.

Već duže nadležni najavljuju: „Naredne godine kreće uklanjanje Starog savskog mosta i počinje gradnja novog, saobraćajno znatno protočnijeg.” Na terenu od 2016. otkako je priču o novom lučnom mostu lansirao tadašnji gradonačelnik Siniša Mali konkretnijih koraka ipak nema. Ali, u prethodne četiri godine ne manjkaju varijacije na temu izgleda novog i sudbine Starog savskog, kao ni razbacivanje rokovima. Da su se ostvarile najave Malog iz intervjua našem listu u septembru 2016, Beograd bi već uveliko na mestu Starog savskog imao most na sprat, izgrađen po uzoru na teheranski „Most prirode”. Ideja gradskih čelnika bila je da se iskoristi konstrukcija sadašnjeg zelenog lučnog mosta, da se njegov prepoznatljiv luk digne „na sprat”, a da se saobraćajni kapacitet kolovozne konstrukcije uveća. Ali, samo nekoliko meseci kasnije postaje jasno da grad ipak ima drugi plan za Stari savski – da ga ukloni sa sadašnje lokacije, sruši njegove stubove i gradi potpuno novi most. Za takav manevar čelnicima je argument bio da su sadašnji stubovi na drvenim šipovima dotrajali i da su za potrebe veće rečne saobraćajnice potrebni i novi stubovi, kao i veći razmak između njih. Ubrzo je stigao i kontraargument pojedinih stručnjaka da je cela Venecija na takvoj osnovi pa do dana današnjeg nije potonula. Nadležni su ipak nastavili po svome, u međuvremenu je predstavljeno idejno rešenje za novi savski most na mestu starog, najavljeno je da se uveliko pripremaju i planska i tehnička dokumentacija, ali i anketa u kojoj će građani odlučiti da li Stari savski treba da se seli između Ade Ciganlije i Novog Beograda ili između Zemuna i Lida. U međuvremenu, Siniša Mali otišao je na čelo srpskih finansija, a rokovi za novi lučni most koje je obećavao njegov tim pali su u vodu. Nad vodom još odoleva zeleni lučni most, a u međuvremenu nastali su neki novi planovi za njega – poslednje najave kažu da 2021. kreće sečenje njegove konstrukcije koja će biti prevezena na privremenu lokaciju na Paliluli, dok je za njegovu buduću stalnu adresu viđen travnjak na Ušću. Nadležni uveravaju – to je rezultat ankete u kojoj su građani odlučivali o sudbini Starog savskog. U njenu verodostojnost mnogi su posumnjali, a osim toga to nije anketa o budućoj lokaciji ovog mosta koja je pominjana u vreme kabineta Siniše Malog. Jer, u njegovom mandatu isticano je da je velika većina građana podržala ideju da Stari savski otplovi na prostor između Ade i Novog Beograda. Sada druga priča.

Najnovija najava gradskih otaca je da će Adu i najmnogoljudniju opštinu 2022. povezati biciklističko-pešački talasasti most čije idejno rešenje je proletos objavljeno.

Za sada je ipak neizvesno kada će krenuti demontaža Starog savskog, čiji kapacitet i buka koju proizvode tramvaji na njemu ne odgovaraju rastućem „Beogradu na vodi”. Nije izvesno ni kada će početi gradnja njegovog naslednika (poslednja najava, koju kao i sve prethodne treba uzeti sa rezervom, kaže takođe da 2021. kreće i taj posao). Izvesno je samo da sečenje i rasklapanje zelenog lučnog nije moguće dok se ne završi kompletna obnova Savskog trga.

Pančevački godinama na čekanju

„Gazela”, koja je početkom decembra napunila 50 godina, kompletno je rekonstruisana 2011. i tada je istaknuto da joj 60 godina neće biti potrebna detaljna obnova. Pre nekoliko godina obnovljena je i godinama devastirana pešačko-biciklistička staza na Brankovom mostu, ali svoje bolje dane i dalje čeka Pančevački most. A dočekaće ih tek kada bude izgrađen novi most preko Ade Huje. Jer, kako ističu gradski čelnici, nema reči o tome da se krene u detaljnu obnovu saobraćajno važnog „Pančevca” sve dok beogradske obale Dunava ne dobiju most kod Ade Huje. Gradski oci skloni pompeznim, često nerealnim najavama, početak njegove gradnje najavljivali su i za 2019. i za 2020, ali isto kao i u slučaju novog savskog, od tih najava nije bilo ništa. Novi rok za kamen temeljac na mostu preko Ade Huje sada je 2021. A ako se zna dinamika gradnje, sve i da naredne godine počne izgradnja nove rečne saobraćajnice na Paliluli, teško da će on biti završen pre 2024. Tako da ranije Beograđani ne treba da računaju na detaljnu rekonstrukciju „Pančevca”. Nadležni uporno ponavljaju da je Pančevački most bezbedan za saobraćaj i da se redovno održava, ali oni koji njime svakodnevno prolaze vide nešto sasvim drugo.

Najstariji van funkcije

Najstariji most je Stari železnički podignut u okviru gradnje prve pruge u samostalnoj Srbiji. Most kakvim ga danas znamo nije ipak onaj koji je i izgrađen krajem 19. veka jer, kao najdugovečniji prestonički i železnički bitan, on je i žrtva više razaranja Beograda. Zbog toga mu je više puta menjana i konstrukcija. Stari železnički, iako je pre nekoliko decenija dobio naslednika u vidu Novog železničkog, u službi srpskih gvozdenih puteva bio je sve do druge polovine 2018, kada je zatvaranjem Glavne železničke prestalo odvijanje saobraćaja preko njega. (Njime je krajem 19. veka protutnjao prvi srpski voz ka Beču, a preko njega je prešla i poslednja putnička kompozicija sa doskorašnje Glavne ka Budimpešti). Prethodnih godina, u okviru promocije „Beograda na vodi”, ovaj most predstavljan je kao buduća pešačko-turistička atrakcija sa kafićima i vidikovcima.

