ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 16.12.2020. u 15:26 Branka Vasiljević
U BLIZINI PRIRODNOG STANIŠTA BARE REVA

Gradi se otpad za preradu šuta u Krnjači

Ekolozi upozoravaju da drobilica za preradu šuta može da utiče na obližnji nasip koji je odbrana od poplava i na više od 120 vrsta ptica, među kojima je i ugroženi orao belorepan
„Чистоћа” почела с уређењем места за одлагање, складиштење и прераду чврстог отпада, што је изненадило екологе (Фото: Лична документација)

Tone zemlje iz svih delova grada u poslednje vreme završavaju na lokaciji bara Reva u Krnjači gde bi, ako dobije sve dozvole, JKP „Gradska čistoća” trebalo da izgradi takozvano odlagalište i postrojenje za skladištenje, tretman i ponovno korišćenje neopasnog otpada. Ova odluka „Čistoće” iznenadila je mnoge jer se već duže vreme najavljuje i gradi pogon na deponiji Vinča u kome bi trebalo da se prerađuje građevinski otpad. Nasipanje zemlje nije novina za ekologe sa leve obale Dunava jer su s tim radovima upoznati, ali ih je uznemirila najava da će ovde osim nasipanja zemlje biti postavljena drobilica za šut i to vrlo blizu nasipa koji prestonicu štiti od poplava. Bara Reva je i prirodno stanište za oko 120 vrsta ptica, a ovde se gnezdi i ugroženi orao belorepan.

– Svakodnevno se sa teritorije deset beogradskih opština koje su u nadležnosti našeg preduzeća uklanjaju velike količine neopasnog, inertnog građevinskog otpada, preciznije šuta i zemlje, i odvoze na deponiju Vinča – rekli su u „Gradskoj čistoći”.

Na ovoj deponiji već se gradi pogon za preradu šuta. To radi „Beo čista energija” d.o.o. Beograd i „Konzorcijum SUEZ grup S.A.S. i I-Environment Investmens ltd”. Oni su privatni partneri grada kada je reč o uređenju deponije Vinča. Kapaciteti ovog pogona, na kome se planira skladištenje i tretman neopasnog, inertnog građevinskog otpada, jesu 200.000 tona godišnje.

Ali građevinskog otpada i zemlje izgleda ima znatno više zbog čega je odlučeno da se izrade možda čak i dva pogona pored ovog u Vinči.

– Grad, saglasno Ugovoru o javno-privatnom partnerstvu, ima obavezu da sa lokacije deponije Vinča ukloni, odnosno da obezbedi uklanjanje obnovljenog inertnog i netretiranog obnovljenog otpada koji prelazi dogovorenu tonažu za skladištenje. To znači da će preostale količine, koje prevazilaze ugovorene obaveze, da se prihvataju i tretiraju na lokacijama koje grad, u skladu sa svojim planovima odredi, a prva određena lokacija za ove namene je „Reva” u Krnjači. Ulažemo napore da pribavimo potrebnu dokumentaciju da bi se na navedenoj lokaciji obezbedili uslovi za optimalnu obradu i skladištenje građevinskog materijala – kažu u „Čistoći”.

Oni ističu da su pribavili privremene građevinske dozvole od nadležnog sekretarijata Gradske uprave radi izgradnje platoa na kome će biti postavljena drobilica za tretman neopasnog inertnog građevinskog otpada, a koju ovo preduzeće već poseduje.

Ali ekološka udruženja sa leve obale Dunava nisu zadovoljna idejom da se na ovu lokaciju osim zemlje dovozi i šut, a posebno da se postavlja drobilica.

– Drobilica bi trebalo da bude postavljena, kako smo saznali, na pedesetak metara od nasipa. Te vibracije mogu da utiču na nasip koji nas štiti od poplava, dok buka može da utiče na veliki broj ptica koji se gnezdi u bari Reva, kao i na orla belorepana, koji je inače ugrožena vrsta, a ovde je svio gnezdo. Zbog toga smo uputili i prigovor Gradskoj upravi. Kada se počelo sa radovima na ovoj lokaciji, nije bilo ni reči o drobilici, već je rečeno da će se ovde samo istovarati zemlja. Ovo umnogome menja situaciju – rekao je Zoran Janković iz Udruženja „Eko-Pančevački rit”. Osim ovog udruženja, prigovor su podnela i udruženja „Bela čaplja” i „Kotež”. Sva ova tri udruženja organizovala su se pod jedni imenom – „Unija treći Beograd”.

Dve nove lokacije za reciklažu

„Gradska čistoća” ima i pogon „Otpad” za prikupljanje i preradu sekundarnih sirovina.

– Nastojimo da u interesu grada nivo reciklaže u gradu podignemo na viši nivo i povećamo količinu otpada koji odlazi na reciklažu na nivo koji je planiran Lokalnim planom upravljanja otpadom što prati evropski nivo za šta su neophodne takozvane transfer stanice gde će se klasični komunalni otpad selektovati i iz njega izdvajati reciklabili. Kako Beograd neprestano raste i širi se tako i kapacitet pogona „Otpad” postaje tesan za količine otpada koje se najpre selektuju, a zatim puštaju u dalji proces reciklaže, zbog čega se još dve lokacije planiraju za ove potrebe – ističu u „Čistoći”.

Komеntari3
56ecb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

bager
Realno je da se to naziva Odlagaliste i reciklaza gradjevinskog otpada ( sute ) ali iskljucivo beton,kamen ,cigla a ne plastika i drvo,,drobljenjem te sute se dobija novi gradjevinski materijal koji ima svoju vrednost
Bene
Treba prvo preraditi fekalije iz kanalizacije koja se decenijama uliva u Savu i Dunav, a Krnjača nema ni takav primitivni oblik kanalizacije.
Милош
Све док нико не дира птице и околину гнезда, бука неће бити велики проблем. Како ће се вибрације допасти насипу је већ нешто друго.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja