Nije ovo bila godina za venčanja iz snova, uz balsku haljinu, orkestar i veliki broj zvanica. Znaju to mladenci koji su morali da odustanu od svadbe iz mašte, ali i vlasnici salona venčanica koji već godinu dana gotovo da ne otvaraju vrata svojih radnji, i beleže pad poslovanja od 95 odsto. Od novih kolekcija koje se nabavljaju od novembra većina je odustala. Jer svima stoje još neobučene haljine od ove godine.
Vlasnici salona su jako zabrinuti jer lokalima se i dalje gomilaju troškovi, a poslednji prihod je bio 18.000 dinara koji su u septembru primili od države
I nije to više, kako kaže Violeta Šoć, predsednica Udruženja salona venčanica Srbije, samo pitanje preživljavanja. Porez, kirija, plate zaposlenima... ne znaju za pandemiju i koliko god smanjen bio obim posla, to su troškovi koji moraju da se plate. A pošto dosta ljudi u ovom poslu nema novca da izmiri ta dugovanja, ostali su u začaranom krugu jer zbog toga ne mogu čak ni da zatvore svoje prodavnice.
– Ima salona koji bi se zatvorili, ali ne mogu zbog neplaćenih doprinosa za zaposlene i dugovanja za kiriju, račune za struju, „Infostan”. Gotovo svi su otpustili radnice i zadržali samo žene koje su na trudničkom bolovanju. Bez posla je ostalo najmanje 200 ljudi, uglavnom žena, među kojima je dosta i razvedenih, samohranih majki, onih sa nerešenim stambenim pitanjima – kaže Šoć.
Potrebna je reakcija države i ono čemu se vlasnici salona nadaju jeste pomoć od tri paušalne neto mesečne plate.
– Nekima će to pomoći da preguraju period do maja kada se nadamo početku nove sezone ili da vrate dugove državi da bi skroz zatvorili objekte. Mnoge članice udruženja su spremne da se povuku, ali ovo je situacija „daš dinar da uđeš, dva da izađeš”. Bojimo se i da će se deo salona zatvoriti, a venčanice staviti na internet i prodavati ih ispod svake cene. Za one koji prežive biće to nelojalna konkurencija i doći će do poremećaja na tržištu od kojih se nećemo oporaviti u naredne dve godine – kaže Šoć.
Ako se neko usred pandemije i venčava, najčešće su to trudnice ili devojke koje moraju da se registruju zbog pridruživanja porodica u inostranstvu. Većina je odložila zakazane svečanosti i čeka neke bolje dane.
– Ako se mladenci samo upisuju u opštini, uglavnom kupuju kratke, bež ili bele haljine, koje su zbog nagomilanih kolekcija dosta jeftinije. Većina nevesta ipak je pomerila venčanja jer to je naša tradicija, pogotovo u manjim mestima. U južnim delovima Srbije očevi ne dozvoljavaju da ćerke izađu iz kuće bez svadbe i pucnja u jabuku. Sve je uglavnom pomereno za maj, ali plašimo se kakve će tada biti mere, koliki skupovi će biti dozvoljeni. Vlasnici salona su jako zabrinuti jer lokalima se i dalje gomilaju troškovi, a poslednji prihod je bio 18.000 dinara koje smo u septembru primili od države – objašnjava naša sagovornica.
Sezona za vlasnike salona venčanica traje šest meseci, ali posle februara koji je obično „mrtav” jer se u to doba obično udaju samo trudnice, baš u periodu kada je trebalo da počnu da rade, oni su morali da zatvore radnje.
– Posle vanrednog stanja krenuli smo da idemo u salone, ali devojke su uglavnom dolazile da otkazuju i pomeraju rezervacije za septembar. Međutim, ni tada nije bilo ništa. Praktično cele godine na posao odlazimo samo zato što moramo da otkucamo kase – ističe Šoć.