Đilasov, Zarićev, Zemunski...

Beogradski mostovi ne oskudevaju ni u saobraćajnoj opterećenosti, ali ni u bogatstvu nadimaka. Tako je Stari savski za mnoge Lučni ili Zarićev (po Miladinu Zariću koji je sprečio njegovo dizanje u vazduh), pa i Nemački (jer je podignut u doba okupacije). Most na Adi je nezvanično Đilasov (po Draganu Đilasu u toku čijeg gradonačelnikovanja je građen), a Pupinov je poznat i kao Zemunski. Kolokvijalno, kao Zemunski nekada je bio poznat i Most kralja Aleksandra.

Brankov svi znamo decenijama kao takav, ali njegovo zvanično ime je Most preko reke Save u nastavku Brankove ulice.

Stare lokacije, nove konstrukcije

Tri mosta nad obalama nisu izvorne verzije na tim lokacijama. Osim Starog železničkog, takvu sudbinu imali su i Brankov i Pančevački. Na stubovima Brankovog mosta u doba Kraljevine Jugoslavije 1934. podignut je prvi stalni drumski beogradski rečni kolos – Most kralja Aleksandra. Ovaj viseći, lančani most, jedan od najlepših koje je Beograd imao, srušen je 1941. Posle oslobođenja, u doba komunizma 1956. na njegovim stubovima podignuta je nova saobraćajnica koja je 1979. dobila paralelnu saobraćajnu konstrukciju, Brankov most kakvim ga i danas znamo. Entuzijasti i negovatelji tradicije nekadašnjeg Beograda u nezvaničnim inicijativama godinama se zalažu da se na izvornim stubovima rekonstruiše nekadašnji viseći, lančani Most kralja Aleksandra.

Naslednika u vidu Pančevačkog je posle Drugog svetskog rata dobio i Most kralja Petra. Ovaj dunavski most lučne konstrukcije podignut je krajem 1935, ali je i on stradao u Drugom svetskom ratu. Posle rata na njegovom mestu 1946. podignut je upravo Pančevački.

Najveći „maneken” nad beogradskim rekama poslednjih godina je Most na Adi koji se pojavljuje u brojnim spotovima, video-promocijama i reklamama.

PO STARINI

Stari železnički (više verzija od 1884)

Most kralja Aleksandra/Brankov (prvobitni 1934, današnji 1979)

Most kralja Petra Drugog/Pančevački (prvobitni 1935, današnji 1946)

Stari savski (1942)

„Gazela” (1970)

Novi železnički (1980)

Most na Adi (2012)

Pupinov most (2014)

Komеntari22
cdb7f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Милан Мишковић
Београд треба да прави београдске мостове, не Техеранске, Париске или Лондонске. Мостове треба да пројектују и граде наши пројектанти на наша предузећа. Били смо деценијама поносни на наше стручњаке који су имали прилику да граде добре и корисне мостове који су нам омогућили да се повежемо, да користимо саобраћај на добробит свих нас. Деценијама смо упрпашћивани, више не верујемо себи, нашем знању, нема правих људи на местима где би мораали бити. Арогантни и безобзирни отеше нам и наду и веру.
Колико видим
Београд ће добити неки нови мост, када Ђилас опет буде градоначелник. Свиђало се то некима или не, ипак је то чињеница. Садашњој власти се и реконструисане улице распадају, па би било боље да и не покушавају правити неки мост!! Ето , направе неку болницу па је прогласе за свемирски брод. Ако би и направили мост, преко њега би могли само летећи аутомобили. Узгред , интересује ме да ће овај коментар бити објављен?
Дејан
Да ли би било изводљиво да се стари железнички мост претвори у трамвајси мост, а да се Стари савски мост користи за друмски и пешачки саобраћај? На тај начин не би било лупања трамваја поред Београда на води, трамваји би брже прелазили Саву јер им аутомобили не би правили застој, а најмање би се потрошило новца.
Gagi, dipl. inž. saobraćaja
Poštovani Dejane, širina Starog železničkog mosta nije dovoljna da bi se postavila dva paralelna koloseka tramvajskih šina, pa je optimalno rešenje da taj most uz manje adaptacije postane pešačko – biciklistički most. Inače, rešetkasta konstrukcija mosta omogućava pokrivanje i obojestransko »zatvaranje« mosta leksan panelima, tako da bi pešaći i biciklisti bili zaštićeni od padavina; kiša ili sneg, kao i vetra.
VesaD
izmesti reke da su oko Beograda niti će trebati mosta a i lepše bi bilo ulica i šetališta i šapinga a toga bi se čuda svi krstili šta su srbi opet naopako izmislili..
Senior75
Nisam ni arhitekta ni gradjevinac,ali mislim da je "Gazela",most Branka Pesica,optimalno resenje I sa tehnickog,ekonomskom I estetskom pogledu.Ne razumem sto se ne rade kopije ovog mosta,jer vec postoji tehnicka dokumentacija I sva neophodna resenja?A tek kakva bi turisticka atrakcija bili mostovi blizanci Beograda.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja