sreda, 03.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 16.12.2020. u 08:43 Milenko Pešić

Danska odustaje od eksploatacije nafte u Severnom moru

Najveći proizvođač nafte u EU prelazi na obnovljive izvore energije u narednih 30 godina što će koštati 2,1 milijardu dolara
Данска нафтна платформа у Северном мору (Фото EPA/CLAUS FISKER)

Najveći proizvođač nafte u Evropskoj uniji napravio je istorijski korak ka „zelenoj ekonomiji”. Danska je donela odluku kojom zaustavlja eksploataciju nafte i gasa u Severnom moru do 2050. godine čime je dala snažan podstrek klimatskim ciljevima EU da se u narednih deset godina više nego prepolovi emisija štetnih gasova.

„Najveći smo proizvođač nafte u EU i ova odluka će odjeknuti širom sveta. To se poklapa sa ciljem da do 2050. godine prestanemo sa korišćenjem fosilnih goriva”, poručio je danski ministar za klimu i energetiku, Dan Jorgensen, posle glasanja u parlamentu o sporazumu o Severnom moru.

Poslanici su sporazumom zabranili davanje novih licenci za istraživanje i eksploataciju nafte. Ugovori potpisani sa naftnim kompanijama pre 3. decembra biće poštovani najkasnije do 2050. godine. Naslućujući takvu odluku francuski „Total” je nedavno povukao zahtev upućen Kopenhagenu da mu se omogući  eksploatacija u Severnom  moru, prenosi danski portal „Ricau”.

Prelazak na obnovljive izvore energije u narednih 30 godina za Dansku neće biti jeftin i iznosiće 2,1 milijardu dolara. Ministar Jorgensen za „Vašington post” kaže da je ova odluka skupa, ali i ispravna i da je njegova zemlja spremna da plati tu cenu u cilju obuzdavanja negativnih klimatskih promena.

Od 1972. do danas na koncesijama za vađenje nafte i gasa u Severnom moru ova članica EU zaradila je milijarde kruna što joj je omogućilo da podigne privredu i izgradi „državu blagostanja” za svojih 5,8 miliona stanovnika. Odustajanje od prihoda koje obezbeđuje „tečno zlato” jedini je način da Danska ispuni briselske ciljeve na zaštiti klime.

EU je u oktobru usvojila ambiciozan plan po kojem 27 članica treba da do 2030. godine smanje za 60 odsto emitovanje gasova koji izazivaju efekat staklene bašte. Prema oceni profesora Američkog univerziteta Vašingtona Vila Barnsa koji se zalaže za prestanak propagiranja korišćenja karbonskih goriva potez Kopenhagena je jedini način da ova zemlja ostvari klimatske ciljeve EU.

Do glasanja o sporazumu o Severnom moru u danskom parlamentu došlo je i zbog pojačanog pritiska kod kuće. Kopenhagen je krajem 2019. godine najavio plan da u narednih pet godina postane prva prestonica na svetu sa nultom emisijom ugljen-dioksida. Osim toga Danski savet za klimatske promene, nezavisno telo koje savetuje vladu zauzeo je stav da je zaustavljanje naftnih i gasnih aktivnosti jedini način da ova zemlja spasi kredibilitet lidera u borbi protiv klimatskih promena.

„Zaustavljanjem daljih istraživanja u Severnom moru Danska bi mogla da pošalje snažan signal međunarodnoj klimatskoj politici, čime bi mogla da podstakne i druge zemlje da slede taj primer”, saopštilo je ovo nezavisno telo u junu ove godine.

Odluka da se 2050. prestane sa proizvodnjom nafte u teritorijalnim vodama Danske dočekana je sa odobravanjem, ali nisu izostale ni kritike. Osim pozitivnih reakcija iz Evropske komisije i najveća ekološka organizacija „Grinpis” izrazila je podršku Kopenhagenu nazivajući usvajanje sporazuma u parlamentu prekretnicom u borbi protiv klimatskih promena.

Finska ministarka životne sredine Krista Mikonen je na „Tviteru” poručila da je svetu potrebno još ovakvih primera kako bi se zaustavile klimatske promene. Međutim, švedska klimatska aktivistkinja Greta Tunberg nije baš impresionirana odlukom Kopenhagena: „To znači da će Danska u narednih 30 godina nastaviti sa eksploatacijom nafte i gasa”, poručila je ona na „Tviteru”.

Danska odluka, ipak, pokazuje da Pariski klimatski sporazum iz 2016. godine nije mrtav uprkos tome što je SAD izašla iz njega odlukom Donalda Trampa. Regionalne i nacionalne obaveze koje iz njega proističu iz dogovora o klimi pod pokroviteljstvom UN kako bi se smanjila emisija štetnih gasova počinju da daju rezultate.

Posle poteza Danske sada i Norveška i Velika Britanija osećaju pritisak da i oni ostanu lideri u sprovođenju klimatske agende. Reč je o dva velika proizvođača nafte i gasa koji su izvan EU. Ali želja da ostanu predvodnici u borbi protiv klimatskih promena može ih naterati da slede recept Kopenhagena, smatra profesor Vil Barns.

Komеntari6
1810c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Veljko Vuk
naivno je misliti da ce velike nacije prestati da skoluju nuklearne inzinjere, prestati da proucavaju svemir...ipak su vizije Artura Klarka iz 60tih i dalje aktuelne. mozda tzv. zapadni svet nece ici u tom pravzu. ali najkasnije kada nebudu imali inzinjere koji prave odbrambenu tehniku ce shvatiti kako funkcionise ovaj svet.
milenko popić- etnoseljak
Да Творевина слави Божић,ово би јој био најдражи дар.Искрено и дубоко поштовање заслужује нација која,одричући се енормно високих будућих концесионих прихода,жели на овај начин да спаси КРЕДИБИЛИТЕТ ЛИДЕРА у борби против климатских промена.За наук је видјети како се преко улоге независног тијела које савјетује владу долази до овако вриједних дјела.Наше поднебље зна за пословицу коју је користио митрополит Амфилохије,која каже да је "мудрост у сабору многих,а не у памети појединца"
asinus
Otprilke ista prica kao sa sumama u Norveskoj. Zabranili su secu svojih, pa kupuju drvo iz Rusije, za kamine u vikendicama. Cim Dancima stigne jevtin gas iz Rusije, sva nova ulaganja u skupe platforme Severnog mora, postaju besmislena. Uvoz je daleko jevtiniji, a nafta je i tako na ivici rentabilnosti Ali, ovako ipak lepse zvuci i dobijaju se politicki poeni. Nema dobrih namera u politici. Samo postoji korist.
rade
Dok ne iscrpe lezista nafte i gasa.
Белосветски
Заиста лепо подухват, само се бојим да ће ова цифра од 2,1 милијарде бити премала да се оствари овако амбициозан пројекат. У целом тексту не каже како планирају да добију тако велике количине енергије. Они од Сунца не могу, ветар може нешто, неће атомске централе,... па како онда да потпуно замене нафту и гас?
Dule Astro
Odlično pitanje. Mnogi ljudi nisu svesni koliko je neisplativo dobijati struju iz vetra ili od sunca i koliko su ugalj, nafta i gas tu superiorni. Jedino rešenje koje nauka priznaje je nuklearna energija, ali naftni lobi tu ideju stalno minira besmislenim kritikama.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja