utorak, 13.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 14.12.2020. u 21:29 Milenija Simić-Miladinović

U školu po bolju ocenu

Učenici koji nisu zadovoljni predlogom zaključnih ocena za kraj prvog polugodišta mogu da poprave uspeh ove nedelje na usmenoj proveri znanja u učionici
Празна школска дворишта (Фото А. Васиљевић)

Predlozi zaključnih ocena za kraj prvog polugodišta uglavnom su utvrđeni i saopšteni đacima. Ove sedmice u učionicu će moći da dođu učenici koji žele da poprave ocene uz obavezni dogovor sa razrednim starešinom i predmetnim nastavnicima, da bi škole skrojile raspored posebnih časova za starije osnovce i srednjoškolce žele da pokažu da znaju više nego što su procenili njihovi profesori. Nije mnogo prijavljenih učenika za dodatnu proveru znanja u školama, a i od tog broja dobar deo njih će odgovarati zbog insistiranja roditelja a ne naročite želje da postignu bolji uspeh, procenjuju direktori osmoletki i srednjih škola.

Uvek u školama bude neocenjenih školaraca, koji su redovno pratili nastavu ali nisu uspeli da iz svih predmeta dobiju bar po jednu ocenu. Za pojedine učenike sa smetnjama u razvoju koji u redovnim školama uče po individualnom obrazovnom planu, a od početka školske godine odlukom roditelja su pohađali nastavu na daljinu, predlog nastavnika je da ostanu neocenjeni. Jer, iako bi zaključne ocene u ovom trenutku mogli da utvrde sa manje ocena nego u redovnim okolnostima, prosvetni radnici strahuju da bi tako izveden opšti uspeh pre bio deprimirajući nego podsticajan za đake sa razvojnim smetnjama.

– Ocenjivanje učenika na osnovu usmene provere postignuća izuzetno može da se obavlja neposredno u školi, ukoliko je učenik nezadovoljan predlogom zaključne ocene – rečenica je iz uputstva Ministarstva prosvete zbog koje su u operativnim planovima škola direktori, kako kažu, predvideli da se do petka, 11. decembra, daju predlozi zaključnih ocena a do ponedeljka, 13. decembra, utvrdi raspored dolazaka učenika u škole da poprave ocene.

Nema direktora koji se posvećeno bavi svojim poslom da nije primetio da su poslednja uputstva nadležnih „manje loša nego sva prethodna”. Ima direktora koji u razgovoru za naš list opišu realne poteškoće u radu, a kad to bude objavljeno „zbog zamerki sa više instance” zamole da nam ubuduće budu sagovornici samo za pohvalne teme. U nameri da, kao i uvek, objektivno izvestimo stručnu i opštu javnost, ali da zbog toga ne trpe naši sagovornici, njihova imena ostaće poznata redakciji.

– Nisu sigurni profesori da li dobro rade ako na osnovu jedne ocene daju zaključnu, ili ako ostave đake neocenjenim kako će to da se protumači. Nastavnik je autonoman u planiranju ocenjivanja, ali nije dobio najjasnija uputstva. Pustili su nas da se snalazimo. Može da se utvrdi zaključna sa nedovoljnim brojem ocena. Nisu neophodne četiri ocene za predmete sa nedeljnim fondom od dva časa ili više, niti dve ocene za predmete sa jednim časom sedmično. Dilema je, a nigde nije propisano, da li u oba slučaja zaključna može da se predloži na osnovu samo jedne ocene. Zbunjuje i nezvanično tumačenje Ministarstva prosvete da može i bez zaključivanja ocena – ilustruje direktor gimnazije s kojim smo razgovarali.

Zvanično je ostavljena mogućnost da se pismeni zadaci iz ovog prebace u naredno polugodište, time još jedna ocena nedostaje za zaključnu na polugodištu. A ako đak nije zadovoljan i hoće da odgovara profesori moraju da ga pitaju – u školi.

– Zbog aktuelne epidemiološke situacije tražimo i saglasnost roditelja da učenici dođu u školu da odgovaraju za bolju ocenu. Iskustva profesora iz onlajn odgovaranja su razna. Tu stvarno ima snalaženja, posebno kod testova. Jako je teško obezbediti regularnost takve provere i objektivnost ocene. Tako da je sve u ovom trenutku nužna improvizacija. Profesori traže rešenja, nije ih lako naći – uverava naš sagovornik.

U Vojvodini su, kažu, sada u manjem problemu, jer su i bez nedavnih izmena školskog kalendara planirali da oko 20. decembra idu na raspust, dok su kolege u ostatku Srbije računale da će do kraja januara imati vremena za završna odgovaranja pre zaključivanja polugodišnjeg uspeha učenika.

– Nema tog uputstva koje može da odgovori na brojne nedoumice. Princip je radite kako znate, sve će to biti statistika. Odgovara većini đaka i roditelja, ali i dobrom delu nastavnika, da „išamaraju” samo dobre ocene, neće ih niko prozivati. Svima odgovara lažna slika, predstava. Hoće li se nekome obiti o glavu? Hoće. Deci. Zato im uvek napominjem da uče zbog sebe – poentira direktor jedne tehničke škole u Šumadiji.

Strah osnovaca

Da naročito osnovci strahuju od neocenjenosti objašnjava direktorka jedne od beogradskih osmoletki u kojoj zbog otežavajućih okolnosti nisu sva deca bila u prilici da odgovaraju za ocenu, pa je nekoliko đaka ostalo neocenjeno.

– Odmah sebe vide na razrednom ispitu, iako nije tako. Učenik koji redovno pohađa nastavu i izvršava školske obaveze, ali je iz opravdanih razloga neocenjen, ima pravo da bude ispitan na posebno dodatnom času i da dobije ocenu u prisustvu razrednog starešine i pedagoga ili psihologa škole. U ovim okolnostima to će značiti da će početkom regularnog rada škola sva deca dobiti priliku da budu ocenjena – zaključuje ona.

Komеntari0
fd2d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja