utorak, 02.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 14.12.2020. u 14:16 Gvozden Otašević

Venac Moravskih povelja

Pesnički susreti u Mrčajevcima navršili dvadeset leta, pamte i beleže najlepše strofe naših stihotvoraca
Песничка стена у Мрчајевцима (Фото: М. Бојовић)

Mrčajevci – U najčuvenijem selu Šumadije pre dve decenije nastala je i održala se književna svetkovina „Mrčajevački pesnički susreti”, i svoj, sada već dugoveki trag, nije prekinula ni ove nevesele jeseni. Dvadeseti susreti održani su po pravilima kakva nedoba nalaže ali su se i ove jeseni, u Mrčajevcima, opet sreli poete iz preka i daleka i njihove strofe, da se na bi zaboravila tradicija koja veli da je običaj stariji od sela.

‒ Susrete od 2001. priređuju Književno društvo „Mrčajevci” i Udruženje književnika Srbije, pod pokroviteljstvom grada Čačka. Smotra je, odlukom Skupštine grada, 2014. proglašena za kulturni i književni događaj od značaja za Čačak i zaključno sa ovom godinom na njoj je učestvovalo 3.190 pesnika – kaže za „Politiku” književnik iz Mrčajevaca Lune Levajac, utemeljivač priredbe.

On veli da susreti okupljaju „veliki broj zatočenika poetskih avantura sa svih srpskih prostora”, a od 2003. ovde gostuju i pozvani stihotvorci iz mnogih država. Izabranima se dodeljuje „Povelja Morave”, pa se njihova imena upisiju na pesničku stenu više sela koja se stalno dopunjava. I tu se sada čitaju, pored drugih: Dobrica Erić, Ljubivoje Ršumović, Slobodan Rakitić, Petar Pajić, Adam Puslojić, Matija Bećković, Slavomir Gvozdenović, Pero Zubac, Milovan Vitezović, Ivan Negrišorac, Radovan M. Marinković, Obren Pjevović...

Za ovu priliku sačinjen je i štampan još jedan zbornik „Venac Moravskih povelja”, uvek dopunjavan stihovima novih dobitnika priznanja koji, po prirodi stvari, stiču i zvanje počasnih građana ovog sela na levoj obali Zapadne Morave. Tu su sabrane strofe naših vrhunskih poeta na čak 335 stranica. Kroz te listove koračaju misaona poezija, ljubavna lirika, rodoljubivi stihovi i sve drugo što čini duhovno lice posvećenika čijim venama teče ovaj književni rod.

Listajući između korica srećemo se sa različitim vidovima pesničkog izražavanja, pa tu često iskrsne i rimovana poezija, možda nepravično skrajnuta u novijim vremenima.

Teko Petar Pajić (1935‒2017), dobitnik povelje 2006. u svojoj „Srbiji” peva:

„Ja sam bio u Srbiji, Srbija je na robiji!/ Sede Srbi u kafani, što pijani što poklani./ Srbi leže pokraju druma, iz glava im niče šuma./ A iz Svake srpske glave teku mutne tri Morave./ Srpskog vođu Karađorđa, ubio je drugi vođa./ Mesto gde je bilo klanje Srbi zovu Radovanje./ Ubijenom i ubici dignuti su spomenici./ Sad se svaki Srbin bije sa dve svoje istorije.”

Pero Zubac (1945) ima novu ljubovanku, vrhunsku, koju je krstio rečima „Oproštajna, starinska” (povelja 2012):

Počinje ovako:

Rekoh ti, sve će da svene,/ i potamniće kasnih malina boja/ i ništa neće ostati od mene/ u tebi, samo ljubav moja.”

A svodi se:

„Sve što smo sanjali, san je samo/, prominu život k`o putnik na cesti/, koliko je bolelo ti i ja znamo/ kao što znamo da žćemo se sresti/. Pesma je starinska, sva od starog zvuka/, tako je duša u ovu jesen htela/. Evo ti i sad maše ista ruka/ kao onog dana kad si me srela/”.

A evo kako je u svojoj „Dženarici” pojao Obren Pjevović (1919–1991), dobitnik povelje 2015. i seljak zavičajac iz Mrčajavaca koji se strofama proslavio svoje moravsko čovečanstvo:

„Koračam puteljkom, pogledom želja i lepote./Buj rujila voća me čika./ Kotrljnu se srcu u lepote/ tek dozrela jedna dženarika/”.

Komеntari0
e0c3e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja