subota, 27.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 14.12.2020. u 14:28 Andrijana Cvetićanin
NE SAMO O POSLU: BORIS ČAKŠIRAN

Kostim na sceni – i vizija i čarolija

Poznati beogradski kostimograf, čije smo kreacije gledali u „Korenima” ali i „Crnom Gruji”, veruje da smo u godini koja je protekla u znaku pandemije svi dobili šansu da budemo bolji
Борис Чакширан, Костим из серије „Корени” на изложби у Алексинцу (Фото: Лична архива)

Ime Borisa Čakširana, kostimografa iz Beograda, proteklih decenija nebrojano puta našlo se na špicama najgledanijih domaćih TV serija i filmova. Radio je kostime za glumce u serijama: „Koreni”, „Senke nad Balkanom”, „Kralj Petar Prvi”, „Otvorena vrata”, „Crni Gruja”, „Vratiće se rode”, „Dinastija Obrenović”. Obukao je i aktere filmova: „Ivkova slava”, „Tito i ja”, „Stršljen”, „Kupi mi Eliota”, „Belo odelo”.

Umetniku čije „kreacije” na snimanju i u pozorištima nose najbolji srpski glumci, a mišljenje uvažavaju najveći reditelji nije nimalo bilo dosadno u godini koju je po mnogima „pojela” korona.

– Bez obzira na čitavu situaciju, puno sam radio i skoro sve planirano realizovao – kaže Boris.

Mnogo posla u domaćim serijama

Dodaje da ga u tome nije omeo ni kovid, koji je nedavno preležao, na svu sreću s blagim simptomima. Da završi sve prihvaćene zadatke nije ga omela ni povreda noge, zbog koje se dva meseca kretao uz pomoć štaka.

– Ovih dana privodi se kraju snimanje filma i serije „Toma”. Do kraja godine trebalo bi da se završi snimanje serije „Vreme zla”, po adaptiranom tekstu istoimenog romana Dobrice Ćosića. Trenutno je prekinuto zbog korone snimanje filma „Budi Bog s nama” Slobodana Šijana, ali čim se situacija smiri, nastaviće se – nabraja Boris gde je sve angažovan. Njegove kostime publika će gledati u kratkom filmu „Skup” Marka Pejovića.

Borisovi kostimi oduševili su i najmlađe: u Pozorištu lutaka „Pinokio”, ove jeseni konačno je igrana predstava „Bela Griva”, planirana još za april. Bio je to po mnogo čemu jedinstven pozorišni događaj, pun mašte, kreativnosti. Ne samo da je dizajnirao kostime za glumce, naš sagovornik je izradio i lutke i čitavu scenografiju. Interesantno je da su figure konja rađene u prirodnoj veličini i tako nešto je prvi put viđeno u našem pozorištu.

Glumice u raskošnim kostimima u seriji „Vreme zla” (Foto: Tanjug/United medija/ Aleksandar Letić)

S diplomom beogradskog Fakulteta primenjenih umetnosti, odseka za kostim, Boris je imao je priliku da radi ne samo u Srbiji već i širom regiona, a bio je i deo velikih holivudskih produkcija. Isti osećaj uzbuđenja ne napušta ga dok radi kostime i za pozorište i sedmu umetnost. Ipak, postoji razlika: izrada kostima za pozorišnu predstavu uslovljava živo izvođenje, presvlačenje glumaca, promene na sceni.

Otkriva da je ovaj posao za potrebe filma jednostavniji, ali nekada takođe zahtevan, naročito kada kostimograf mora da vodi računa o detaljima i konceptu.

Kako bi kostimograf iskazao svoju viziju – postigao čaroliju semiotike skrivenim porukama – Boris kaže da presudno zavisi od samog dramskog teksta i, naravno, od dobre pripreme. To od kostimografa zahteva da, pre nego što krene u realizaciju kostima za neki film ili predstavu, obavezno prođe kroz muzejske zbirke, etnografske arhive, drugu istorijsku građu.

Među kolegama naš sagovornik važi za jednog od najboljih kostimografa za dočaravanje epoha. Tako su Borisovi kostimi, koje je kreirao i izradio za TV seriju „Koreni”, ove jeseni bili izloženi u Domu kulture u Aleksincu, u okviru manifestacije „Dani Tihomira R. Đorđevića”. Oni su bili ravnopravni deo postavke s originalnim elementima narodne nošnje, iz depoa aleksinačkog Zavičajnog muzeja na izložbi „Koreni: etno-motivi, blago i nasleđe”.

Tradicionalnu odeću s ovih prostora Boris je sam nosio u mladosti, ali kao aktivni igrač KUD-a „Abrašević”. Ozbiljna povreda sprečila ga je da folklor izabere za profesionali put.

Igru, pre svega savremeni ples, međutim, nije izbrisao iz svog interesovanja i još važnije – angažmana. Boris je i cenjeni koreograf.

– Kasnih devedesetih godina organizovao sam u Srbiji prve seminare savremenog plesa, dolazak stranih pedagoga. Mnogi igrači pamte, pominju to u svojim biografijama. Rekao bih da sam uneo duh sveta u našu sredinu, mada naravno nisam bio jedini – objašnjava naš sagovornik.

Insistirao je na uvođenju visokih standarda u celovečernje predstave savremenog plesa, da igrači nose posebno kreirane kostime, da se postavlja ozbiljna scenografija, video-art i muzika koja je komponovana za te predstave.

Model na reviji posvećenoj profesorki Anđelki Slijepčević (Foto: Belgrade Fashion Week)

Boris svoje poimanje umetnosti, talenat, znanje i rad deli s najranjivijim kategorijama stanovništva kako bi im pomogao, ali i, priznaje, izgradio boljeg sebe. Pokretač je u Srbiji i na internacionalnom nivou plesnih inkluzivnih grupa. Jedan je od osnivača asocijacije IIAN – International inclusive arts network, formirane 2012. godine u Vašingtonu u SAD, čiji je glavni cilj povezivanja umetnika i organizacija koje uključuju osobe s invaliditetom u pozorišni rad i stvaralaštvo. Radio je s izbeglicama iz Etiopije, starim licima, decom s traumama iz ratom zahvaćenih područja; najviše u oblasti inkluzije s osobama s invaliditetom.

Kada je započinjao karijeru, priseća se, roditelji nisu bili srećni što je krenuo umetničkim putem.

– Dugo sam morao da dokazujem da se umetnošću može graditi uspešna profesija – kaže Boris.

U porodici, naime nije bilo umetnika. Majka je bila učiteljica, otac priznati ekonomista. Oboje su imali sklonosti kojima Boris pripisuje razvoj svojih interesovanja za ples i pozorište:

– Majka je mnogo toga šila za sestru i mene dok smo bili mali. Oslikavala je zidove naših soba slikama Diznijevih junaka. Otac je svirao harmoniku i često veselio društvo muzikom. Tako ga pamtim. To je sigurno uticalo na razvoj mog osećaja za pozorište i savremeni ples.

Film o koroni

Proleće ove godine kada smo bili „pod ključem” koristio je kreativno i radno, pripremao dve serije, ali to je bila i prilika da malo predahne.

– Korona mi je otvorila nov pogled na svet, koji je, čini mi se, postao bolji nego što je bio ranije. Kao i sve drugo, i ovo će proći. Mi ćemo biti, nadam se, bolji i svesniji suštinskih stvari koje su životno važne.

Kada bi ovog časa bio angažovan da napravi kostime za film o pandemiji, pitamo ga kakve bi izabrao za glumce?

– Kostim u filmu o koroni morao bi pored sudbinskog i opasnog da nosi elemente svetlosti i energije za buđenje boljeg i kvalitetnijeg života – odgovara optimistično.

Na listi do sada neostvarenih poslovnih želja upisani su mu kostimi za žanr naučne fantastike, horora i stripske fikcije. Možda će izlaskom iz „nove realnosti” po okončanju pandemije dobiti priliku da kostimom publici dočara opaki virus.

U radionici nastaju kostimi koji publici treba da što uverljivije dočaraju prošlost (Foto: Lična arhiva)

Krajiško poreklo

Prezime Čakširan je veoma staro.

 – Sestra je istraživala i došla do podatka da potiče iz drevne Indije. Odnosi se na posebnu vrste pantalona. Preci su nam živeli u Krajini, otac je rođen u Kordunskom Ljeskovcu. Malo selo, uništeno u poslednjem ratu. Više ne postoji. Živo je i dalje u mom sećanju. U uspomenama iz detinjstva – jahanje neosedlanih konja, obilnim kišama od kojih smo se skrivali u pećinama, kupanja u hladnoj reci Korani – priseća se Boris.

Kolekcionar

Boris Čakširan priznaje da nema vremena da se posveti modi, iako mu je velika ljubav. Ponekad uspe da bude deo grupnih revija. Prošle godine bio je u odabranom timu kreatora za reviju modela inspirisanih i posvećenih divi srpskog glumišta Mileni Dravić.

Osim toga, pasionirano skuplja umetničke predmete: ima mini-kolekcije slika i ikona Bogorodice, brojanica; voli staro staklo i keramiku. Posebno mu je draga kolekcija replika kineskih skulptura konja, iz perioda Ming i Han dinastije.

Obukao i Breda Pita

Kostime Borisa Čakširana na filmu do sada su nosili i Bred Pit, Nastasja Kinski, Denis Kvejd.

Breda Pita je upoznao na početku karijere, krajem osamdesetih, kada je glumac snimao film „Tamna strana sunca” Bože Nikolića u okolini Beograda. Sarađujući s rediteljem Gagom Antonijevićem na filmu „Spasitelj” iskusio je rad po holivudskim standardima, ali kategorično kaže da se ne kaje zbog povratka u Srbiju.

– Odavno sam odlučio da se ne kajem ni zbog čega. Mnogi gradovi u svetu bili su mi dom, na nekoliko dana, nekoliko meseci, pola godine. Sarađujem s umetnicima iz brojnih zemlja i uvek se osećam kad odem negde da tamo i pripadam. Ipak, moj dom je u Beogradu, tu su moji prijatelji.

Boris otkriva da ima plan za dane kada se bude umorio od užurbanih i stresnih snimanja – posvetiće se modi i slikarstvu.

Komеntari1
b7ad2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Bubauoku
Predivan čovek, staložen, prijatan, bez trunke sujete i egoizma. Jako vredan i pozrtvovan i da dan traje 36 časova, za njega bi bilo malo. Stvara u svakom trenutku svog zivota i čast je poznavati ga.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja